Nemačka uvodi minimalac
Objavljeno
: 29.12.2014.
Minimalna
zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će
povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje
8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za
puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi
zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša
finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto
vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do
otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U
Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je
slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima
sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.
Odluka o uvođenju minimalne zarade nije doneta lako. Kancelarka Angela Merkel plašila se negativnih posledica na zaposlenost i protivila se prekidu dosadašnjeg sistema u kojem je država utvrđivanje plata u potpunosti prepuštala poslodavcima i zaposlenima.
Ipak,
budući da je broj radnih mesta sa malim zaradama povećan,
Socijaldemokratsk partija koja je deo velike koalicije uspela je da
progura zahtev da se u ime socijalne pravde uvede minimalna zarada.
Prema
proceni Ministarstva rada Nemačke, nakon uvođenja minimalne zarade
3,7 miliona zaposlenih imaće deblji novčanik od 1. januara 2015,
dok će još milion njih, koji rade u sektorima za koje je primena
odložena, imati koristi od 1. januara 2017. godine. U Nemačkoj je
39 miliona osoba u radnom odnosu, a ima još tri miliona radno
aktivnih, na primer u nezavisnim i liberalnim profesijama.
Ista
minimalna zarada primenjivaće se na teritoriji cele zemlje, i
iznosiće bruto 8,5 evra po času, odnosno 1.473 evra mesečno za
puno radno vreme.
Mišljenja
se razlikuju o tome kako će ovo uticati na privredu Nemačke. Može
se očekivati da povećanje prihoda podstakne potrošnju, ali će
biti teško proceniti uticaj, pogotovo s obzirom na to da se očekuje
da će u 2015. i drugi faktori doprineti potrošnji domaćinstava, na
primer smanjenje cena nafte.
Moguća
poskupljenja i otpuštanja
Protivnici
uvođenja minimalne zarade tvrde da može doći do otpuštanja, a
privredne komore smatraju da bi i 200.000 osoba moglo ostati bez
posla. Međutim, predsednik Agencije za zapošljavanje ne smatra da
će biti masovnih otpuštanja.
Deo
ekonomista ukazuje da će nekvalifikovana radna snaga ubuduće još
teže dolaziti do posla.
Prema
istraživanju ekonomskog instituta Ifo, 26% poslodavaca koji će
morati da isplaćuju veće zarade nakon uvođenja minimalca planira
da poveća cene, 23% će da smanji premije zaposlenima a 22% da
otpusti deo radnika. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od 6.300
preduzeća, pokazalo je i da deo poslodavaca planira da smanji radno
vreme i investicije.
U
nekim sektorima se može očekivati da povećanje minimalnih zarada
dovede do poskupljenja, a kao posebni primeri navode se taksi i
frizerske usluge.
U
reportaži AFP-a navodi se primer lanca od 45 pekara na istoku
Nemačke u kojem će više od 300 zaposlenih dobiti veće zarade
nakon ove mere. Vlasnik smatra da je to dobro za imidž profesije i
da će za taj težak zanat biti isplaćena naknada koju zaposleni
zaslužuju.
Međutim,
on dodaje i da će za njegovu porodičnu firmu to značiti i
povećanje troškova za 10%, i da će zato cene morati da porastu. On
ne isključuje ni otpuštanja u budućnosti, mada kaže da za sada ne
planira da smanji broj zaposlenih.
Iako
je minimalac u Nemačkoj osmišljen kao mera širokog obuhvata,
uvedeni su određeni izuzeci.
Ova plata tako neće biti garantovana nekvalifikovanim osobama mlađim od 18. godina, da se ne bi podsticali mladi da počinju da rade umesto da idu na studije ili uče zanate, kao i pripravnicima na obuci i stažistima ukoliko je staž deo stručnog ili univerzitetskog obrazovanja i ako je staž kraći od tri meseca.
Ova plata tako neće biti garantovana nekvalifikovanim osobama mlađim od 18. godina, da se ne bi podsticali mladi da počinju da rade umesto da idu na studije ili uče zanate, kao i pripravnicima na obuci i stažistima ukoliko je staž deo stručnog ili univerzitetskog obrazovanja i ako je staž kraći od tri meseca.
Poslodavci
će ukoliko zaposle one koji su bili bez posla duže od godinu dana
moći u prvih šest meseci da im isplaćuju manje od minimalca, što
je dopušteno da bi se podstakao njihov poratak na tržište rada.
Sezonskim
radnicima u poljoprivredi moći će da se od minimalne zarade odbije
iznos za smeštaj i prateće troškove, dok će dostavljači novina u
2015. imati garantovanu platu za 25% nižu od minimalne, a u 2017. će
dobijati najmanje 8,5 evra po času, iako će tada minimalna zarada
već biti viša od tog iznosa.
Srbija
kao najsiromašnije članice EU
Nemačka
se uvođenjem minimalne zarade pridružila većinskom "klubu"
od 21 članice.
Iznosi
minimalnih zarada u EU su daleko od ujednačenih i idu od 158 evra u
Bugarskoj do 1.874 u Luksemburgu, što je ralzika od 12 puta. Portal
informacija o EU Tut l Erop (Toute l'Europe - Cela Evropa) podelio je
članice u tri grupe po visini minimalca.
Najmanje
novca, između 157 i 372 evra, dobija se u Bugarskoj, Rumuniji,
Ltrvaniji, Letoniji, Češkoj Estoniji, Mađarskoj, Slovačkoj,
Poljskoj i Hrvatskoj.
Raspon
miniomalca između 566 i 784 evra je u Portugaliji, Grčkoj, Malti,
Španiji i Sloveniji, dok su najviši minimalci između 1.264 i 1.874
u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Irskoj, Holandiji, Belgiji i
Luksemburgu. To znači da će minimalac u Nemačkoj biti među
najvišima u EU.
Ostale
zemlje uvele su granske minimalne zarade, ili predviđaju postizanje
dogovora u razgovoru socijalnih partnera.
U
Srbiji je predviđeni minimalac za 2015. godinu 121 dinar po času,
odnosno 6 više nego u 2014. Za puno radno vreme bruto minimalna
zarada iznosi oko 28.000 u zavisnosti od broja radnih dana, što je
235 evra po deviznom kursu od 29. decembra. Srbija je po tome u rangu
najsiromašnijih članica EU.
Međutim,
prema navodima sindikata, i dalje veliki broj poslodavaca ne
isplaćuje ni minimalac i tvrdi da to ne može da učini. Tako prema
proceni Saveza samostalnih sindikata Srbije od oktobra 2014. oko
400.000 ljudi radi za minimalac, ali svaki drugi ne prima ni taj
iznos.
Od
sadašnjih članica EU, minimalac je prva uvela Holandija 1969.
godine, odmah zatim Francuska 1970. Prema podacima francuskog
statističkog zavoda slede Luksemburg 1973. godine, Portugalija i
Malta 1974. godine, Belgija 1975. godine, Španija 1980, Mađarska
1988. godine, Bugarska, Poljska i Rumunija 1990. godine, Estonija,
Grčka, Letonija, Litvanija, Češka i Slovačka 1995, Hrvatska od
1998. s tim što je zakon menjan 2008. Među poslednjima su Velika
Britanija 1999. i Irska 2000.
Napisao:
AFP i S.V.
Foto:
Shutterstock
Nema komentara:
Objavi komentar