Evropske
bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova
Objavljeno
: 30.12.2014.
 Novi
izveštaj Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta (EAHP) ukazao
je na nestašicu lekova u evropskom zdravstvenom sistemu.
Istraživanje je pokazalo da se 86% bolničkih apotekara suočava
sa teškoćama u nabavci lekova a 66% kaže da taj problem imaju
svakodnevno ili barem jednom nedeljno. U Srbiji petina bolničkih
farmaceuta navodi da se sa problemom nestašice lekova sreće
svaki dan a polovina ispitanih taj problem ima makar jednom
nedeljno.
Širom Evrope najčešće nedostaju lekovi za borbu
protiv infekcija, za lečenje raka i anestetici a problem se u
većini slučajeva rešava za nekoliko nedelja.
Udruženje je ispitalo više od 600 bolničkih farmaceuta iz 36 evropskih zemalja i rezultati istraživanja za 2014. godinu daju prilično sumornu sliku, s obzirom na to kako nestašica lekova utiče na lečenje pacijenata širom kontinenta.
Tri
četvrtine ispitanih bolničkih farmaceuta slažu se sa navodom da
nestašica lekova u bolnici u kojoj rade ima negativan uticaj na
brigu o pacijentu. Posledice nestašice lekova po pacijente
uključuju kašnjenje ili prekid hemoterapije, povećan rizik od
klostridije, pogoršanje stanja pacijenta.
Bolnički
farmaceuti ukazuju i na veliko gubljenje vremena na snabdevanje iz
alternativnih izvora, konfuziju i stres u radu, često višu cenu
zamena od prepisanih lekova i trošenje resursa na bavljenje
nestašicom lekova umesto na poboljšanje usluge.
Predsednik
Udruženja Roberto Frontini rekao je na predstavljanju izveštaja
u Briselu da ga, kada je reč o nestašici lekova u Evropi, "uvek
zaprepaste dve stvari - obim (problema) i poznati uticaji na
pacijentovu bezbednost i dobrobit".
"Predugo
se taj problem gura pod tepih. Vreme je da se odgovorni za zaštitu
evropskih građana od zdravstvenih rizika pozabave problemom",
istakao je Frontini.
Fransoa
Uje (François Houÿez) iz Evropske organizacije za retke bolesti
zatražio je da se izračuna koliko društvo košta nestašica
lekova i založio se za bolju koordinaciju kako bi se pravovremeno
reagovalo na manjak lekova.
"Smatramo
da je potrebna bolja koordinacija. Treba da postoji sistem koji
prati i raspoloživu količinu lekova i distributivni lanac kako
bi se zadovoljile potrebe pacijenata", rekao je Uje.
Frontini
se slaže da Evropskoj uniji treba unapređeni sistem za praćenje
podataka o raspoloživosti lekova.
"To
bi mogla da reši Evropska agencija za lekove (EMA) pravljenjem
baze podataka lekova koji nedostaju širom Evrope ... Potrebni su
nam kriterijumi za fer distribuciju u slučaju nestašice
zasnovanu na potrebama pacijenata a ne na komercijalnim
interesima. Konačno, potrebno je da Evropska komisija vodi i
istraživanje problema i njegovo rešenje", zaključio je
Frontini.
Istraživanje
je pokazalo da 55% bolničkih apotekara nedeljno troši pet sati
na rešavanje problema nestašice lekova, 51% kaže da najčešće
nedostaju orginalni, patentirani lekovi a 37% ukazuje na manjak
generičkih lekova.
Svaki
peti (21%) anketirani naveo je da se sa nestašicom lekova suočava
svakodnevno, 45% taj problem ima barem jednom nedeljno, 21% makar
jednom mesečno a 12% povremeno.
Poređenja
radi, u prethodnom istraživanju iz 2013. godine 63% ispitanika
navelo je da se sa problemom nestašice lekova sreće barem jednom
nedeljno, ponekad i svakodnevno, 27% je taj problem imalo barem
jednom mesečno a manje od 10% samo nekoliko puta godišnje.
Ove
godine najveći procenat ispitanika koji su naveli da se
svakodnevno sreću sa nestašicom lekova zabeležen je na Malti
(73%) a sledi Danska (48%).
Na
problem problem nestašice lekova barem jednom nedeljno najjčešće
ukazuju farmaceuti u Norveškoj (82% anketiranih), Austriji (76%)
i Slovačkoj (60%).
Povremene
nestašice se pak najviše beleže u Bosni i Hercegovini, na šta
je ukazalo 55% učesnika u istraživanju, i Hrvatskoj (30%).
Gotovo
20% ispitanih bolničkih farmaceuta iz Srbije navelo je da
svakodnevno ima problema zbog nestašice lekova, oko 50% taj
problem ima barem jednom nedeljno a ostali povremeno.
Za
nestašicu lekova 44% ispitanika okrivljuje veleprodaju, 13,5%
generičke kompanije a 38% kompanije proizvođače patentiranog
leka.
Sa
veleprodajom najviše teškoća imaju farmaceuti u Estoniji i
Norveškoj, gde je 100% navodi kao uzrok nestašice lekova, zatim
u Srbiji (79%) i Poljskoj (78%). Sektor prodaje na veliko najčešći
je uzrok nestašice lekova i u Češkoj, Holandiji, Bosni i
Hercegovini, Sloveniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj.
Kada
je reč o rešenju problema, 63% evropskih farmaceuta iz
istraživanja navelo je da nestašice uglavnom traju nekoliko
nedelja, 7% nekoliko dana a gotovo 30% više meseci.
U
Srbiji se problem nestašice, sudeći prema istraživanju,
najčešće rešava za nekoliko nedelja.
Izvor:
EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com |
Nema komentara:
Objavi komentar