|
RSF: Srbija nazadovala po slobodi medija
|
|
|
|
Objavljeno : 12.02.2015.
|
|
||||
|
|
|||||
 Srbija je 67. zemlja na rang listi po slobodi medija u
2014. i pala je za 13 mesta u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u
godišnjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije za zaštitu novinara
Reporteri bez granica (Reporters sans frontieres - RSF) sa sedištem u Parizu.
Srbija se, kao i godinu dana ranije, nalazi u grupi zemalja sa izraženim
problemima. U RSF kažu da su glavni razlozi za loše rangiranje Srbije
pritisci na medije i nedovoljna primena novih medijskih propisa. Po slobodi
medija prednjače skandinavske zemlje, a najgore prilike su u Eritreji i
Severnoj Koreji. U celini, sloboda medija u svetu se drastično smanjila u
2014, što je pre svega posledica delovanja terorističkih i paramilitarnih
grupa Islamska država i Boko Haram, navodi RSF.Na spisku 180 država, ispred Srbije su Slovenija (na 35. mestu), Hrvatska (58), BiH (66), a iza su Crna Gora (114) i Makedonija (117). RSF je rangirala Kosovo, koje je na 87. mestu u izveštaju ove organizacije, sedam mesta niže nego prethodne godine.
Slovenija je nazadovala za jedno mesto, Hrvatska
napredovala za sedam, a Makedonija za 6 mesta, dok su BiH i Crna Gora
stagnirale u odnosu na prethodnu godinu.
Srbija je na 67. mestu sa zbirom od 27,66 poena, što je
2,61 poena manje nego 2014. Stanje se boduje od 0 do 100, a što neka zemlja
ima manje poena, to je stanje bolje.
Sa ovim zbirom Srbija je u srednjoj grupi zemalja sa
"izraženim problemima".
Takođe, indikator kojim se meri nasilje i zastrašivanje
novinara i drugih medijskih radnika u slučaju Srbije je najviši u regionu i
iznosi 35,84. Prema tom indikatoru, BiH je ocenjena sa 30,91 poena, Hrvatska
sa 24,85, Makedonija sa 16,09 poena a Crna Gora sa 16,09 poena. Kosovo ima
21,97 poena.
Pritisci i nedovoljna primena zakona u Srbiji
RSF objavljuje listu od 2002. a podaci za Srbiju su
uključeni od 2007. Srbija je bila najslabije pozicionirana 2010. kada je bila
na 85. mestu.
Na pitanje šta je uticalo na pad Srbije na listi u RSF su
rekli za EurAktiv da su prošle godine zabeleženi slucajevi i cenzure i
pritvaranja nakon objavljivanja na internetu kritičkih osvrta na aktivnosti
vlasti tokom poplava.
"U Srbiji dalje postoji problem nezavisnosti medija,
jer političke strukture imaju mogućnost da se mešaju u uređivačke
odluke", rečeno je portalu EurAktiv u Reporterima bez granica.
Ističe se da je Srbija pod uticajem EU osetno poboljšala
zakonodavstvo ali da postoji "jaz između teorije i prakse".
U Reporterima bez granica ukazuju i na slučajeve pritisaka
na medije nakon poplava 2014. godine.
"Na internetu su iskazana kritička mišljenja o
koracima koje je preduzimala vlada. To se završilo cenzurom i
privođenjem", navode u Reporterima.
Dodaje se da je zabeležen i upliv privatnih interesa u
medije.
Na pitanje o uticaju približavanja EU na medijsku
situaciju u Srbiji, u Reporterima bez granica navode da Srbiji predstoji još
mnogo posla da bi se usaglasila sa standardima koje traži Brisel, ali da se
dovodi u pitanje i kapacitet EU da na to utiče.
"Italija, Grčka i Bugarska su članice EU, a lošije su
rangirane od Srbija na indeksu. Pa zašto bi se onda Srbija menjala?",
pitaju u Reporterima bez granica.
Najbolje stanje u Skandinaviji
Na ovogodišnjoj listi Finska (7,52 poena), Norveška (7,75
poena) i Danska (8,24) su na vrhu s najvećom slobodom medija, dok je najgora
situacija u Turkmenistanu (80,83), Severnoj Koreji (83,25) i Eritreji (84,86
poena).
RSF u izveštaju navodi da su SAD po slobodi medija pale za
tri mesta i da su na 49. mestu, dok je Rusija pala za četiri mesta i nalazi se
152. mestu.
Prema godišnjem indeksu, beleži se veći stepen kršenja
slobode informisanja u 180 zemalja, na svim kontinetnima, navodi RSF i dodaje
da se najveći pad izmedu dva izveštaja beleži u regionu EU-Balkan.
"Došlo je do globalnog pogoršanja zbog razlicitih
faktora poput medijskog rata informacijama i delovanja paramilitarnih grupa
koje se ponašaju kao vladari nad informacijama", rekao je za AFP
generalni sekretar RSF Kristof Deloar (Cristophe Deloire).
Ta organizacija je navela da je u 2014. došlo do
drastičnog pogoršanja slobode informisanja u svetu i da su u dve trećine od
180 zemalja prilike gore nego prethodne godine.
"Od Boko Harama do islamske države, preko
latinoameričkih trgovaca drogom do sicilijanske mafije, motivi se razlikuju
ali je način delovanja isti: primorati na cutanje zastrašivanjima ili
pritiscima" upozorava RSF.
Kao zemlje koje su najopasnije i najteže za rad novinara
RSF je izdvojio Siriju na 177. mestu koja je jedno mesto iza Kine.
Italija nazadovala za 24 mesta
Italija, u kojoj su novinari bili izloženi pretnjama
mafije i čestim zloupotrebama procedura protiv klevete, nazadovala je za 24
mesta i nalazi se na 73. mestu.
Takode, više malih evropskih zemalja je nazadovalo na
listi, uključujući Luksemburg, Lihtenštajn i Andoru koja je zabeležila
najveći pad sa 5. na 32. mesto.
"Prilike u njima se mogu porediti zbog bliskosti
političkih, ekonomskih i medijskih krugova, što je vrlo često uzrok sukoba
interesa, ali i dalje ne gubi na značaju", ocenila je ta organizacija.
Bugarska je sa pozicijom na 106. mestu najslabije ragirana
članica EU, pošto je nazadovala 6 mesta. Loše je rangirana i Grčka koja je na
91. mestu, iza Kuvajta, iako je napredovala 8 mesta.
Francuska je napredovala za jedno mesto i sada se nalazi
na 38. mestu. RSF zamera Francuskoj što i dalje nedovoljno štiti poverljivost
izvora. U prikazu stanja u toj zemlji nije obuhvaćen teroristički napad 7.
januara na redakciju satiričnog lista Šarli ebdo (Charlie Hebdo).
Afričke zemlje su i pored napretka u nekim zemljama poput
Obale Slonovače, i dalje vrlo loše rangirane. Kongo je nazadovao za 25 mesta
na 107. mesto a Libija za 17 mesta na 154.
RSF svake godine objavljuje izveštaj i pravi spisak
zemalja uzimaju u obzir nekoliko faktora - nasilje i zastrašivanje, stepen
pluralizma, nezavisnost medija, okruženje za rad medija i autocenzura, pravni
okvir, transparentnost i infrastruktura koja podržava produkciju vesti.
Izvor: AFP, EurAktiv.rs
Ilustracija: RSF
This publication has been produced with the assistance of
the European Union. The contents of this publication are the sole
responsibility of Osservatorio Balcani e Caucaso and its partners and can in
no way be taken to reflect the views of the European Union. The project's
page: Safety Net for Europe
|
|||||
Nema komentara:
Objavi komentar