EU: Dogovor SAD-Kuba istorijski
Evropska
unija, koja i sama pokušava da normalizuje odnose sa Kubom, ocenila
je da je odluka SAD da obnovi diplomatske odnose sa tom zemljom posle
više od 50 godina "istorijska prekretnica". Brisel i
Havana su u aprilu počeli pregovore o sporazumu o političkim
odnosima i saradnji, ali je naredna runda pregovora za sada odložena
na zahtev Kube. EU, da bi unapredila ekonomske odnose sa Kubom, traži
od Havane da poboljša stanje ljudskih prava.
"Danas je pao još jedan zid",
ocenila je 17. decembra visoka predstavnica EU za bezbednost i
spoljnu politiku Federika Mogerini i dodala da je otvaranje
mogućnosti da Amerikanci i Kubanci pojačaju saradnju "istorijska
prekretnica".
"Ovaj korak pokazuje pobedu
dijaloga nad konfrontiranjem", navela je ona u saopštenju i
zahvalila poglavaru Rimokatoličke crkve, papi Franji na naporima u
pravcu poboljšanja odnosa sa Kubom.
Mogerini se osvrnula i na odnose EU i
Kube, naglašivši da Brisel želi "da ojača i proširi veze sa
svim segmentima kubanskog društva, promovišući ekonomski i
društveni napredak, dinamičan dijalog". Ona je, međutim,
naglasila da ljudska prava ostaju suština EU politike prema Kubi.
Odluku SAD da promene pristup
odnosima sa Kubom naišla je na odobravanje i članica EU. Nemačka
je ocenila da je to "veoma dobra vest u ovim vremenima
bremenitim sukobima", dok je Francuska izrazila nadu da će to
dovesti do trajnog obustavljanja američkog embarga. Španija je
ocenila da je dogovor Vašingtona i Havane vrlo važan i da uliva
nadu.
Pregovori EU i Kube
EU je suspendovala saradnju sa Kubom
2003. zbog žestokog pritiska vlasti na opoziciju. U međuvremenu, 75
kubanskih disidenata koji su 2003. osuđeni na stroge kazne zatvora,
pušteni su na slobodu. EU i Kuba su u junu 2008. obnovile dijalog, a
posle toga Kuba je sklopila više bilateralnih sporazuma sa oko 15
članica EU.
U februaru 2014. godine 28 članica
EU je odobrilo otvaranje dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kubom
kako bi se Havana ohrabrila da preduzme preforme u oblasti ljudskih
prava.
Kuba je u martu 2014. prihvatila
predlog, ali bi želela da EU odstane od "zajedničkog stava"
koji je na snazi od 1996. godine i kojim se saradnja sa kubanskim
komunističkim vlastima uslovljava unapređenjem ljudskih prava.
Delegacije EU i Kube od aprila
pregovaraju o sporazumu o političkom dijalogu i saradnji. Sporazum
bi trebalo da omogući da se unaprede trgovinski i ekonomski odnosima
EU i Kube, pre svega u oblasti turizma.
Kuba je 9. decembra zatražila da se
do daljeg odloži treća runda pregovora sa EU koja je trebalo da se
održi 8. i 9. januara.
Evropske zemlje dugo su pozivale
Vašington da ih sledi u pokušajima da poboljšaju odnose sa tom
zemljom, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza, glavnog saveznika
Kube u vreme Hladnog rata.
Diplomatski odnosi, doznake,
cigare...
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je
17. decembra da će SAD promeniti svoj zastareli pristup prema Kubi,
i da su se dve zemlje sporazumele da obnove diplomatske odnose, kao i
ekonomske i saobraćajne veze. "Izolacija nije urodila plodom.
Vreme je za novo poglavlje", rekao je Obama, najavljujući
normalizaciju odnosa sa Kubom.
Predsedni Kube Raul Kastro pozdravio
je obnovu odnosa sa SAD. U govoru koji je prenosila državna
televizija, Raul Kastro je rekao da i dalje postoje značajne razlike
između SAD i Kube, u oblastima kao što su ljudska prava, spoljna
politika i pitanja suverenosti. Međutim, dodao je Raul Kastro, dve
zemlje moraju naučiti da žive sa svojim razlikama "na
civilizovan način".
Pre no što su se odvojeno obratili
javnostima svojih zemalja, Obama i Kastro su razgovarali telefonom
više od 45 minuta. To je prvi značajni razgovor na predsedničkom
nivou između Kube i SAD još od 1961. godine. Pre objave, Vašington
i Havana su više od godinu dana tajno pregovarali.
Članovi američkog Kongresa iz
redova demokrata i republikanaca koji su za nastavak izolacije Kube
osudili su Obaminu odluku da promeni pristup Kubi, dok su kubanske
izbeglice u Majamiju ocenile da je reč o izdaji.
Na Kubi je, pod vođstvom brata Raula
Kastra, Fidela, izvedena komunistička revolucija koja je 1959.
godine oborila dotadašnji režim diktatora Fulgensija Batiste. SAD
su 1960. godine uvele potpunu blokadu ovog karipskog ostrva, koje je
1962. godine postalo epicentar Kubanske raketne krize, nakon što je
Sovjetski Savez tamo instalirao svoje nuklearne projektile.
U okviru novog pristupa koji je
najavio Obama, SAD i Kuba preduzeće korake ka ponovnom
uspostavljanju diplomatskih odnosa. To uključuje ponovno otvaranje
američke ambasade u Havani i posete na visokom nivou između vlada u
okviru procesa normalizacije.
SAD bi trebalo i da ublaže
restrikcije putovanja na Kubu.
Iznos novca koji će iz SAD moći da
se šalje kubanskim državjanima, s izuzećem nekih državnih
zvaničnika ili zvaničnika komunističke partije, povećaće se sa
500 dolara na 2.Beta/AP000 dolara po kvartalu.
Američki putnici kojima je
dozvoljeno da idu na Kubu mogu da se vrate kući sa robom u vrednosti
do 400 dolara, uključujući alkoholne i duvanske proizvode ukupne
vrednosti do 100 dolara. Kubanske cigare koje se unose u SAD moraju
biti za ličnu upotrebu, ne za preprodaju.
SAD bi trebalo da dozvole
komercijalni izvoz nekih proizvoda koji će pomoći kubanskom narodu
da komunicira sa ljudima u SAD i u svetu, kao i da revidiraju
svrstavanje Kube na listu država-sponzora terorizma.
Obama nema ovlašćenje da potpuno
ukine dugogodišnji američki ekonomski embargo Kubi, jer to Kongres
može da učini.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Nema komentara:
Objavi komentar