Rade Pantelić
SKADARLIJSKI
BOEM
Zaklinjem se pred tim Bogom i ikonom gde se molim.
Zaklinjem se na tu večnost,da jedino ja nju volim.
Zaklinjem se neću piti,crnog vina ni rakije.
Zaklinjem se svim svecima,neću ništa ni da pijem.
Potrošena moja ljubav,u kafani Ima Dana.
Potrošena moja mladost,koja biće opevana.
Potrošene mnoge flaše,mnoge čaše polomljene.
U kafani Ima Dana,koje behu provedene.
Ostala je moja Ana,mene inje dosta hvata.
Ostalo je mnogo žena,koje voleh iz inata.
Pa kakav sam boem bio,to drugovi moji znaju.
Al pred Anom nisu hteli,al baš ništa da pričaju.
A u duši mojoj samo,jedna žena od svih osta.
Bila je to moja Ana,pa pred popom žena posta.
Teško mi je bilo tada,bez kafane već tri dana.
Čekalo me moje društvo u kafani Ima Dana.
Ana sada mene prati,kad me gleda ja ne pijem.
Al šta vredi kad ne vidi,volim čokanj da dobijem.
Naviko sam na taj život,u kafani tog boema.
Sad bez žena i rakije,ni života više nema.
Beograd,25.01.2014.g.
Autor:Rade Pantelić
Nema komentara:
Objavi komentar