Ministarstvo pravde ne izvršava Odluke Ustavnog suda i ne sarađuje sa Zaštitnikom građana

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („ Сл. Гласник РС“, бр. 98/06) и чл. 20. став 1. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“, бр. 79/05 и 54/07) у поступку контроле законитости и правилности рада Министарства правде, покренутом по притужби А. М. из Београда, ул. …, Заштитник грађана

У Т В Р Ђ У Ј Е        

Министарство правде учинило је пропуст према А. М. из Београда, због неизвршавања Одлуке Уставног суда Републике Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, и Одлуке Уставног суда Републике Србије бр. Уж – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, којима је утврђена повреда и ускраћивање Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, упркос томе што су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће, као и томе да је свако дужан да поштује и извршава одлуке Уставног суда.

Због не исплаћивања новчаног износа утврђеног Одлуком Уставног суда бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, и Одлуком Уставног суда Републике Србије        бр. Уж – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, Министарство правде повредило је право притужиоца на накнаду штете. 

                        

Министарство правде није испунило своју обавезу сарадње са Заштитником грађана, јер је пропустило да одговори на акте и ургенцију овог органа у вези добијања тражених информација и стављања на располагање свих података којим располаже, а који би били од значаја за поступак који Заштитник грађана води.

На основу утврђених недостатака у раду, Заштитник грађана упућује Министарству правде следећу 

                                                              

                                            П Р Е П О Р У К У

                                                                  

                                                   I

Потребно је да Министарство правде одлучи по захтеву А. М., поднетом 16. 08. 2013. године, којим је тражио исплату накнаде нематеријалне штете у износу од 500 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, утврђене Одлуком Уставног суда Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године                                                                                                       

                                                     II

Потребно је да Министарство правде одлучи по захтеву А. М., поднетом 10. 04. 2013. године, којим је тражио исплату накнаде нематеријалне штете у износу од 1. 500 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, утврђене Одлуком Уставног суда Србије бр. Уж – 141/2010 од 28. 02. 2013. године.

                                                    III

Министарство правде ће упутити писано извињење А. М. због не одлучивања по његовим захтевима.

                                                    IV

Министарство правде ће у свом будућем раду испуњавати обавезу сарадње са Заштитником грађана и у остављеним роковима одговарати на акте овог органа, односно достављати му тражене информације и стављати на располагање податке којима располаже, а који су од значаја за поступке које Заштитник грађана води

Министарство правде обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци у року од 60 дана од дана њеног пријема.

 Р а з л о з и:

Одлуком Уставног суда Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, усвојена је уставна жалба А. М. и утврђена повреда права подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року у парничном поступку који је водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету П. 104/95, а касније пред Основним судом у Пожеги – Судска јединица у Ивањици у предмету П. 1197/12.  Тачком 2. исте одлуке утврђено је право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 500 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Сагласно наведеној одлуци Уставног суда, накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде.

Одлуком Уставног суда Србије бр. Уж – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, усвојена је уставна жалба А. М. и утврђена повреда права подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року у ванпарничном поступку који је водио пред Општинским судом у Ивањици у предмету Р. 15/05. Тачком 2. исте одлуке утврђено је право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.500 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Сагласно наведеној одлуци Уставног суда, накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде.

Заштитнику грађана притужбом се 14. 04. 2014. године, обратио А. М. из Београда изражавајући незадовољство чињеницом да Министарство правде, није поступило по  захтевима за исплату накнаде нематеријалне штете које је 16. 08. 2013. и 10. 04. 2013. године, поднео Министарству правде и није исплатило износе утврђене одлукама Уставног суда Србије.

Сагласно члану 24. став 1. Закона о Заштитнику грађана, Заштитник грађана је актом   дел. бр. 24913 од 28. 08. 2014. године, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства правде, затраживши од наведеног органа изјашњење о основаности притужбе.

Упркос законској обавези органа управе да Заштитнику грађана у остављеном року ставе на располагање све податке којима располажу, а који су од значаја за поступак који Заштитник грађана води (чл. 21. Закона о Заштитнику грађана), Министарство правде није доставило затражено изјашњење. Министарство није Заштитнику грађана доставило затражене податке ни након ургенције упућене том органу актом дел. бр. 31713 од 29. 10. 2014. године.

У недостатку изјашњења Министарства правде а на основу навода из притужбе, Заштитник грађана је утврдио да Министарство није поступило по одлукама Уставног суда Уж. бр. 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, и Уж. бр. – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, упркос чињеници да Устав РС у чл. 166. утврђује да је Уставни суд самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, а да су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће; да је свако дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда (чл. 171); да Закон о Уставном суду утврђује обавезу државних и других органа, да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда.

Законом о Уставном суду ( „Службени гласник РС“ бр. 109/07, 99/11) прописано је да када Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, може поништити појединачни акт, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца. Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен ( чл. 89. ст. 2 и 3.).

Одлукама Уставног суда Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, и Уж. бр. – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, А. М. је утврђено право на накнаду нематеријалне штете у утврђеним износима, чиме је Уставни суд одредио начин  на који ће се отклонити штетне последице које је произвела радња државног органа којом је дошло до повреде и ускраћивања Уставом зајемченог права (у конкретном случају - суђења у разумном року). Непоступање по захтевима А. М., поднетим Министарству правде, од 16. 08. 2013. године и од 10. 04. 2013. године, којима је подносилац захтева тражио исплату накнаде нематеријалне штете утврђене одлукама Уставног суда, представља суспензију одлука Уставног суда којом је утврђен начин отклања штетне последице узроковане повредом Уставом гарантованог права и ускраћење правичног задовољења подносиоца уставне жалбе.

Непоступањем државног органа по одлукама Уставног суда Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године и Уж. бр. – 141/2010 од 28. 02. 2013., упркос томе што су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће, А. М. је ускраћен и онемогућен у остваривању својих Уставом загарантованих права.

У циљу отклањања уочених недостатака, на основу члана 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, потребно је да Министарство правде одлучи по захтевима А. М., од 16. 08. 2013. године, и од 10. 04. 2013. године, којима је тражио исплату накнаде нематеријалне штете утврђене Одлуком Уставног суда Републике Србије бр. Уж – 5233/2010 од 18. 07. 2013. године, и Одлуком Уставног суда Републике Србије бр. Уж – 141/2010 од 28. 02. 2013. године, као и да А. М. упути писано извињење због не одлучивања по његовим захтевима.

  

Имајући у виду да Министарство правде, није одговорило на захтев, а потом ни на ургенцију Заштитника грађана, односно у поступку који је овај државни орган покренуо у оквиру својих законских овлашћења није доставило писано изјашњење, утврђено је да Министарство грубо прекршило обавезу сарадње са Заштитником грађана.

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је утврдио пропусте у правилности и законитости рада Министарства правде и сагласно чл. 20. став 1. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, упутио органу управе препоруке ради отклањања уочених недостатака у раду и спречавања сличних пропуста у будућности.

Министарство правде ће о поступању по препоруци обавестити Заштитника грађана у року од 60 дана од дана пријема препоруке, уз достављање документације на основу које се са сигурношћу може утврдити да је по препоруци поступљено.  

      

С поштовањем,

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

Роберт Сепи

 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3633-2014-12-26-10-21-57

Na osnovu člana 138. stav 1. Ustava Republike Srbije („ Sl. Glasnik RS“, br. 98/06) i čl. 20. stav 1. i 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07) u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva pravde, pokrenutom po pritužbi A. M. iz Beograda, ul. …, Zaštitnik građana

U T V R Đ U J E

Ministarstvo pravde učinilo je propust prema A. M. iz Beograda, zbog neizvršavanja Odluke Ustavnog suda Republike Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, i Odluke Ustavnog suda Republike Srbije br. Už – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, kojima je utvrđena povreda i uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, uprkos tome što su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, kao i tome da je svako dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda.

Zbog ne isplaćivanja novčanog iznosa utvrđenog Odlukom Ustavnog suda  br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, i Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije br. Už – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, Ministarstvo pravde povredilo je pravo pritužioca na naknadu štete.

Ministarstvo pravde nije ispunilo svoju obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana, jer je propustilo da odgovori na akte i urgenciju ovog organa u vezi dobijanja traženih informacija i stavlјanja na raspolaganje svih podataka kojim raspolaže, a koji bi bili od značaja za postupak koji Zaštitnik građana vodi.

Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, Zaštitnik građana upućuje Ministarstvu pravde sledeću                                                          

                                       

P R E P O R U K U                         

                                                  

I

Potrebno je da Ministarstvo pravde odluči po zahtevu A. M., podnetom 16. 08. 2013. godine, kojim je tražio isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, utvrđene Odlukom Ustavnog suda Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine. 

                                                         II

Potrebno je da Ministarstvo pravde odluči po zahtevu A. M., podnetom 10. 04. 2013. godine, kojim je tražio isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od 1. 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, utvrđene Odlukom Ustavnog suda Srbije br. Už – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine.

                                                 

                                                         III

Ministarstvo pravde će uputiti pisano izvinjenje A. M. zbog ne odlučivanja po njegovim zahtevima.

                                                         IV

Ministarstvo pravde će u svom budućem radu ispunjavati obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana i u ostavlјenim rokovima odgovarati na akte ovog organa, odnosno dostavlјati mu tražene informacije i stavlјati na raspolaganje podatke kojima raspolaže, a koji su od značaja za postupke koje Zaštitnik građana vodi

Ministarstvo pravde obavestiće Zaštitnika građana o postupanju po preporuci u roku od 60 dana od dana njenog prijema.

R a z l o z i:

Odlukom Ustavnog suda Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, usvojena je ustavna žalba A. M. i utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 104/95, a kasnije pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 1197/12.  Tačkom 2. iste odluke utvrđeno je pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Saglasno navedenoj odluci Ustavnog suda, naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Odlukom Ustavnog suda Srbije br. Už – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, usvojena je ustavna žalba A. M. i utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji je vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu R. 15/05. Tačkom 2. iste odluke utvrđeno je pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Saglasno navedenoj odluci Ustavnog suda, naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

Zaštitniku građana pritužbom se 14. 04. 2014. godine, obratio A. M. iz Beograda izražavajući nezadovolјstvo činjenicom da Ministarstvo pravde, nije postupilo po  zahtevima za isplatu naknade nematerijalne štete koje je 16. 08. 2013. i 10. 04. 2013. godine, podneo Ministarstvu pravde i nije isplatilo iznose utvrđene odlukama Ustavnog suda Srbije.

Saglasno članu 24. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana, Zaštitnik građana je aktom del. br. 24913 od 28. 08. 2014. godine, pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva pravde, zatraživši od navedenog organa izjašnjenje o osnovanosti pritužbe.

Uprkos zakonskoj obavezi organa uprave da Zaštitniku građana u ostavlјenom roku stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji Zaštitnik građana vodi (čl. 21. Zakona o Zaštitniku građana), Ministarstvo pravde nije dostavilo zatraženo izjašnjenje. Ministarstvo nije Zaštitniku građana dostavilo zatražene podatke ni nakon urgencije upućene tom organu aktom del. br. 31713 od 29. 10. 2014. godine.

U nedostatku izjašnjenja Ministarstva pravde a na osnovu navoda iz pritužbe, Zaštitnik građana je utvrdio da Ministarstvo nije postupilo po odlukama Ustavnog suda Už. br. 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, i Už. br. – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, uprkos činjenici da Ustav RS u čl. 166. utvrđuje da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i lјudska i manjinska prava i slobode, a da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće; da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda (čl. 171); da Zakon o Ustavnom sudu utvrđuje obavezu državnih i drugih organa, da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

Zakonom o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11) propisano je da kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno lјudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalјe vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovolјenja podnosioca. Odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud će odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavlјen ( čl. 89. st. 2 i 3.).

Odlukama Ustavnog suda Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, i   Už. br. – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, A. M. je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u utvrđenim iznosima, čime je Ustavni sud odredio način  na koji će se otkloniti štetne posledice koje je proizvela radnja državnog organa kojom je došlo do povrede i uskraćivanja Ustavom zajemčenog prava (u konkretnom slučaju - suđenja u razumnom roku). Nepostupanje po zahtevima A. M., podnetim Ministarstvu pravde, od 16. 08. 2013. godine i od 10. 04. 2013. godine, kojima je podnosilac zahteva tražio isplatu naknade nematerijalne štete utvrđene odlukama Ustavnog suda, predstavlјa suspenziju odluka Ustavnog suda kojom je utvrđen način otklanja štetne posledice uzrokovane povredom Ustavom garantovanog prava i uskraćenje pravičnog zadovolјenja podnosioca ustavne žalbe.

Nepostupanjem državnog organa po odlukama Ustavnog suda Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine i Už. br. – 141/2010 od 28. 02. 2013., uprkos tome što su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, A. M. je uskraćen i onemogućen u ostvarivanju svojih Ustavom zagarantovanih prava.

U cilјu otklanjanja uočenih nedostataka, na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, potrebno je da Ministarstvo pravde odluči po zahtevima A. M., od 16. 08. 2013. godine, i od 10. 04. 2013. godine, kojima je tražio isplatu naknade nematerijalne štete utvrđene Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije br. Už – 5233/2010 od 18. 07. 2013. godine, i Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije br. Už – 141/2010 od 28. 02. 2013. godine, kao i da A. M. uputi pisano izvinjenje zbog ne odlučivanja po njegovim zahtevima.

  

Imajući u vidu da Ministarstvo pravde, nije odgovorilo na zahtev, a potom ni na urgenciju Zaštitnika građana, odnosno u postupku koji je ovaj državni organ pokrenuo u okviru svojih zakonskih ovlašćenja nije dostavilo pisano izjašnjenje, utvrđeno je da Ministarstvo grubo prekršilo obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana.

Na osnovu svih utvrđenih činjenica i okolnosti, Zaštitnik građana je utvrdio propuste u pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva pravde i saglasno čl. 20. stav 1. i 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, uputio organu uprave preporuke radi otklanjanja uočenih nedostataka u radu i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti.

Ministarstvo pravde će o postupanju po preporuci obavestiti Zaštitnika građana u roku od 60 dana od dana prijema preporuke, uz dostavlјanje dokumentacije na osnovu koje se sa sigurnošću može utvrditi da je po preporuci postuplјeno.        

S poštovanjem,

                                                                                                                      ZAMENIK ZAŠTITNIKA GRAĐANA

                                                                                                                                     Robert Sepi

 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3633-2014-12-26-10-21-57