EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Nemački Zeleni žele da vozovi
potisnu avionski saobraćaj
Nemački Zeleni žele da do 2035.
godine avionski saobraćaj na unutrašnjim linijama postane u što je moguće većoj
meri suvišan. U tom cilju postepeno treba da bude uveden porez na kerozin, i
istovremeno znatno unapređen železnički saobraćaj. Evropsko rešenje za
oporezivanje avionskih letova još nije na vidiku.
Zeleni se ne zalažu za zabranu
unutrašnjeg avionskog saobraćaja, ali žele snažne podsticaje u korist
železnice, piše u dokumentu poslaničke grupe te partije, u koji je uvid imao
dnevnik Zidojče cajtung.
Češće polasci, pouzdaniji red
vožnje, povoljnije cene karata i dobra pokrivenost vaj-faj (Wi-Fi) vezama
trebalo bi da u narednih 25 godina "vožnju železnicom učine toliko
privlačnom, da se letenje na domaćim linijama više ne bi isplatilo", cilj
je Zelenih. Za realizaciju tog cilja Nemačka železnica (DB), koja je 100% u
vlasništvu savezne države, treba godišnje da dobije tri milijarde evra.
Da bi železnica postala istinski
konkurentna unutrašnjem avionskom saobraćaju, dužina vožnje između što je
moguće više naselja u Nemačkoj, ali i prema susednim zemljama, trebalo bi da
padne na "maksimalno četiri sata" i dugoročno da ponovo bude uvedena
"evropska noćna železnička mreža".
"Kako je moguće da avion, iako
za klimu najštetnije prevozno sredstvo, i dalje dobija milijarde na ime
subvencija, dok je ekološka železnica hronično premalo finansirana", rekla
je, prema pisanju nemačkog dnevnika, jedna od autorki dokumenta Danijela
Vagner.
Svojim zahtevom Zeleni pojačavaju
pritisak na ministarstvo saobraćaja da, u skladu sa ugovorom kojim je stvorena
vladajuća nemačka velika koalicija, intenzivira izgradnju železničke mreže.
Ministarstvo je 2018. najavilo da namerava da investira velika sredstva u
železnički koncern.
Time bi do 2030. godine trebalo da
bude udvostručen broj putnika, a pružna mreža brža i efikasnija. Nemačka
železnica je, pored toga, ove godine najavila da će uložiti 30 miliona evra
kako bi mogla da garantuje postojanje vaj-faj veze na svim dužim linijama.
Parlamentarna grupa Zelenih ide i
korak dalje i zahteva postepeno uvođenje poreza na kerozin na domaćim letovima.
Referentna vrednost trebalo bi da bude cena benzina, dakle 65 evrocenti za
litar. Iako avionski saobraćaj podleže evropskoj trgovini certifikatima za
emisiju CO2, pogonsko gorivo kerozin je, kao i gotovo svugde u svetu, oslobođeno
poreza.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka
jednostrano, nacionalno uvođenje poreza na kerozin ne bi ništa donelo, pošto bi
avioni naprosto u inostranstvu punili rezervoare pre sletanja u Nemačkoj.
"Avionski saobraćaj je međunarodni posao i tu rešenja pojedinih država kao
ostrva nemaju smisla", izjavio je za Euractiv poslanik lberala u nemačkom
Bundestagu i član odbora za saobraćaj Bernd Rojter.
Nemačka vlada potvrdila je nedavno,
odgovarajući na pitanje agencije Rojers, da trenutno proverava mogućnost
uvođenja poreza na kerozin. Navela je, međutim, da je nacionalna, jednostrana
odluka o tome povezana sa "znatnim tehničkim i administrativnim poteškoćama".
S druge strane, na evropskom nivou
bi porez na kerozin bilo teško uvesti pošto pitanja vezana za poresku politiku
zahtevaju konsenzus u Savetu EU, a pojedine zemlje se boje gubitaka u svojim
turističkim privredama.
Holandija, Belgija, Luksemburg,
Francuska, Švedska i Nemačka ranije su javno pokazale spremnost za eventualno
uvođenja poreza na kerozin za letove između njihovih teritorija.
Moguća alternativa bilo bi i
podizanje takse na vazdušni saobraćaj, koja u Nemačkoj postoji od 2011. godine,
za šta se nedavno zauzela i ministarka za ekologiju Svenja Šulce. Ta taksa se,
zavisno od dužine leta, trenutno kreće između 7,38 i 41,49 evra.
Prema računici nemačke Savezne
agencije za životnu sredinu, porez na kerozin bi mogao da donese saveznom
budžetu sedam milijardi evra. Ipak, letovi u domaćem saobraćaju u Nemačkoj čine
svega 16% vazdušnog saobraćaja.
Izvor: EURACTIV.de
Foto: Pixabay
Nema komentara:
Objavi komentar