Rodna ravnopravnost važan deo pregovora sa EU
Objavljeno : 19.12.2014.
Politika jednakih mogućnosti prepoznata je kao
jedno do glavnih političkih pitanja Evropske unije i predstavlja neophodan
uslov za postizanje ciljeva EU koji se tiču njenog razvoja, zapošljavanja i
socijalne kohezije. Princip ravnopravnosti polova, jednakog tretmana i jednakih
mogućnosti za žene i muškarce je jedan od osnovnih pravnih principa Evropske
unije sadržan u osnivačkom ugovoru EU. Unapređivanje rodne ravnopravnosti i
položaja žena u svim oblastima političkog, ekonomskog i društvenog života javlja
se kao jedan od neophodnih preduslova svih strategija i direktiva Evropske
unije. S obzirom na zvaničnu opredeljenost Srbije da ide ka evropskim
integracijama, jasno je da će se principi i standardi u oblasti rodne
ravnopravnosti provlačiti kroz mnoga poglavlja tokom pregovora i da će sasvim
sigurno biti deo akcionih planova za usklađivanje našeg zakonodavstva sa
evropskim.
Autorka: Sonja Tošković, pravna savetnica
Beogradskog centra za ljudska prava
Poveljom iz Nice o fundamentalnim pravima u EU
definisano je da se načelo ravnopravnosti polova uvodi u sva područja i
aktivnosti evropskih politika (gender mainstreaming). Strateški dokument EU
koji definiše politiku aktivnog delovanja u cilju rodne ravnopravnosti
predstavlja Strategija Evropske Unije za ravnopravnost između žena i muškaraca
od 2010. do 2015. godine. Strategija jasno iskazuje nameru uspostavljanja
ravnopravnosti polova u zemljama članicama EU i onim zemljama koje su u
pretpristupnoj i pristupnoj fazi. U znak obeležavanja 15-godišnjice deklaracije
i platforme za akciju, usvojene na Svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija
(UN) o ženama u Pekingu, i 30-godišnjice Konvencije UN o eliminaciji svih
oblika diskriminacije nad ženama, Evropska komisija je u martu 2010. godine
usvojila Povelju o ženama kojom potvrđuje svoju posvećenost rodnoj
ravnopravnosti i jačanju rodne perspektive u svim svojim politikama.
Evropska komisija u svom poslednjem skrining
izveštaju za Poglavlje 23 konstatuje da Republika Srbija ima zadovoljavajući
pravni i strateški okvir kada je reč o politici rodne ravnopravnosti. Takođe,
ukazuje na veoma primetan napredak u poslednjih nekoliko godina kada je reč o
promociji politike jednakih mogućnosti u RS. Međutim, ukazuje i na slabosti
institucija koje se bave politikom rodne ravnopravnosti, pre svega nekadašnje
Uprave za rodnu ravnopravnost koja je kao izvršno telo Vlade RS postojala u
okviru Ministarstva za rad i zapošljavanje.
Ono što će dodatno otežati institucionalno
jačanje jeste to što je Uprava za rodnu ravnopravnost ukinuta u maju 2014.
godine, te su svi poslovi nadležni za pitanje rodne ravnopravnosti prešli u
Ministarstvo za rad i socijalnu politiku koje trenutno nema dovoljno
administrativnih i tehničkih kapaciteta da se na adekvatan i profesionalan
način bavi ovom temom. U tom smislu potrebno je hitno konstituisati novo telo
koje će sprovoditi aktivnosti iz Nacionalne strategije i akcionog plana, a do
tada ojačati personalno i materijalno postojeće mehanizme za rodnu
ravnopravnost kroz institucije koje su trenutno nadležne za sprovođenje
Nacionalne strategije RS za poboljšanje položaja žena i unapređivanja njihovog
položaja za period 2010- 2015.
Vlada Republike Srbije je februara 2009.
godine usvojila Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje
rodne ravnopravnosti za period 2010-2015. godine, koja predstavlja prvi
strateški dokument Republike Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti. Nacionalnom
strategijom za poboljšanje položaja žena utvrđuje se celovita politika države u
cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije žena a prioriteti su ekonomija,
obrazovanje, zdravlje, suzbijanje nasilja nad ženama, kao i pitanje rodnih
stereotipa u medijima.
Pored Nacionalne strategije za poboljšanje
položaja žena, postoji još nekoliko važnih strateških dokumenata koji se odnose
na unapređenje položaja žena, kao što je novousvojena Strategija prevencije i
zaštite od diskriminacije za period
2014-2018. godine, Nacionalna strategija za primenu Rezolucije Saveta
bezbednosti UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“ (2010-2015) i Nacionalna
strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i
partnerskim odnosima (2010-2015).
Narodna skupština Republike Srbije je u
oktobru 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o borbi
protiv nasilja nad ženama. Istanbulska konvencija je prvi i jedini pravno
obavezujući instrument u oblasti nasilja nad ženama u Evropi. Prilikom
ratifikacije Konvencije, Srbija je zadržala pravo da ne primenjuje odredbe koje
se tiču naknade štete žrtvama, pitanja teritorijalne nadležnosti u situaciji
kada počinilac ima stalno boravište na teritoriji Srbije, i nadležnosti
slučajevima seksualnog nasilja, i to dok ne izvrši usaglašavanje unutrašnjeg
krivičnog zakonodavstva sa ovim odredbama Konvencije. U tom smislu potrebne su
izmene Krivičnog zakonika Srbije, uvođenje novih i redefinisanje postojećih
krivičnih dela, ali i uspostavljanje efikasnijeg mehanizma pomoći za žrtve svih
oblika nasilja obuhvaćenim Konvencijom.
Vlada Republike Srbije je u januaru 2014.
godine usvojila Poseban protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama
u porodici i partnerskim odnosima, čime je upotpunjen skup posebnih protokola koje
su različita ministarstva donela u cilju saradnje u borbi protiv nasilja nad
ženama u Srbiji. Protokol je donet u cilju prepoznavanja, sprečavanja, pružanja
pravne i druge stručne pomoći ženama žrtvama nasilja u porodici i partnerskim
odnosima, unapređenja saradnje sa svim učesnicima sprečavanja ove vrste nasilja
i stvaranja sigurnijeg i pravednijeg društva zasnovanog na principu obezbeđenja
nediskriminatornog okruženja i poverenja žena žrtava nasilja u porodici i
partne
Takođe, EU konstatuje i da politika jednakih
mogućnosti mora dodatno da se unapredi kada je reč o ostvarivanju ekonomske
samostalnosti žena ( posebno su ugrožene žene na radnom mestu, primećen je
kršenje prava na porodiljsko odsustvo, seksualno uznemiravanje, velika razlika
u zaradama, oko 17%). Ovo pitanje biće posebno obrađeno u Poglavlju 19, Socijalna
politika i zapošljavanje.
U julu 2014. godine, usvojene su izmene i
dopune Zakona o radu koje idu u prilog osnaživanja žena na radnom mestu i
uspostavljanja ravnoteže između porodičnih i profesionalnih obaveza zaposlenih
majki. Izmene zakona, odnosno odredbi koje idu u prilog zaštiti materinstva,
jesu one kojima se ostvaruje posebna zaštita žena sa aspekta bezbednosti i
zdravlja n radu. Odredbama o zaštiti materinstva zaštita je proširena i na
zaposlenu koja doji dete (čl. 89 ZOR). Novina je i obaveza poslodavca da u
slučaju kada nije u mogućnosti da zaposlenoj za vreme trudnoće kao i zaposlenoj
koja doji dete, obezbedi propisanu zaštitu, obezbedi obavljanje drugih
odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, mora joj obezbedi plaćeno
odsustvo ( čl. 89 stav 2). Zaštita zaposlene za vreme trudnoće dodatno je
ojačana pravom na plaćenom odsustvo sa rada ili u toku dana radi obavljenja
zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom. Potrebno je da te preglede odredi
izabrani lekar zaposlene i da taj dokaz zaposlena blagovremeno dostavi
poslodavcu kako bi on mogao da pravovremeno organizuje posao u toku njenog
odsustva. Pomenute izmene zakonu su zapravo posledica usklađivanja sa Konvencijom
MOR-a 183 i Preporukom Međunarodne
organizacije rada 191 o zaštiti materinstva.
U septembru 2014. godine, predstavljeni su
rezultati istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna
pitanja o stavovima građana prema rodnoj
ravnopravnosti u Srbiji, koji su pokazali da su stereotipne percepcije o rodnim
ulogama prisutne pođednako i kod žena i kod muškaraca. Tradicionalno utemeljeni
stereotip o rodnoj ulozi žene da svoje vreme prvenstveno posveti neplaćenom
radu u domaćinstvu i podizanju dece utiče na rodnu segregaciju u obrazovnom
sistemu i na tržištu rada, a ključan je i za opravdavanje male zastupljenosti
žena u politici i na mestima odlučivanja. Kada je reč o nejednakosti u biznis
sektoru, to predstavlja samo nastavak ukupnih rodnih nejednakosti, a kao primer
se navodi da žene zauzimaju tek četvrtinu (28%) najviših pozicija odlučivanja u
kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika.
U EU izveštaju se ukazuje da u Srbiji ženska
ljudska prava moraju biti i efikasnije zaštićena, što znači da mehanizmi
podrške kao što je besplatna pravna pomoć, psihološko i pravno savetovanje
moraju biti obezbeđeni i dostupni svim
ženama , posebno ženama žrtvama kršenja nekog prava od strane države. Posebno
zabrinjava nasilje nad ženama, koje ostaje problematično i u ovoj oblasti na
kome se očekuje veći napredak kako proces pregovora bude tekao.
Preporuke Evropske komisije u oblasti rodne
ravnopravnosti:
- Dopuniti Nacionalnu strategiju za borbu protiv diskriminacije sa odgovarajućim ostvarim akcionim planom, uključujući detaljnije regulisanje rodne ravnopravnost i uspostaviti mehanizam za praćenje njegovog sprovođenja.
- Potrebno je institucionalno ojačati nadležne organe koji se bave politikama rodne ravnopravnosti i uspostaviti njihovu bolju koordinaciju i saradnju.
- Uspostaviti efikasniji nadzor nad sprovođenjem zakona, nacionalne strategije i akcionog plana, razviti mere podrške ženama koje su žrtve kršenja prava.
- Uticati na ekonomsko osnaživanje žena kao i na veći uticaj u političkom i javnom životu.
Nema komentara:
Objavi komentar