Translate

18. 12. 2014.

EU: Dogovor SAD-Kuba istorijski



EU: Dogovor SAD-Kuba istorijski

Objavljeno : 18.12.2014.

Evropska unija, koja i sama pokušava da normalizuje odnose sa Kubom, ocenila je da je odluka SAD da obnovi diplomatske odnose sa tom zemljom posle više od 50 godina "istorijska prekretnica". Brisel i Havana su u aprilu počeli pregovore o sporazumu o političkim odnosima i saradnji, ali je naredna runda pregovora za sada odložena na zahtev Kube. EU, da bi unapredila ekonomske odnose sa Kubom, traži od Havane da poboljša stanje ljudskih prava.

"Danas je pao još jedan zid", ocenila je 17. decembra visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini i dodala da je otvaranje mogućnosti da Amerikanci i Kubanci pojačaju saradnju "istorijska prekretnica".
"Ovaj korak pokazuje pobedu dijaloga nad konfrontiranjem", navela je ona u saopštenju i zahvalila poglavaru Rimokatoličke crkve, papi Franji na naporima u pravcu poboljšanja odnosa sa Kubom.
Mogerini se osvrnula i na odnose EU i Kube, naglašivši da Brisel želi "da ojača i proširi veze sa svim segmentima kubanskog društva, promovišući ekonomski i društveni napredak, dinamičan dijalog". Ona je, međutim, naglasila da ljudska prava ostaju suština EU politike prema Kubi.
Odluku SAD da promene pristup odnosima sa Kubom naišla je na odobravanje i članica EU. Nemačka je ocenila da je to "veoma dobra vest u ovim vremenima bremenitim sukobima", dok je Francuska izrazila nadu da će to dovesti do trajnog obustavljanja američkog embarga. Španija je ocenila da je dogovor Vašingtona i Havane vrlo važan i da uliva nadu.
Pregovori EU i Kube
EU je suspendovala saradnju sa Kubom 2003. zbog žestokog pritiska vlasti na opoziciju. U međuvremenu, 75 kubanskih disidenata koji su 2003. osuđeni na stroge kazne zatvora, pušteni su na slobodu. EU i Kuba su u junu 2008. obnovile dijalog, a posle toga Kuba je sklopila više bilateralnih sporazuma sa oko 15 članica EU.
U februaru 2014. godine 28 članica EU je odobrilo otvaranje dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kubom kako bi se Havana ohrabrila da preduzme preforme u oblasti ljudskih prava.
Kuba je u martu 2014. prihvatila predlog, ali bi želela da EU odstane od "zajedničkog stava" koji je na snazi od 1996. godine i kojim se saradnja sa kubanskim komunističkim vlastima uslovljava unapređenjem ljudskih prava.
Delegacije EU i Kube od aprila pregovaraju o sporazumu o političkom dijalogu i saradnji. Sporazum bi trebalo da omogući da se unaprede trgovinski i ekonomski odnosima EU i Kube, pre svega u oblasti turizma.
Kuba je 9. decembra zatražila da se do daljeg odloži treća runda pregovora sa EU koja je trebalo da se održi 8. i 9. januara.
Evropske zemlje dugo su pozivale Vašington da ih sledi u pokušajima da poboljšaju odnose sa tom zemljom, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza, glavnog saveznika Kube u vreme Hladnog rata.
Diplomatski odnosi, doznake, cigare...
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je 17. decembra da će SAD promeniti svoj zastareli pristup prema Kubi, i da su se dve zemlje sporazumele da obnove diplomatske odnose, kao i ekonomske i saobraćajne veze. "Izolacija nije urodila plodom. Vreme je za novo poglavlje", rekao je Obama, najavljujući normalizaciju odnosa sa Kubom.
Predsedni Kube Raul Kastro pozdravio je obnovu odnosa sa SAD. U govoru koji je prenosila državna televizija, Raul Kastro je rekao da i dalje postoje značajne razlike između SAD i Kube, u oblastima kao što su ljudska prava, spoljna politika i pitanja suverenosti. Međutim, dodao je Raul Kastro, dve zemlje moraju naučiti da žive sa svojim razlikama "na civilizovan način".
Pre no što su se odvojeno obratili javnostima svojih zemalja, Obama i Kastro su razgovarali telefonom više od 45 minuta. To je prvi značajni razgovor na predsedničkom nivou između Kube i SAD još od 1961. godine. Pre objave, Vašington i Havana su više od godinu dana tajno pregovarali.
Članovi američkog Kongresa iz redova demokrata i republikanaca koji su za nastavak izolacije Kube osudili su Obaminu odluku da promeni pristup Kubi, dok su kubanske izbeglice u Majamiju ocenile da je reč o izdaji.
Na Kubi je, pod vođstvom brata Raula Kastra, Fidela, izvedena komunistička revolucija koja je 1959. godine oborila dotadašnji režim diktatora Fulgensija Batiste. SAD su 1960. godine uvele potpunu blokadu ovog karipskog ostrva, koje je 1962. godine postalo epicentar Kubanske raketne krize, nakon što je Sovjetski Savez tamo instalirao svoje nuklearne projektile.
U okviru novog pristupa koji je najavio Obama, SAD i Kuba preduzeće korake ka ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa. To uključuje ponovno otvaranje američke ambasade u Havani i posete na visokom nivou između vlada u okviru procesa normalizacije.
SAD bi trebalo i da ublaže restrikcije putovanja na Kubu.
Iznos novca koji će iz SAD moći da se šalje kubanskim državjanima, s izuzećem nekih državnih zvaničnika ili zvaničnika komunističke partije, povećaće se sa 500 dolara na 2.Beta/AP000 dolara po kvartalu.
Američki putnici kojima je dozvoljeno da idu na Kubu mogu da se vrate kući sa robom u vrednosti do 400 dolara, uključujući alkoholne i duvanske proizvode ukupne vrednosti do 100 dolara. Kubanske cigare koje se unose u SAD moraju biti za ličnu upotrebu, ne za preprodaju.
SAD bi trebalo da dozvole komercijalni izvoz nekih proizvoda koji će pomoći kubanskom narodu da komunicira sa ljudima u SAD i u svetu, kao i da revidiraju svrstavanje Kube na listu država-sponzora terorizma.
Obama nema ovlašćenje da potpuno ukine dugogodišnji američki ekonomski embargo Kubi, jer to Kongres može da učini.
Foto: Beta/AP

Nema komentara:

Objavi komentar