КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА НА
МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ ЈЕ У ИНТЕРЕСУ ЦЕЛОГ ДРУШТВА
среда,
22. октобар 2014.
Како
унапредити образовни систем и обезбедити
припадницима националних мањина да
након завршетка школовања имају
функционално знање српског језика и
самим тим једнаке шансе у друштву, била
је једна од тема састанка који је одржан
у просторијама Заштитника грађана, на
коме су били представници Министарства
просвете, науке и технолошког развоја,
Покрајинског секретаријата за образовање,
прописе, управу и националне
мањине-националне заједнице и Канцеларије
за људска и мањинска права Владе РС.
Заменик
заштитника грађана Роберт Сепи је
истакао да због одлагања решавања
проблема; значајан број припадника
националних мањина након завршеног
школовања не знају српски језик или га
не знају не довољно добро. То је препрека
њиховој интеграцији у српско друштво
и отвара простор за сегрегацију. Заштитник
грађана је 2010. године упутио Министарству
Мишљење са превентивним препорукама
за унапређее квалитета наставе. Циљ
препорука је да ученици, припадници
националних мањина, по завршетку
школовања имају активно знање српског
језика, а ученици српске националности
да имају знање језика националне мањине,
као језика друштвене средине, рекао је
Сепи и додао да те препоруке нису
извршене.
Помоћница
министра просвете Зорана Лужанин
најавила је формирање радне групе која
ће се бавити развојем стандарда за учење
српског језика као нематерњег, као и
развојем образовања на језицима
националних мањина у складу са Стратегијом
развоја и унапређења образовања.
Помоћница
покрајинског секретара Љубица Срђанов
рекла је да тај секретаријат на проблеме
у образовању указује надлежном
министарству годинама. Она је додала
да је уочено да се деца школују на српском
језику, а не на матерњем језику, имајући
у виду касније могућности за образовање,
односно непостојање образовних профила
на матерњем језику.
Представници
Канцеларије изнели су информације о
проблемима примене афирмативних мера
приликом уписа ученика ромске националности
и скренули пажњу на значај решавања
проблема непознавања српског језика
посебно код ромске деце која живе у
неформалним насељима и деце која су са
родитељима враћена по основу Споразума
о реадмисији.
KVALITETNO OBRAZOVANјE PRIPADNIKA NACIONALNIH MANјINA NA MATERNјEM
JEZIKU JE U INTERESU CELOG DRUŠTVA
sreda, 22. oktobar 2014.
Kako unaprediti obrazovni sistem i obezbediti pripadnicima nacionalnih
manjina da nakon završetka školovanja imaju funkcionalno znanje srpskog jezika i
samim tim jednake šanse u društvu, bila je jedna od tema sastanka koji je održan
u prostorijama Zaštitnika građana, na kome su bili predstavnici Ministarstva prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise,
upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice i Kancelarije za lјudska i manjinska
prava Vlade RS.
Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi je istakao da zbog odlaganja
rešavanja problema; značajan broj pripadnika nacionalnih manjina nakon završenog
školovanja ne znaju srpski jezik ili ga ne znaju ne dovolјno dobro. To je prepreka
njihovoj integraciji u srpsko društvo i otvara prostor za segregaciju. Zaštitnik
građana je 2010. godine uputio Ministarstvu Mišlјenje sa preventivnim preporukama
za unapređee kvaliteta nastave. Cilј preporuka je da učenici, pripadnici nacionalnih
manjina, po završetku školovanja imaju aktivno znanje srpskog jezika, a učenici
srpske nacionalnosti da imaju znanje jezika nacionalne manjine, kao jezika društvene
sredine, rekao je Sepi i dodao da te preporuke nisu izvršene.
Pomoćnica ministra prosvete Zorana Lužanin najavila je formiranje
radne grupe koja će se baviti razvojem standarda za učenje srpskog jezika kao nematernjeg,
kao i razvojem obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina u skladu sa Strategijom
razvoja i unapređenja obrazovanja.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara Ljubica Srđanov rekla je da
taj sekretarijat na probleme u obrazovanju ukazuje nadležnom ministarstvu godinama.
Ona je dodala da je uočeno da se deca školuju na srpskom jeziku, a ne na maternjem
jeziku, imajući u vidu kasnije mogućnosti za obrazovanje, odnosno nepostojanje obrazovnih
profila na maternjem jeziku.
Predstavnici Kancelarije izneli su informacije o problemima primene
afirmativnih mera prilikom upisa učenika romske nacionalnosti i skrenuli pažnju
na značaj rešavanja problema nepoznavanja srpskog jezika posebno kod romske dece
koja žive u neformalnim naselјima i dece koja su sa roditelјima vraćena po osnovu
Sporazuma o readmisiji.
Nema komentara:
Objavi komentar