Evropske bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova

Evropske bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova

Objavljeno : 30.12.2014.

Novi izveštaj Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta (EAHP) ukazao je na nestašicu lekova u evropskom zdravstvenom sistemu.  Istraživanje je pokazalo da se 86% bolničkih apotekara suočava sa teškoćama u nabavci lekova a 66% kaže da taj problem imaju svakodnevno ili barem jednom nedeljno. U Srbiji petina bolničkih farmaceuta navodi da se sa problemom nestašice lekova sreće svaki dan a polovina ispitanih taj problem ima makar jednom nedeljno. Širom Evrope najčešće nedostaju lekovi za borbu protiv infekcija, za lečenje raka i anestetici a problem se u većini slučajeva rešava za nekoliko nedelja. Udruženje je ispitalo više od 600 bolničkih farmaceuta iz 36 evropskih zemalja i rezultati istraživanja za 2014. godinu daju prilično sumornu sliku, s obzirom na to kako nestašica lekova utiče na lečenje pacijenata širom kontinenta. Tri četvrtine ispitanih bolničkih farmaceuta slažu se sa navodom da nestašica lekova u bolnici u kojoj rade ima negativan uticaj na brigu o pacijentu. Posledice nestašice lekova po pacijente uključuju kašnjenje ili prekid hemoterapije, povećan rizik od klostridije, pogoršanje stanja pacijenta. Bolnički farmaceuti ukazuju i na veliko gubljenje vremena na snabdevanje iz alternativnih izvora, konfuziju i stres u radu, često višu cenu zamena od prepisanih lekova i trošenje resursa na bavljenje nestašicom lekova umesto na poboljšanje usluge. Predsednik Udruženja Roberto Frontini rekao je na predstavljanju izveštaja u Briselu da ga, kada je reč o nestašici lekova u Evropi, "uvek zaprepaste dve stvari - obim (problema) i poznati uticaji na pacijentovu bezbednost i dobrobit". "Predugo se taj problem gura pod tepih. Vreme je da se odgovorni za zaštitu evropskih građana od zdravstvenih rizika pozabave problemom", istakao je Frontini. Fransoa Uje (François Houÿez) iz Evropske organizacije za retke bolesti zatražio je da se izračuna koliko društvo košta nestašica lekova i založio se za bolju koordinaciju kako bi se pravovremeno reagovalo na manjak lekova. "Smatramo da je potrebna bolja koordinacija. Treba da postoji sistem koji prati i raspoloživu količinu lekova i distributivni lanac kako bi se zadovoljile potrebe pacijenata", rekao je Uje. Frontini se slaže da Evropskoj uniji treba unapređeni sistem za praćenje podataka o raspoloživosti lekova. "To bi mogla da reši Evropska agencija za lekove (EMA) pravljenjem baze podataka lekova koji nedostaju širom Evrope ... Potrebni su nam kriterijumi za fer distribuciju u slučaju nestašice zasnovanu na potrebama pacijenata a ne na komercijalnim interesima. Konačno, potrebno je da Evropska komisija vodi i istraživanje problema i njegovo rešenje", zaključio je Frontini. Istraživanje je pokazalo da 55% bolničkih apotekara nedeljno troši pet sati na rešavanje problema nestašice lekova, 51% kaže da najčešće nedostaju orginalni, patentirani lekovi a 37% ukazuje na manjak generičkih lekova. Svaki peti (21%) anketirani naveo je da se sa nestašicom lekova suočava svakodnevno, 45% taj problem ima barem jednom nedeljno, 21% makar jednom mesečno a 12% povremeno. Poređenja radi, u prethodnom istraživanju iz 2013. godine 63% ispitanika navelo je da se sa problemom nestašice lekova sreće barem jednom nedeljno, ponekad i svakodnevno, 27% je taj problem imalo barem jednom mesečno a manje od 10% samo nekoliko puta godišnje. Ove godine najveći procenat ispitanika koji su naveli da se svakodnevno sreću sa nestašicom lekova zabeležen je na Malti (73%) a sledi Danska (48%). Na problem problem nestašice lekova barem jednom nedeljno najjčešće ukazuju farmaceuti u Norveškoj (82% anketiranih), Austriji (76%) i Slovačkoj (60%). Povremene nestašice se pak najviše beleže u Bosni i Hercegovini, na šta je ukazalo 55% učesnika u istraživanju, i Hrvatskoj (30%). Gotovo 20% ispitanih bolničkih farmaceuta iz Srbije navelo je da svakodnevno ima problema zbog nestašice lekova, oko 50% taj problem ima barem jednom nedeljno a ostali povremeno. Za nestašicu lekova 44% ispitanika okrivljuje veleprodaju, 13,5% generičke kompanije a 38% kompanije proizvođače patentiranog leka. Sa veleprodajom najviše teškoća imaju farmaceuti u Estoniji i Norveškoj, gde je 100% navodi kao uzrok nestašice lekova, zatim u Srbiji (79%) i Poljskoj (78%). Sektor prodaje na veliko najčešći je uzrok nestašice lekova i u Češkoj, Holandiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj. Kada je reč o rešenju problema, 63% evropskih farmaceuta iz istraživanja navelo je da nestašice uglavnom traju nekoliko nedelja, 7% nekoliko dana a gotovo 30% više meseci. U Srbiji se problem nestašice, sudeći prema istraživanju, najčešće rešava za nekoliko nedelja. Izvor: EurActiv.rs Foto: Shutterstock.com http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/8060-evropske-bolnike-apoteke-ale-se-na-nestaicu-lekova-

Svaki drugi novinar izložen cenzu

Svaki drugi novinar izložen cenzur

Objavljeno : 30.12.2014.

Novinari u Srbiji zadovoljni su svojim poslom, ali ne i platama, dok je cenzuri i autocenzuri izložena gotovo polovina u toj profesiji, rezultat je istraživanja Udruženja novinara Srbije (UNS) objavljenog 30. decembra. Istraživanje je pokazalo da su poslom najzadovoljniji glavni i odgovorni urednici, kao i da su plate u javnim i državnim medijima više nego u privatnim.

Istraživanje je pokazalo da najviše novinara zarađuje između 31.000 i 45.000 (33,87%), kao i između 16.000 i 30.000 dinara (26,02%). Manje od 15.000 dinara zarađuje 14,26% ispitanika, 18% između 46.000 i 60.000, a više od 61.000 zarađuje samo 7,84% anketiranih.

Istraživanje UNS-a čiji je cilj bio da utvrdi ekonomski i profesionalni položaj novinara u Srbiji, rađeno je u dve faze od marta do septembra. Ukupno je ispitano 585 novinara, od čega je 52,5% muškaraca i 47,5% žena.

Zaradom je nezadovoljno 29,06% anketiranih, odgovor "ni zadovoljan ni nezadovoljan" navodi 27,35% ispitanika, dok je veoma nezadovoljnih 21,2%. Najzadovoljniji poslom su glavni i odgovorni urednici, a potom snimatelji, dok su fotoreporteri najnezadovoljniji poslom koji obavljaju, navodi se u istraživanju.

Najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim i oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju u privatnim medijima.

Platu redovno prima 75,38% anketiranih, u 12,82% slučajeva ona kasni mesec dana, a u 9,06 odstio slučajeva kasni nekoliko meseci. Više od godinu dana plata kasni kod 2,74% novinara.

Najveći broj anketranih (85,47%) platu prima preko računa, dok 6,50% anketiranih radi "na crno", bez uplaćenih poreza i doprinosa.

Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62,22%), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54,36%).

Da je konstantno izloženo cenzuri izjavilo je 5,98% ispitanih novinara, 40,68% povremeno, 49,74% nikada, dok odgovor "drugo", što se najčešće odnosilo na autocenzuru, navodi 3,59%.

U istraživanju se navodi da 48,55% ispitanih veruje da njihove kolege povremeno pribegavaju autocenzuri, 28,89% smatra da oni to čine u velikoj meri, 15,56% nije primetilo, 6,15% smatra da to kolege nikada ne rade, a 0,85% navodi odgovor 'drugo'. 

Žene su znatno češće cenzurisane nego muškarci, povremeno je cenzuri izloženo 17% muškaraca u odnosu na 24% žena, navodi se u istraživanju.

Izvor: Beta

Ilustracija: Shutterstock

http://www.euractiv.rs/mediji/8205-svaki-drugi-novinar-izloen-cenzuri?

Goran Miletić  30/12/2014 |  

Još jedna godina

Fotografije čitalaca, Džejlana Prušević, Nebeski narod i ptičiji izmet

Završava se još jedna kalendarska godina, pa vredi podvući crtu kada govorimo o unapređivanju ljudskih prava u Srbiji. Ako pitate bilo koga iz vlasti, stvar je prilično jednostavna tj. “u Srbiji se poštuju ljudska prava”. Takva jednostavna neistina i ne treba da nas čudi kada imamo u vidu druge interesantne izjave predstavnika vlasti u Srbiji. Ako isto pitanje postavite predstavnicima nezavisnih tela, dobićete samo delimično tačan i jasan odgovor, u koji će pored stavova o “pravim” ljudskim pravima ući i začini u vidu brige za potrošače, zdravu okolinu ili propusta APR-a da iz evidencije obriše neko preduzeće u likvidaciji. Nezavisna tela ne reaguju na skandalozne zakone (kao što je najnoviji predlog Zakona o civilnim žrtvama rata), niti na nedostatke nekih važnih zakona (Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći), ali su zato revnosni u hvaljenju kozmetičkih promena u domenu ljudskih prava (na prime par sitnica popravljenih u pritvoru posle posete Zaštitnika građana). Time se ne zameraju vlastima, ali ni “narodu” koji je sklon da podrži ljudska prava samo nekih građana u određenim situacijama, ali gotovo uvek – samo načelno. Pomenuti “narod” nije sklon da podrži suočavanje sa prošlošću, totalnu zabranu torture, zabranu diskriminacije uvek i prema svima, istinsku slobodu veroispovesti, jednaku slobodu okupljanja za sve ili slobodu izražavanja koja ne podrazumeva govor mržnje. Pokušaji nezavisnih tela da se svide “narodu” i ne zamere vlastima su potezi koji su unapred osuđeni na propast.

Za one koji znaju da čitaju i slušaju, bio je zanimljiv dijalog (tobože pitanje – tobože odgovor) koji su vodili Vladimir Đukanović (poslanik SNS) i Aleksandar Vučić (Premijer i predsednik SNS) 22. decembra prilikom zasedanja Skupštine Srbije:

Vladimir Đukanović: Moram da vas pitam gospodine Vučiću, rekli ste nešto što mi se i nije dopalo, recimo za ovaj četvrti sektor vlasti koji se stalno stvara, pa zatim Zaštitnik građana, zatim Poverenik za informacije od javnog značaja, kažete – ako neko njima pomene platu, onda skoči neko iz Evrope, izvinite, jesu li oni jači od države? O čemu se ovde radi? Nas poslanike mogu u medijima, ne znam šta sve mogu da napišu u medijima i da nam pričaju kako jedemo u skupim restoranima i ne znam šta sve radimo, ali kada spomenete Zaštitnika građana, to je katastrofa, to je diktatura. Njemu izgleda ne sme niko ništa da kaže. Postavlja se pitanje da li je taj čovek jači od države i da li je taj četvrti sektor vlasti koji se očigledno ovde stvara i vidimo da postoje neke namere da se u Ustav uvede, da li su oni jači od države?

Aleksandar Vučić: Možda bih se nekada emotivno saglasio sa vama vezano za određene organe i institucije, ali verovatno i podeli potpuno sigurno, svakako je bliže istini da obojica grešimo i da treba da promenimo svoj odnos i prema Zaštitniku građana i prema Povereniku za informacije, iako se sa političkim komentarima ovog drugog gotovo nikad ne slažem. To je važno za funkcionisanje institucija sistema u našoj zemlji i svako od nas mora da promeni svoj odnos prema njima.

Sem što je ovim tobože dijalogom nezavisnim telima stavljeno do znanja da ne smeju da preteruju i da treba da paze šta rade, u ovom mini dijalogu se pominju “emocije” (Predsednika vlade) i “odnos” (prema nezavisnim telima). Nigde ni pomene Ustava i zakona, gde emocijama i ličnom odnosu nema mesta. Premijer pominje i “političke komentare” što podseća na fraze koje koriste Putin i Lukašenko kada govore o organizacijama za ljudska prava u svojim zemljama.

Što se tiče građana, od njih se neki veći napredak u promišljanju ljudskih prava nije mogao očekivati. Sa gašenjem poslednjih oaza u kojima je postojala (doduše strogo kontrolisana) debata o važnim društvenim pitanjima, gotovo jedini pristojan način informisanja je (p)ostao internet. Zbog toga imamo zanimljive situacije da građani u jednom istraživanju ipak prepoznaju LGBT zajednicu kao jednu od šest najdiskriminisanijih u Srbiji (pored siromašnih, starih, žena, osoba sa invaliditetom i Roma), ali u drugom (iz 2013) više od 85% ne želi da ima nekog ko je LGBT u okviru svoje porodice. Uzalud je i to što najveći broj građana prepoznaje Rome kao najdiskriminisaniju zajednicu, kada istovremeno veliki broj ne želi da ih vidi kao predstavnike vlasti (28%) ili vaspitače (27%). Polovina građana Srbije smatra da ne bi uvek trebalo omogućiti pripadnicima nacionalnih manjina da se na svom jeziku obraćaju institucijama, dok bi 23% pripadnicima LGBT zajednice oduzelo državljanstvo.

Prilično nepovoljnom okruženju za unapređivanje ljudskih prava doprinela je i međunarodna zajednica koja je 2014. godine mnogo manje insistirala na tome da je situacija loša, a ponegde i gora nego ikada. Jedino oko čega se trenutno čuju glasovi iz EU i drugih međunarodnih organizacija je sloboda medija, ali su i ove reakcije blage i povremene.

***

Dva događaja bi se uslovno mogla tretirati kao uspeh u domenu ljudskih prava. Prvi je svakako održavanje Beograd Prajda, koji ipak predstavlja uspeh i pored činjenice da je održan uz ogromno prisustvo policije, sa dvosmislenim izjavama predstavnika vlasti i neprihvatljivim izjavama zahvalnosti huliganima od strane Premijera Vučića. Iako je činjenica da je on lično zabranio Prajd 2013. godine, on je prvi političar koji je iza takve zabrane jasno i javno stao. Međutim, on je i prvi koji je (na svoj način) omogućio prvi miran Prajd. Problem je što održavanje ovakve manifestacije ne sme zavisiti od bilo koga iz vlasti, već održavanje Prajda mora postati redovno i nezavisno od toga šta neko na vrhu vlasti misli o tome. Nažalost, to se neće uskoro desiti, niti su građani Srbije ovakvu poruku čuli od Premijera. Ukoliko postoji želja da se Srbija promeni i da se poštuju ljudska prava (na osnovu Ustava, a ne na osnovu volje Premijera), odlično je vreme da upravo on saopšti da je Beograd Prajd 2015. godine (zakazan za 20. septembar) neupitan i da država stoji iza slobode okupljanja svojih građana, bez obzira šta o tome misle huligani.

Drugi dobar korak je usvajanje medijskih zakona, koji i pored svih primedbi ipak predstavljaju korak napred i mogli bi se tretirati kao veoma dobar potez u državi u kojoj postoji vladavina prava i istinska rešenost državnih organa da poštuju punu slobodu izražavanja. Koliko u Srbiji ima pravne države, videće se upravo po primeni ovih zakona tokom 2015. godine.

***

Brojni su zakoni koje su u proteklom periodu izradili sami predstavnici nevladinih organizacija, u pokušaju da umesto države urade njen posao. U ostalim slučajevima, one uporno zahtevaju usvajanje veoma važnih zakona za neke kategorije građana. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji čekamo više od 10 godina je jedan od najboljih primera, jer je radne grupe imala svaka vlada, ali zakon nikada nije usvojen zbog odsustva želje svake vlasti da se suprostavi Advokatskoj komori koja želi da bude isključivi pružalac pravne pomoći. Pored ovog, sličnu sudbinu imaju i Zakon o razlozima i postupku ograničenja i zaštite pojedinih prava i sloboda, Zakon o upotrebi znakovnog jezika za gluve, Zakon o upotrebi pasa vodiča za slepe, Zakon o registrovanim partnerstvima, Zakon o pravnim posledicama promene pola, Zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta lica bez dokumenata, Zakon o zabrani prinudnog iseljenja stanovnika u neformalnim naseljima, Zakon o narodnoj inicijativi. Spisak je dugačak, a za neusvajanje većine ovih zakona nema konkretnog razloga. Nijedna politička opcija ne bi izgubila ili profitirala od njih, već bi se samo stvorilo više preduslova za puno poštovanje ljudskih prava građana Srbije.

Sa druge strane, implementacija zakona i međunarodnih konvencija je i dalje katastrofalna. Primena nekih od njih, koji su važni za poštovanje ljudskih prava (Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006) ili Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (2003) poznatiji kao Zakon o lustraciji) najbolje govori o tome koliko je u praksi svaka vlast u Srbiji ignorisala potrebu za unapređivanjem ljudskih prava. Brojka od oko 5.000 predstavki koje čekaju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu govori sama za sebe.

Na polju tranzicione pravde pomaka ima još manje. Nema Fonda koji bi služio za kompenzaciju žrtava ratnih zločina i teških kršenja ljudskih prava, dok jedinica koja bi trebalo da služi za zaštitu svedoka radi upravo suprotno. Suđenja za ratne zločine i dalje ne doprinose potpunom postizanju pravde, a komandna odgovornost ili odgovornost države Srbije još uvek nemaju mesta u presudama. Poslednji u nizu skandala je svakako Nacrt zakona o civilnim žrtvama rata (Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica) koji je duboko diskriminativan i ostavlja bez zaštite porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja, žrtve koje pate od psihičkih posledica i fizičkih povreda koje su manje od 50% telesnog oštećenja, kao i stradale od strane pripadnika oružanih snaga Srbije ili one koji su stradali na teritoriji drugih država.

Standardi fer i pravičnog suđenja se čine sve manje dostižnim u Srbiji. U reformu pravosuđa se kretalo prilično često, ali su rezultati uvek bili poražavajući. Rezultati zavisnog sudstva i tokom 2014. godine su postupci koji traju šokantno dugo, ročišta na kojima se i dalje dešavaju najneverovatnije stvari i kaznena politika koja je takva da ohrabruje one koji bi da krše zakon. Ono što sudije diktiraju u zapisnik često ne odgovara onome što je zaista rečeno, a žrtve (na primer nasilja i torture) sede zajedno sa počiniocima u sudnicama gde su izloženi ponovnoj viktimizaciji koju sudije po pravilu ignorišu ili joj čak i doprinose. Štrajk advokata bi se mogao tretirati samo kao “šlag na torti”, ali nikako kao incident posle čijeg završetka će sve biti u redu.

Iako smo tokom 2014. godine čuli dosta samohvale vlasti po pitanju stanja u pritvorima i zatvorima, u realnosti se malo toga promenilo. Iako se vlast hvalila da se amnestijom i uvođenjem alternativnih sankcija dosta toga poboljšalo, u praksi je sve i dalje isto. Situacija u zatvorima ne odgovara međunarodnim standardima, a još alarmantnija je u pritvorima o čemu govore i izveštaji nevladinih organizacija koje vrše monitoring, kao i izveštaji posle poseta Ombudsmana. Kako se u zatvorima i pritvoru poštuju ljudska prava Roma, LGBT osoba ili osoba sa invaliditetom, posebno je veliki problem. U društvu u kome građani i nisu previše protiv torture, ono što se prema međunarodnim standardima smatra “drugim surovim, neljudskim ili ponižavajućim kaznama ili postupcima” (a u potpunosti je izjednačeno sa torturom) teško je objasniti čak i onima koji bi svakodnevno trebalo da bez izuzetka primenjuju ove standarde.

Poštovanje slobode izražavanja (a posebno medijske slobode) bilo je tema tokom cele 2014. godine. Već početkom godine bilo je jasno da će u ovoj sferi doći do ogromnog pogoršanja, ali gotovo potpuno zatvaranje medijskog prostora za drugačije mišljenje je očigledno iznenadilo međunarodnu zajednicu. Skoro 30 napada na novinare i sudski postupci posle kojih je novinarima jasno da im država neće pružati zaštitu od napadača, ponovo podsećaju da nismo daleko odmakli od 90-ih. Ekonomski uticaj na medije, urednike i novinare je takav da su kritički tekstovi o najvišim predstavnicima vlasti (a naročito o Premijeru) postali izuzetak. U toku godine Premijer Vučić se pojavio na 877 naslovnih strana dnevnih novina, a od toga je samo 6 njih bilo kritički intonirano. Koliko bilo kakva kritika smeta onima koji su na vlasti, govore i hakerski napadi na sajtove (na primer Peščanik) koji su jedina preostala mesta na kojima se zadržava ozbiljno novinarstvo.

Nova vlada nije doprinela nikakvim pozitivnim promenama kada je u pitanju poštovanje ljudskih i manjinskih prava romske zajednice. Nacionalni Savet romske zajednice jeste konstituisan krajem godine, ali sve ostalo je gotovo isto. Prinudna iseljenja, veliki broj Roma bez osnovnih dokumenata, diskriminacija u obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i pristupu javnim službama su i dalje realnost za većinu Roma. Iako predstavnici vlasti uglavnom ne negiraju da problem postoji, odsustvo sistematskog pristupa u njegovom rešavanju govori da njih ljudska prava romske zajednice i ne zanimaju previše.

LGBT zajednica jeste dobila Prajd u septembru 2014. godine, ali sem toga se ništa drugo nije promenilo jer je to jedina zajednica kojoj se i dalje preti fizičkom eliminacijom ukoliko javno iskaže svoj identitet. Svake godine, Beograd Prajd predstavlja javnosti listu zahteva i “očekivanja” koje upućuje vlastima u Srbiji. Iako je za većinu ovih zahteva potrebno samo malo dobre volje, između dva Prajda se retko šta menja, iako je verbalne podrške sve više. Generalno promišljanje položaja LGBT osoba od strane vlasti i javnosti se najbolje može sažeti u frazi “pa njima ništa ne fali sve dok ne traže tu Paradu”.

***

Poštovanje ljudskih prava u 2015. godini će biti slično kao i ove godine. Nekoliko pozitivnih koraka (najverovatnije usvajanje par zakona) će biti učinjeno da bi se simulirao napredak (i pokušalo otvaranje poglavlja 23), a odnos prema nezavisnim institucijama će iz istog razloga ostati isti. Ono što će se najverovatnije pogoršati je odnos prema slobodi izražavanja i braniteljima ljudskih prava. To nagoveštava nekoliko reakcija jedne od vladajućih partija (Pokret Socijalista) posle skandalozne dodele sredstava fantomskim nevladinim organizacijama na konkursu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Autor je programski direktor Civil Rights Defendersa za zapadni Balkan.

Peščanik.net, 30.12.2014.

http://pescanik.net/jos-jedna-godina/

Spokesperson for the UN High Commissioner for Human Rights: Liz Throssell

Spokesperson for the UN High Commissioner for Human Rights: Liz Throssell

Location:        Geneva

Subject:        1) Bahrain

We are seriously concerned at the arrest of Sheikh Ali Salman, the leader of Bahrain’s main opposition movement, Al Wefaq, as well as the continuing harassment and imprisonment of individuals exercising their rights to freedom of opinion and expression in the country.

According to credible information gathered by the UN Human Rights Office in Geneva, Sheikh Salman was arrested after being summoned for questioning at the Criminal Investigation Department on Sunday, only two days after his re-election for a fourth term as the Secretary General of Al Wefaq. His lawyers say he is accused of a number of serious charges that carry hefty prison terms, including calling for the overthrow of the government.

We urge the Government of Bahrain to immediately release Sheikh Salman, as well as all other persons convicted or detained for merely exercising their fundamental rights to freedom of expression and assembly.  Should Sheikh Salman be brought to trial, the Government of Bahrain should guarantee a fair trial. 

We also call upon the Bahraini authorities to immediately implement the recommendations put forward during the country’s Universal Periodic Review in 2012, as well as by the Bahrain Independent Commission of Inquiry in 2011, to ensure freedom of expression and assembly.

Opposition parties are fundamental pillars of any democracy and Sheikh Salman’s arrest risks intensifying the fraught political scene that has seen anti-government protests for nearly four years. Peaceful constructive dialogue is the only way out of Bahrain’s current crisis.

ENDS

For further information and media requests, please contact Liz Throssell (+41 22 917 9466  or + 41 79 752 0488 / ethrossell@ohchr.org )

UN Human Rights, follow us on social media: 
Facebook: https://www.facebook.com/unitednationshumanrights
Twitter: http://twitter.com/UNrightswire
Google+ gplus.to/unitednationshumanrights
YouTube: http://www.youtube.com/UNOHCHR
Storify: http://storify.com/UNrightswire

Check the Universal Human Rights Index: http://uhri.ohchr.org/en

Grčka ide na prevremne izbore

Grčka ide na prevremne izbore

Objavljeno : 29.12.2014.
U Grčkoj će 25. januara biti održani prevremeni opšti izbori pošto parlament te zemlje 29. decembra ni u trećem, konačnom glasanju nije uspeo da izabere novog predsednika, najavio je premijer Antonis Samaras. Izgledi za prevremene izbore pojačali su bojazni za finansijsku budućnost Grčke i uznemirili investitore koji su na veliko prodavali akcije grčkih kompanija. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize na predstojećim izborima. Siriza kao stranka levice napada mere štednje i uslove pod kojima je Grčka dobila zajmove od međunarodnih kreditora. Ekonomija Grčke tek je počela da pokazuje znake oporavka nakon godina pada ali je stopa nezaposlenosti još iznad 25%. Kandidat koalicione vlade za predsednika Grčke Stavros Dimas (73), inače bivši evropski komesar, dobio je 168 glasova parlamenta koji broji 300 poslanika a za izbor su mu bili potrebni glasovi 180 poslanika. Vlada sada ima deset dana da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore a analitičari strahuju da bi izbori mogli da ugroze međunarodni paket zajmova prezadužene Grčke. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize, koja je vodeća opoziciona partija, u odnosu na Samarasovu Novu demokratiju na predstojećim izborima. Stranka levice Siriza protiv je uslova pod kojim je Grčka dobila spasilačke pakete zajmova kako bi izbegla bankrotstvo. Siriza obećava da će vratiti unazad neke reforme uvedene kako bi se Grčka kvalifikovala za milijarde evra zajmova ostalih članica zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda. Tokom krize Grčka je uvela brojne mere štednje sporne za Sirizu koja tvrdi da će preokrenuti trend smanjenja minimalnih zarada, prekinuti otpuštanje državnih službenika i zaustaviti prodaju državne imovine. Ipak, u poslednje vreme Siriza je ublažila retoriku oko jednostranog povlačenja iz sporazuma o spasilačkom paketu zajmova sa međunarodnim kreditorima. Premijer Samaras ocenio je u parlamentu da bi izbori mogli da budu "katastrofalni" u vreme kada Grčka pregovara sa kreditorima. Investitori su loše regaovali na glasanje u grčkom parlamentu i opšti indeks akcija na berzi u Atini u poslovanju oko podneva bio je u padu za 7,3% dok je neposredno nakon glasanja skliznuo za 11,3%. Istovremeno je prinos na grčke obveznice skočio iznad 9%. Dimas je pak kazao da glasanje pokazuje da njegovu kandidaturu podržava "snažna većina" u parlamentu i da je očekivao takav rezultat. "Ostao sam miran, kao i uvek", rekao je Dimas posle glasanja. "Zemlja nema vremena za gubljenje", istakao je Samaras dodajući da je on tu da garantuje da će Grčka ostati na bezbednom kursu i da dosadašnje žrtve i ekonomski oporavak neće biti ugroženi. Poslanica konzervativaca Dora Bakojanis ocenila je da izbori dolaze "u najgorem mogućem trenutku za ekonomiju zemlje". Lider Sirize Aleksis Cipras istakao je međutim da je ovo "istorijski dan za grčku demokratiju". "Kada je većina za kraj politike spasilačkih paketa zajmova i štednje, parlamentu ne preostaje ništa drugo nego da ispuni svoju obavezu i postupi u skladu sa voljom ljudi", rekao je Cipras. "Od danas Samarasova vlada, koja dve i po godine pljačka naše društvo i već je odlučila i obavezala se da preduzme nove mere (štednje), pripada prošlosti", istakao je Cipras i dodao "voljom naših ljudi, za nekoliko dana, sporazumi o štednji takođe će otići u prošlost". Po decembarskim anketama, Siriza bi mogla da osvoji do 30% glasova na izborima a Nova demokratija 24%. Socijalistički PASOK, koalicioni partner Nove demokratije, mogao bi da dobije manje od 6%, ili jedva iznad cenzusa, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja. Izvor: AP Foto: Beta/AP http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8199-grka-ide-na-prevremene-izbore-?params

Nemačka uvodi minimalac

Nemačka uvodi minimalac

Objavljeno : 29.12.2014.

Minimalna zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje 8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.

Odluka o uvođenju minimalne zarade nije doneta lako. Kancelarka Angela Merkel plašila se negativnih posledica na zaposlenost i protivila se prekidu dosadašnjeg sistema u kojem je država utvrđivanje plata u potpunosti prepuštala poslodavcima i zaposlenima. 

Ipak, budući da je broj radnih mesta sa malim zaradama povećan, Socijaldemokratsk partija koja je deo velike koalicije uspela je da progura zahtev da se u ime socijalne pravde uvede minimalna zarada. 

Prema proceni Ministarstva rada Nemačke, nakon uvođenja minimalne zarade 3,7 miliona zaposlenih imaće deblji novčanik od 1. januara 2015, dok će još milion njih, koji rade u sektorima za koje je primena odložena, imati koristi od 1. januara 2017. godine. U Nemačkoj je 39 miliona osoba u radnom odnosu, a ima još tri miliona radno aktivnih, na primer u nezavisnim i liberalnim profesijama. 

Ista minimalna zarada primenjivaće se na teritoriji cele zemlje, i iznosiće bruto 8,5 evra po času, odnosno 1.473 evra mesečno za puno radno vreme. 

Mišljenja se razlikuju o tome kako će ovo uticati na privredu Nemačke. Može se očekivati da povećanje prihoda podstakne potrošnju, ali će biti teško proceniti uticaj, pogotovo s obzirom na to da se očekuje da će u 2015. i drugi faktori doprineti potrošnji domaćinstava, na primer smanjenje cena nafte.

Moguća poskupljenja i otpuštanja

Protivnici uvođenja minimalne zarade tvrde da može doći do otpuštanja, a privredne komore smatraju da bi i 200.000 osoba moglo ostati bez posla. Međutim, predsednik Agencije za zapošljavanje ne smatra da će biti masovnih otpuštanja. 

Deo ekonomista ukazuje da će nekvalifikovana radna snaga ubuduće još teže dolaziti do posla.

Prema istraživanju ekonomskog instituta Ifo, 26% poslodavaca koji će morati da isplaćuju veće zarade nakon uvođenja minimalca planira da poveća cene, 23% će da smanji premije zaposlenima a 22% da otpusti deo radnika. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od 6.300 preduzeća, pokazalo je i da deo poslodavaca planira da smanji radno vreme i investicije.

U nekim sektorima se može očekivati da povećanje minimalnih zarada dovede do poskupljenja, a kao posebni primeri navode se taksi i frizerske usluge. 

U reportaži AFP-a navodi se primer lanca od 45 pekara na istoku Nemačke u kojem će više od 300 zaposlenih dobiti veće zarade nakon ove mere. Vlasnik smatra da je to dobro za imidž profesije i da će za taj težak zanat biti isplaćena naknada koju zaposleni zaslužuju. 

Međutim, on dodaje i da će za njegovu porodičnu firmu to značiti i povećanje troškova za 10%, i da će zato cene morati da porastu. On ne isključuje ni otpuštanja u budućnosti, mada kaže da za sada ne planira da smanji broj zaposlenih. 

Iako je minimalac u Nemačkoj osmišljen kao mera širokog obuhvata, uvedeni su određeni izuzeci.

Ova plata tako neće biti garantovana nekvalifikovanim osobama mlađim od 18. godina, da se ne bi podsticali mladi da počinju da rade umesto da idu na studije ili uče zanate, kao i pripravnicima na obuci i stažistima ukoliko je staž deo stručnog ili univerzitetskog obrazovanja i ako je staž kraći od tri meseca.

Poslodavci će ukoliko zaposle one koji su bili bez posla duže od godinu dana moći u prvih šest meseci da im isplaćuju manje od minimalca, što je dopušteno da bi se podstakao njihov poratak na tržište rada.

Sezonskim radnicima u poljoprivredi moći će da se od minimalne zarade odbije iznos za smeštaj i prateće troškove, dok će dostavljači novina u 2015. imati garantovanu platu za 25% nižu od minimalne, a u 2017. će dobijati najmanje 8,5 evra po času, iako će tada minimalna zarada već biti viša od tog iznosa. 

Srbija kao najsiromašnije članice EU 

Nemačka se uvođenjem minimalne zarade pridružila većinskom "klubu" od 21 članice. 

Iznosi minimalnih zarada u EU su daleko od ujednačenih i idu od 158 evra u Bugarskoj do 1.874 u Luksemburgu, što je ralzika od 12 puta. Portal informacija o EU Tut l Erop (Toute l'Europe - Cela Evropa) podelio je članice u tri grupe po visini minimalca. 

Najmanje novca, između 157 i 372 evra, dobija se u Bugarskoj, Rumuniji, Ltrvaniji, Letoniji, Češkoj Estoniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Hrvatskoj. 

Raspon miniomalca između 566 i 784 evra je u Portugaliji, Grčkoj, Malti, Španiji i Sloveniji, dok su najviši minimalci između 1.264 i 1.874 u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Irskoj, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu. To znači da će minimalac u Nemačkoj biti među najvišima u EU. 

Ostale zemlje uvele su granske minimalne zarade, ili predviđaju postizanje dogovora u razgovoru socijalnih partnera. 

U Srbiji je predviđeni minimalac za 2015. godinu 121 dinar po času, odnosno 6 više nego u 2014. Za puno radno vreme bruto minimalna zarada iznosi oko 28.000 u zavisnosti od broja radnih dana, što je 235 evra po deviznom kursu od 29. decembra. Srbija je po tome u rangu najsiromašnijih članica EU. 

Međutim, prema navodima sindikata, i dalje veliki broj poslodavaca ne isplaćuje ni minimalac i tvrdi da to ne može da učini. Tako prema proceni Saveza samostalnih sindikata Srbije od oktobra 2014. oko 400.000 ljudi radi za minimalac, ali svaki drugi ne prima ni taj iznos. 

Od sadašnjih članica EU, minimalac je prva uvela Holandija 1969. godine, odmah zatim Francuska 1970. Prema podacima francuskog statističkog zavoda slede Luksemburg 1973. godine, Portugalija i Malta 1974. godine, Belgija 1975. godine, Španija 1980, Mađarska 1988. godine, Bugarska, Poljska i Rumunija 1990. godine, Estonija, Grčka, Letonija, Litvanija, Češka i Slovačka 1995, Hrvatska od 1998. s tim što je zakon menjan 2008. Među poslednjima su Velika Britanija 1999. i Irska 2000.

Napisao: AFP i S.V.

Foto: Shutterstock

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8198-nemaka-uvodi-minimalac?params

UN experts urge Bahrain to drop charges against women activists for government criticism

UN experts urge Bahrain to drop charges against women activists for government criticism

GENEVA (29 December 2014) – A group of United Nations independent human rights experts* has urged the government of Bahrain to drop charges against three women human rights activists exercising their rights to free expression and free association. “Deprivation of liberty on the sole ground of having exercised the right to free expression may be considered arbitrary,” the experts warned.

Ms. Maryam Al-Khawaja, the co-director of the Gulf Centre for Human Rights, was sentenced on 1 December, in absentia, for allegedly assaulting airport security officers. Her sister, Ms. Zainab Al-Khawaja, a women’s rights and social media activist in Bahrain, was sentenced on 4 December to three years in prison and fined 3,000 BHD (7,900 USD) for tearing a picture of Bahrain’s King during a court hearing in October. Several days later, she was sentenced to an additional year for “insulting a public servant” and is facing further charges for insulting a police officer and trespassing.

The two women activists are daughters of Mr. Abdulhadi al-Khawaja, the former president of the Bahrain Centre for Human Rights, who has been in detention since 2011 and was the subject of numerous calls by UN experts for his release.

Ms. Ghada Jamsheer, head of the Women’s Petition Committee, a network of Bahraini women human rights defenders who campaign for the codification and reform of Bahrain’s family laws, was detained for more than three months since mid-September at Isa Town women's prison on charges of ‘defamatory tweets’ and for her critical views about corruption in the management of a local hospital. Since 15 December, she has been under house arrest and is currently facing twelve charges, including new charges of ‘assaulting a police officer’ during her detention.

“All three activists have been detained or sentenced purely for their criticism of government authorities,” the independent experts said. “Such criticism is not only fully legitimate according to Bahrain’s obligations under human rights law; it is also essential to the free and public debate necessary for a healthy civil society.

“We are extremely concerned about the ongoing harassment and criminalization of activists in Bahrain,” they added. “We urge the authorities to turn away from such persecution and immediately drop all the charges against the Al-Khawaja sisters and Ms. Jamsheer.”  

On a number of occasions the experts have expressed their grave concerns to the Bahraini Government concerning the harassment of these and other human rights defenders, including Nabeel Rajab and Abdulhadi al-Khawaja. They urged the authorities to review Bahraini laws and practices to be compliant with Bahrain’s obligations under human rights law, especially the freedoms of expression and association and the right not to be arbitrarily deprived of liberty.

(*) The experts: Mads Andenas, Chair-Rapporteur of the Working Group on Arbitrary Detention; David Kaye, Special Rapporteur on the promotion and protection of the right to freedom of opinion and expression;Michel Forst, Special Rapporteur on the situation of human rights defenders; and Maina Kiai, Special Rapporteur on the rights to freedom of peaceful assembly and of association.

ENDS 

The UN human rights experts are part of what is known as the Special Procedures of the Human Rights Council. Special Procedures, the largest body of independent experts in the UN Human Rights, is the general name of the independent fact-finding and monitoring mechanisms of the Human Rights Council that address either specific country situations or thematic issues in all parts of the world. Special Procedures’ experts work on a voluntary basis; they are not UN staff and do not receive a salary for their work. They are independent from any government or organization and serve in their individual capacity. For more information, log on to:http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/SP/Pages/Welcomepage.aspx

Arbitrary Detention: http://www.ohchr.org/EN/Issues/Detention/Pages/WGADIndex.aspx
Freedom of expression: http://www.ohchr.org/EN/Issues/FreedomOpinion/Pages/OpinionIndex.aspx
Human rights defenders: http://www.ohchr.org/EN/Issues/SRHRDefenders/Pages/SRHRDefendersIndex.aspx
Peaceful assembly: http://www.ohchr.org/EN/Issues/AssemblyAssociation/Pages/SRFreedomAssemblyAssociationIndex.aspx

OHCHR Country Page – Bahrain: http://www.ohchr.org/EN/Countries/MENARegion/Pages/BHIndex.aspx

For more information and media requests please contact Jamshid Gaziyev (+41 22 917 9183 / jgaziyev@ohchr.org)

For media inquiries related to other UN independent experts:
Xabier Celaya, UN Human Rights – Media Unit (+ 41 22 917 9383 / xcelaya@ohchr.org)  

UN Human Rights, follow us on social media:
Facebook: https://www.facebook.com/unitednationshumanrights 
Twitter: http://twitter.com/UNrightswire
Google+ gplus.to/unitednationshumanrights    
YouTube: http://www.youtube.com/UNOHCHR 
Storify:        http://storify.com/UNrightswire

Check the Universal Human Rights Index: http://uhri.ohchr.org/en

PRAVILNIK O PROGRAMU OBUKE ZA PEDAGOŠKE ASISTENTE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se program obuke za pedagoškog asistenta (u daljem tekstu: program obuke).

Član 2

Program obuke za pedagoškog asistenta ima za cilj da se lice osposobi za samostalno obavljanje poslova pedagoškog asistenta.

Program obuke sadrži uvodni modul, šest obaveznih modula i četiri ponuđena izborna modula od kojih je kandidat za program obuke u obavezi da izabere dva.

Program obuke za uvodni modul izvodi se u trajanju od pet dana, a za šest obaveznih i dva izabrana modula u trajanju od godinu dana.

Uvodni modul ima za cilj da pripremi pedagoškog asistenta za rad u predškolskoj ustanovi, odnosno školi.

Nakon pohađanja uvodnog modula lice dobija potvrdu, na osnovu koje stiče pravo da konkuriše na radno mesto pedagoškog asistenta.

Nakon prijema u radni odnos, na radno mesto pedagoškog asistenta, predškolska ustanova, odnosno škola upućuje lice na pohađanje obaveznih i izbornih modula programa obuke.

Šest obaveznih modula imaju za cilj da osposobe pedagoške asistente za: rad sa porodicom, saradnju sa spoljnim saradnicima, organizacijama i institucijama, pružanje podrške zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, pripremu i realizaciju nastavnih aktivnosti, razvoj i bezbednost dece.

Izborni moduli imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne zajednice, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije.

Svaki modul uključuje teorijski deo, primenu znanja u okviru programa obuke i praktičan rad u obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Lice koje pohađa program obuke koristi svoje radno mesto za obavljanje praktičnih aktivnosti programa obuke.

Svaki modul iz programa obuke iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim obuke izražava se zbirom ESPB bodova. Ukupan zbir bodova programa obuke iznosi 36 ESPB.

Nakon završenog programa obuke lice dobija uverenje o pohađanju programa obuke za pedagoškog asistenta, ukoliko je pohađalo uvodni modul, šest obaveznih modula i najmanje 80% programa obuke za dva izborna modula.

Program obuke počinje 1. juna svake godine.

Član 3

Lice koje konkuriše za pohađanje programa obuke za pedagoškog asistenta mora da ispunjava sledeće uslove:

1) stečeno srednje obrazovanje;

2) poznavanje romskog jezika ako radi sa decom, učenicima i porodicama iz romske zajednice, u skladu sa Zakonom.

Član 4

Programom obuke pedagoški asistent se osposobljava za poslove koji se, posebno odnose na:

1. Kontinuirano unapređivanje rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, naročito u:

1) staranju da redovno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, da imaju neophodan pribor i da redovno rade domaće zadatke,

2) pružanju pomoći, motivisanju i podsticanju dece i učenika u učenju, učešću u drugim aktivnostima, izradi zadataka, kao i pružanju jezičke podrške kada je potrebna,

3) pružanju pomoći deci i učenicima, kojima je potrebna dodatna podrška, da se integrišu u vaspitnu grupu ili u odeljenje,

4) podsticanju pozitivnog odnosa i stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška,

5) staranju o bezbednosti dece i učenika tokom boravka u predškolskoj ustanovi i školi, trajanja nastave u prirodi, izleta ili ekskurzije;

2. Pružanje pomoći vaspitaču, nastavniku i stručnom saradniku, naročito u:

1) pripremi i realizaciji vaspitno-obrazovnog i obrazovno-vaspitnog procesa, uključujući i ocenjivanje, kao i uvažavajući iskustva i prethodna znanja dece i učenika,

2) organizaciji posebnih aktivnosti na nivou vaspitne grupe, odeljenja, predškolske ustanove, škole, opštine (obeležavanje značajnih datuma, posete muzejima, pozorištima, organizacija izleta, nastave u prirodi, ekskurzija, itd.);

3) procesu integracije dece i učenika, kojima je potrebna dodatna podrška, u vaspitnu grupu ili odeljenje;

4) uključivanje u tim za podršku detetu i učeniku za koga se izrađuje individualni obrazovni plan;

3. Saradnju i rad sa roditeljima i porodicom, naročito u:

1) uspostavljanju veze između porodice i predškolske ustanove ili škole, u cilju postizanja da deca i učenici redovno i uspešno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, redovnom obaveštavanju roditelja ili staratelja o ponašanju i napretku deteta i učenika,

2) učestvovanju na sastancima u predškolskoj ustanovi i školi, posebno kada su uključene porodice dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška,

3) obezbeđivanju postepenog uključivanja roditelja u pripreme deteta za upis u predškolsku ustanovu i školu, uz poštovanje roditelja, verovanja, društvenih vrednosti na lokalnom nivou, iskustava i potreba porodica,

4) informisanju roditelja o ranom razvoju dece kroz lako usvajanje jezika, veština i specifičnih znanja, podsticanje samopoštovanja i socijalizacije u kulturu u kojoj se formalno obrazovanje sprovodi, podsticanju porodica da uključe decu u sistem obrazovanja;

4. Uspostavljanje saradnje i procedura, naročito u:

1) saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, stručnim ustanovama, školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, udruženjima, Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, romskim nevladinim organizacijama, nevladinim organizacijama vezanim za lica sa invaliditetom ili nevladinim organizacijama vezanim za siromaštvo, u korist dece sa dodatnim obrazovnim potrebama,

2) pružanju podrške pri upisu dece iz osetljivih društvenih grupa, uzrasta od tri do šest godina, u predškolske ustanove kroz zajedničko delovanje predškolskih ustanova i romskih udruženja,

3) vođenju evidencije o prisustvu, zdravlju, ponašanju i napretku dece i učenika sa dodatnim obrazovnim potrebama,

4) izveštavanju ministarstva nadležnog za poslove prosvete o radu u predškolskoj ustanovi, školi, lokalnoj samoupravi, najmanje dva puta godišnje.

Član 5

Program obuke može da izvodi visokoškolska ustanova koja u svom sastavu ima organizacionu jedinicu u statusu centra (u daljem tekstu: centar).

Član 6

Konkurs za prijem kandidata za program obuke raspisuje centar 1. aprila svake godine.

Uz prijavu na konkurs, lice dostavlja:

1. overenu kopiju svedočanstva o završenom srednjem obrazovanju;

2. dokaz o poznavanju romskog jezika ako radi sa decom, učenicima i 

porodicama iz romske zajednice;

3. mišljenje jedinice lokalne samouprave o aktivnostima u radu sa decom iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika;

4. kopiju lične karte.

Član 7

Lice koje izvodi program obuke (u daljem tekstu: trener) je lice sa:

1. stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije), sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 - autentično tumačenje, 97/08 i 44/10), počev od 10. septembra 2005. godine, i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine. Trener mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova;

2. trogodišnjim iskustvom u radu sa decom iz osetljivih društvenih grupa.

Centar bira trenere, vodi evidenciju o njima i koordinira njihov rad.

Akreditovani trener vodi dnevnik rada programa obuke, na osnovu koga centar izdaje potvrdu o pohađanju uvodnog modula i uverenje o pohađanju programa obuke.

Član 8

Konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta za školsku 2010/2011. godinu raspisuje Ministarstvo prosvete.

Član 9

Sadržaji programa obuke odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 10

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

SADRŽAJI

PROGRAMA OBUKE ZA PEDAGOŠKOG ASISTENTA

UVODNI MODUL OBUKE

 

0.0 PRIPREMA PEDAGOŠKOG ASISTENTA ZA RAD

Sadržaj:

- Uloga, zahtevi i očekivanja od uloge pedagoškog asistenta

- Osnove rada sa porodicama

- Osnovni elementi podrške deci u svim oblastima razvoja

- Osnove rada i podrška zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama

- Osnovni elementi podrške na povezivanju obrazovno-vaspitne ustanove sa spoljašnjim relevantnim institucijama i organizacijama

Ishodi:

-Pedagoški asistent treba da zna i razume:

- osnovne elemente uloge pedagoškog asistenta

- osnove rada sa porodicama kako bi se podstaklo efikasno učešće dece u obrazovnom procesu

- zahteve i procedure za vođenje pedagoške dokumentacije

- neophodne elemente za upravljanje rizikom

- principe zaštite ličnih podataka i prepoznavanje neophodnosti izveštavanja

- jednostavne načine za podršku deci u okruženju za učenje

- jednostavne načine za podršku deci izvan okruženja za učenje

- razumevanje različitosti i oblika diskriminacije u obrazovanju

- osnovne načine za rešavanje situacija u kojima je ugrožena bezbednost dece i rešavanje slučajeva diskriminacije

- potrebe i zahteve kolega za osnovnim podacima i informacijama koje su nastale u toku rada pedagoškog asistenta

- osnovne procedure za povezivanje obrazovno-vaspitnih ustanova sa službama koje su u lokalnom okruženju

OBAVEZNI MODULI OBUKE

 

MODUL 1.0 PRUŽANJE PODRŠKE U NASTAVNIM AKTIVNOSTIMA

Sadržaj:

- Podrška vaspitaču/nastavniku u planiranju programskih/nastavnih aktivnosti

- Podrška vaspitaču/nastavniku pri obavljanju programskih/nastavnih aktivnosti

- Podrška vaspitaču/nastavniku u vrednovanju programskih/nastavnih aktivnosti

MODUL 2.0 PRUŽANJE PODRŠKE U OBLASTI RAZVOJA DECE

Sadržaj:

- Pružanje podrške deci/učenicima u oblasti fizičkog razvoja i veština

- Pružanje podrške deci/učenicima u oblasti emocionalnog i socijalnog razvoja

- Pružanje podrške intelektualnom razvoju i razvoju komunikacijskih veština kod dece/učenika

- Doprinos u planiranju aktivnosti u skladu sa razvojnim potrebama dece/učenika

MODUL 3.0 PRUŽANJE POMOĆI U OBLASTI ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI DECE/UČENIKA

Sadržaj:

- Priprema i održavanje bezbednog okruženja

- Suočavanje sa nesrećama, hitnim slučajevima i bolestima u najbližem okruženju

- Zaštita dece/učenika od zlostavljanja

- Podsticanje pozitivnog ponašanja kod dece/učenika

MODUL 4.0 DOPRINOS POZITIVNIM ODNOSIMA I PRUŽANJE EFIKASNE PODRŠKE ZAPOSLENIMA U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA

Sadržaj:

- Održavanje profesionalnih veza sa kolegama

- Razvijanje efikasne podrške

MODUL 5.0 RAD SA PORODICAMA

Sadržaj:

- Izgradnja odnosa sa porodicama

- Podrška izgradnji saradnje između obrazovno-vaspitne ustanove i porodice

- Postupanje u konfliktnim situacijama

MODUL 6.0 PODRŠKA POVEZIVANJU SA SPOLJAŠNJIM SARADNICIMA

Sadržaj:

- Uspostavljanje efikasnih veza sa spoljašnjim saradnicima, organizacijama i stručnim ustanovama i organizacijama

- Saradnja sa nevladinim organizacijama kako bi se omogućila što bolja podrška porodicama i obezbedili neophodni uslovi za obrazovanje dece

- Podrška razvoju efikasnih veza između obrazovno-vaspitnih ustanova i spoljašnjih saradnika, organizacija i stručnih institucija

IZBORNI MODULI OBUKE

Sadržaj:

Sadržaji izbornih modula imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne manjine, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije.

http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/--/dokumenta/--