EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Četvrtina svetske populacije u
opasnosti da ostane bez vode
Sedamnaest zemalja u kojima živi
četvrtina svetskog stanovništva u ekstremnom je riziku od nestašice vode,
pokazala je lista Svetskog instituta za resurse. Na vrhu liste od ukupno 164
zemlje, kao najugroženije potencijalnom nestašicom vode nalaze se Katar,
Izrael, Liban, Iran i Jordan - za koje, prema izveštaju, i najmanja suša može biti velika pretnja jer
troše skoro sve dostupne rezerve vode.
U grupi od 17 zemalja koji su,
prema istraživanju Instituta (World resources institute, WRI), izložene
"ekstremno visokom vodnom stresu" najviše ih je sa Bliskog istoka i
iz Severne Afrike. Tu su: Libija, Kuvajt, Saudijska Arabija, Eritreja, Ujedinjeni
Arapski Emirati, Bahrein, Indija, Pakistan, Turkmenistan, Oman i Bocvana, kao i
San Marino kao jedina evropska zemlja.
Srbija je na 109. mestu svrstana u
najbrojniju grupu od ukupno 64 zemlje sa niskim stepenom rizika od nestašice
vode.
Od bivših jugoslovenskih republika
u pogledu vode najbezbednija je Hrvatska koja je na 140. mestu, slede Crna Gora
(121) i Slovenija (117).
Bosna i Hercegovina je 97. na listi
WRI u grupi zemalja sa "srednje-niskim" rizikom, dok je Severna
Makedonija na 52. mestu tabele, u grupi zemalja sa "srednje visokim vodnim
stresom".
Prema izveštaju Svetskog instituta
za resurse sa sedištem u Vašingtonu, trećina čovečanstva, koje živi u 44
zemlje, suočava se sa "visokim nivoom vodnog stresa".
Među njima je i veći deo južne
Evrope - Kipar (19), Grčka (26), Španija (28), Albanija (33) Portugal (41),
Italija (44).
Najmanje ugrožene potencijalnom
nestašicom vode su Gvajana, Island, Jamajka, Liberija i Surinam koje zauzimaju
poslednjih pet mesta na listi WRI.
Tri načina za unapređenje stanja
U izveštaju se naglašava da širom
sveta "vodni stres" može da bude smanjen nizom mera i ukazuje na
neke, poput unapređenja efikasnosti poljoprivrede, ulaganja u zelenu
infrastrukturu i tretmana vode.
Povećanje efikasnosti poljoprivrede
znači da svet mora da osigura da se nijedna kap vode "uludo ne
potroši" u proizvodnji hrane.
Poljoprivrednici, kako se navodi,
mogu da koriste seme koje traži manje vode i unaprede tehnike navodnjavanja
upotrebom preciznog doziranja umesto da preplavljuju svoja polja vodom.
Finansijeri sa svoje strane mogu da
obezbede kapital za ulaganja a inženjeri da razviju tehnologije kojima se
unapređuje efikasnost u poljoprivredi.
Potrošači pak mogu da smanje
gubitke i bacanje hrane, što apsorbuje četvrtinu vode u poljoprivredi.
Druga mera podrazumeva investicije
u "sivu i zelenu" infrastrukturu. Naime, istraživanje WRI i Svetske
banke pokazalo je da izgradnja infrastrukture (poput cevi i postrojenja za
tretman) i zelene infrastrukture (poput močvara i vododelnica) zajedno može
pozitivno da utiče i na vodosnabdevanje i na kvalitet vode.
Predlaže se i tretiranje, ponovno
korišćenje i recikliranje, s obzirom da svet mora da prestane da otpadnu vodu
tretira kao otpad. Tretiranjem i ponovnim korišćenjem stvara se
"novi" izvor vode i takođe pomaže smanjenju cene prerade vode, navodi
WRI.
U izveštaju se zaključuje da se
preduzimanjem mera i ulaganjem u bolje upravljanje vodom mogu rešiti problemi
na dobrobit ljudi, ekonomija i planete.
Izvor: Beta, EURACTIV.rs
Foto: Beta
Nema komentara:
Objavi komentar