Pučenman, kaske sas khava sa
čhinado.
Bare sune trubusardasas te aven,
„so trubusardasas te avel sa,
sa aver, numa tena naćol
tena birin te miškinla“.
Bute dženenge, anda sa e zor
cipivas...
mothavas aj khanči ći ašunenas...
a varekaske lokhes po kan
šuptivas...
a kodo ašunda vi kova so ći phendlem
leske...
E vrjama sikavela svakonesko
čačipe,
E vrjama khanči ći mukel tena del
gata.
Savora amen univar hasajvas ando
tunjariko.
Vi pe čerhaja anivar avel o
tunjariko...
a po gor inkljile pe VIDARJA !
So dikhline ando suno dikhline,
avila e vrjama, te džungađon.
Thaj kađa sar kamenas e sune,
kađa vi muklelen anda penge vas !
ivja Devleske, cipivas, šuptivas
mothavas,
te džungavavtumen ći birivas
e vrjama da gata pesko ?
Sode hasardi vrjama ivja nakhla ?
„so trubusardasas te avel sa,
sa aver, numa tena naćol
tena birin te miškinla“.
Thaj phale ačhilem korkoro, handak
murre gindinenca....
bolda:
Aranka Vladisavljević
Aranka Vladisavljević
Pitaju me kome
sve ovo posvećijem.
Jednoj prolaznoj ideji u životu,
„koja je trebala biti sve,
samo ne prolazana ideja“.
Mnogima pričah
glasno, jasno ... vikah i ništa nečuše...
A nekome šapnuh na uvo ...
tiho ... jedva čujno i taj neko
sve čuje savršeno ... čak i ono
neizrečeno ...
Vreme će
završiti
svaku priču,
ono će uvek reći pravu istinu.
Vreme, ništa
ne ostavlja
nedovršeno.
Svi mi ponekad
u mraku
zalutamo.
I zvezde su tamom okružene ...
ali ipak SJAJE !
Što ste
sanjali,
sanjali ste,
vreme je da se probudite
i živite.
I tako, kako
odustano od ideje
tako su je i voleli !
Uzalud je bilo moje: glasno, jasno,
čujno, nečujno,
izrečeno, neizrečeno,
košmari,buđenje iz sna ...
vreme je učinilo sve ?
Koliko
propuštenoga vremena.
Dekada, inkluzija, iluzija,
strategija, zakona, bezakonja
sastanaka, sloge, nesloge
i ko zna čega još…
„koja je
trebala biti sve,
samo ne prolazana ideja”
i opet ostajem
sam u samoći u prolomu duše svoje …
autor: Nebojša
Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar