JOŠ JEDNO KAJANJE (Ana Ivan Žigić)slika B.Panić

Ana Ivana Žigić

 JOŠ JEDNO KAJANJE (Ana Ivan Žigić)slika B.Panić

Sedela sam na klupi od ružinog drveta

Pod hladovinom velikog hrasta

Moja kovrdžava kosa

Ličila je na oblak

Haljina boje trešnje

Davala je poseban sjaj

Mojoj koži beloj kao mleko

Sanjalačke oči ugledaše njegove

Uputih mu osmeh

Zastao je kao ukopan

Nasmešio se

Njegovo prisustvo u mom srcu

Izazvalo je lagani grč

Gušilo me u grlu

Naizmenično oblivalo obraze

Rumenilom i bledilom

Široko razmaknute crne i drske oči

Odmeravale su me

Kao kobac svoj plen

Pogledom me skidao do gole kože

Smeškao se sporim sanjivim osmehom

Koji sam oduvek volela

Poželela sam njegovu snagu

Ovaj put još žešću

Razum me upozorava na bol koju nosim

Srce je počelo svoju ludu trku

Uhvatilo me ludilo

Pustila sam njegove ruke

Da lutaju mojim telom

Bilo je isuviše kasno za njegovo povlačenje

Klonulo telo se predalo

A svemir se rasplakao

Milioni zvezdanih suza

Za još jedno kajanje