|
Nemačka diže glas
protiv
populizma i ekstremizma
|
 U
Nemačkoj protivnici novog pokreta Pegida koji je protiv islama i
prihvatanja imigranata počinju da se okupljaju kako bi stali na
put tom populističkom talasu koji se širi zemljom. Nakon
prvobitnog uspeha Pegide, političari, građani, kao i poslodavci
angažovali su se kako bi odbranili prava imigranata sa moralnog i
ekonomskog stanovišta i pokazali da je Nemačka otvorena zemlja.
"Kada reagujemo sa
samilošću na teškoće, kada većina nas ne sledi one koji žele
da izoluju Nemačku, to je za mene ohrabrujuće iskustvo u ovoj
godini", poruka je koju je nemački predsednik Joahim Gauk
(Joachim Gauck) uputio 23. decembra građanima povodom Božića.
Gauk u toj poruci nije direktno
imenovao nikoga, ali je očigledna veza između "onih koji
žele da izoluju Nemačku" i Pegide, piše agencija Frans
pres.
Pokret Pegida, čiji je pun naziv
Evropske patriote protiv islamizacije Zapada, osnovan je u oktobru
u Drezdenu, glavnom gradu pokrajine Saksonije, u kojoj je udeo
stranaca u stanovništvu samo 2,2%.
Taj pokret je uspeo da za nekoliko
nedelja dospe u središte pažnje, prvo okupljajući na svojim
skupovima nekoliko stotina ljudi da bi 22. decembra taj broj
porastao na 17.500 građana.
Njihov kredo je neprihvatanje
islamizacije, džihadista i stranaca koji odbijaju da se
integrišu. Na meti pokreta su islam, stranci, mediji za koje
tvrde da svi lažu, politička elita, multikulturalnost koja, kako
smatraju, podriva nemačku hrišćansku kulturu.
Uspeh tog pokreta je u prvom
trenutku sve iznenadio, a zatim je izazvao i zabrinutost u zemlji
koju je snažno obeležio ekstremni rasizam tokom nacističke
diktature u prošlom veku.
Analitičari navode da pokret crpi
snagu na području bivše Istočne Nemačke koja se posle 1945.
godine nije suočila sa prošlošću iz vremena Trećeg rajha,
tvrdeći da su nacisti na Zapadu.
Ipak, nakon prvobitnog
iznenađenja, počeli su da se dižu glasovi protiv tezi i
vrednosti Pegide. Organizovano je više kontrademonstracija na
koje su došli politički zvaničnici, umetnici i građani, u
Drezdenu ali i drugim gradovima.
Najveće takve demonstracije
održane su, takođe, 22. decembra i pokazalo se da su protivnici
Pegide bili brojniji od pristalica tog pokreta. Na
kontrademonstracijama u više gradova se okupilo 20.000 osoba, od
čega samo u Minhenu 12.000.
I političari, koji kažu da
"uzimaju za ozbiljno" brige građana, pooštrili su ton.
Nemačka kancelarka i lider konzervativaca (CDU) Angela Merkel je
prošle nedelje rekla da u Nemačkoj nema mesta "podsticanju
mržnje i klevetanju".
Nemački ministar spoljnih
poslova, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter
Steinmeier) je rekao za list Špigel (Der Spiegel) da "velika
većina Nemaca smatra da ti ljudi treba kod nas da pronađu
utočište bežeći od građanskog rata".
Bivši nemački kancelar,
socijaldemokrata Gerhard Šreder (Sćroeder) pozvao je u intervjuu
za časopis Kuragiert (Couragiert) od 22. decembra "na pobunu
poštenih ljudi".
Na ekonomskom planu teze Pegide je
osporio predsednik uticajnog nemačkog udruženja poslodavaca BDI.
On smatra da Nemačka, koja je vodeća privreda zone evra i prvo
odredište imigranata u Evropi, treba da prima izbeglice jer je
zemlji u kojoj je stanovništvo sve starije, potrebna radna snaga.
U štampi se takođe polemiše o
imigraciji. "Snaga društva se vidi u njegovoj otvorenosti.
Ko je siguran u sebe može da primi strance otvorenih ruku i
pomogne tamo gde vlada jad", piše list Badiše cajtung
(Badische Zeitung) od 24. decembra.
Građani se takođe angažuju i
pokreću inicijative u lokalnim zajednicama, poput besplatnih
časova nemačkog, psiholoških pregleda za decu koja dolaze iz
ratnih područja, obuka za socijalne radnike kako bi bolje
razumeli probleme izbeglica.
Stanovnica Berlina Ulrike Majer
(Meier) koja pomaže u utočištu za izbeglice u nemačkom glavnom
gradu, rekla je da pomaganje izbeglicama predstavlja veliki izazov
ali da Nemci žele da pomognu.
Kako ističe, Pegida je "krajnje
populistički pokret" koji odslikava mišljenje dela društva,
ali ne i cele Nemačke.
Izvor: AFP Foto: Beta/AP |
Nema komentara:
Objavi komentar