EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Čovečanstvo mora da promeni navike
da bi izbeglo glad
Najnoviji izveštaj UN ustanovio je
da međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug.
Promena klime koju je izazvao čovek vodi degradaciji tla, a način kako čovek
koristi zemljište ubrzava klimatske promene. Posledica je da hrana postaje
skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost.
"Taj začarani krug se ubrzava.
Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je
veća", izjavila je ekspert za klimu NASA-e Sintija Rozencvajg, koautor
izveštaja koji je 8. avgusta predstavljen u Ženevi na sednici međuvladinog
Panela o klimatskim promenama (ICCP).
Naučnici ipak kažu da bi promena
načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu
daleko toplije budućnosti.
Kopnena površina, koja čini svega
30% planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete. U
raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto
gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u
atmosferi, prenela je agencija Asošiejted pres.
Izveštaj, u čijoj je izradi
učestvovalo više od sto naučnika i koji su na sastanku u Ženevi jednoglasno
odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje
problema i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti.
"Način kako koristimo zemlju
ujedno je i deo problema i deo rešenja. Održivo upravljaje tlom može da pomogne
da se obezbedi ugodnija budućnost", izjavila je u Ženevi francuski
klimatolog Valeri Mason-Delmot.
U izveštaju se navodi da su
klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta, širenje pustinja, topljenje večitog leda i
učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti.
To se dogodilo iako je dobar deo
planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen-dioksida. Pored toga,
klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja
životinjskih i biljnih vrsta na svetu.
U izveštaju se upozorava da bi
budućnost mogla da bude još dramatičnija.
"Projekcije pokazuju da će
stabilnost snabdevanja hranom slabiti, uporedo sa porastom snage i učestalosti
ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane", piše u
izveštaju.
Prema najgorem scenariju, problemi
sa prehrambenom sigurnošću će sa porastom sadašnje gloalne temperature za svega
nekoliko desetih delova stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika.
Porast od jednog celzijusovog stepena već će značiti prelazak iz zone visokog,
u zonu vrlo visokog rizika.
Naučnici su dugo mislili da je
jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi
što će ubrzati rast biljaka i učiniti svet zelenijim. Brojne studije su,
međutim, pokazale da viši nivoi ugljen-dioksida smanjuju količinu proteina i
hranljivih sastojaka u mnogim usevima, rekla je Sintija Rozencvajg.
Tako je eksperimentalno
ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do
13% manje proteina, 4 do 7% manje cinka i 5 do 8% manje gvožđa, pojasnila je
Rozencvajg.
Ipak, nove metode ratarstva, kao
što su direktna setva brz obrade zemljišta i ciljana upotreba đubriva takođe
imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. godine
mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18%.
I promena načina ishrane, u vidu
manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da
svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15%, rekla
je Rozencvajg.
Upešnoj borbi protiv klimatskih
promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad.
Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10% štetnih emisija
nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.
"Trenutno, 25 do 30% ukupno
proizvedene hrane propadne ili se baci", a rešavanjem tog problema
oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.
Naučnici upozoravaju da će porast
globalne temperature za svega 0,5 stepeni, što bi moglo da se dogodi u narednih
10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca ishrane, šumskh požara, topljenja
permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim.
Sa globalnim porastom temperature
za jedan stepen, što bi moglo da se dogodi za oko 50 godina, taj će rizik
postati veoma visok, piše u izveštaju.
Dodaje se i da većina scenarija
predviđa da će u tropskim regionima u svetu u drugoj polovini 21 veka vladati
do tada nezabeleženi klimatski uslovi.
Poljoprivreda i šumarstvo zajedno
stvaraju oko 23% emisije gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od
motornih vozila svih vrsta. Ako se na to doda i pakovanje i transport
namirnica, i potrebni energenti, taj postotak raste na 37%.
Sa druge strane, kopno je i veliki
rezervoar za ugljen-dioksid, jer usisava štetne gasove iz atmosfere. Od 2007.
do 2016. godine poljoprivreda i šumarstvo su svake godine u vazduh ispuštali
5,7 milijardi tona ugljen-dioksida, ali su iz njega izvlačili 12,3 milijarde
tona.
"Taj dodatni dar prirode je
ograničen. Neće večno trajati. Ako nastavimo da razaramo ekosistem, da menjamo
prirodne ekosisteme, sečemo šume i uništavamo tlo, izgubićemo tu prirodnu
podršku", izjavio je Luj Veršo iz Centra za tropsku poljoprivredu u
Kolumbiji.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay
Nema komentara:
Objavi komentar