EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Twitter:http://twitter.com/#!/EurActivRS
Poljska, Rumunija i baltičke zemlje
traže istinu o Paktu Ribentrop-Molotov
Šefovi diplomatija Poljske,
Rumunije, Litvanije, Letonije i Estonije pozvali su 23. avgusta, na 80.
godišnjicu pakta o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Sovjetskog Saveza
poznatog kao Pakt Ribentrop-Molotov, da se ne prećutkuje istina. Oni su na dan
sećanja na žrtve totalitarizma zatražili od vlada evropskih zemalja da pomognu
moralno i finansijski studije istorije i posledica totalitarnih režima u
Evropi.
"Bol i nepravda nikada neće
biti zaboravljeni. Mi ćemo pamtiti. Podsećanje i obeležavanje mnogih stradanja
daje nam snagu da se suprotstavimo onima koji nastoje da vaskrsnu ili očiste te
ideologije od zločina i krivica koji ih terete. Sećanje na žrtve obavezuje nas
da promovišemo istorijsku pravdu preko nastavka istraživanja i podizanja javne
svesti o totalitarnoj pustoši na evropskom kontinentu", napisali su u
zajedničkoj deklaraciji šefovi diplomatija baltičkih zemalja, Poljske i
Rumunije.
Šefovi diplomatija su naglasili da
je za trajno pomirenje i zajedničku budućnost nužna objektivna istina a ne
dezinformacije.
"Pakt Ribentrop-Molotov
sadržao je tajni protokol koji je faktički podelio Istočnu Evropu na sfere
uticaja. Zbog toga se danas, na dan koji je Evropski parlament proglasio za
Evropski dan sećanja na žrtve totalitarnih režima, sećamo svih čija su smrt ili
uništeni životu bili posledica zločina počinjenih u ime fašističke i
staljinističke ideologije", stoji u deklaraciji.
Tom deklaracijom šefovi diplomatija
reaguju i na izložbu u Rusiji o izbijanju Drugog svetskog rata na čijem
otvaranju je ove sedmice šef ruske diplomatije Sergej Lavrov objašnjavao da je
sovjetskog vođu Staljina na taj pakt i savezništvo sa fašističkom Nemačkom
primorala politika Poljske i zapadnih zemalja.
"Pozivamo vlade svih evropskih
zemalja da pruže kako moralnu, tako i materijalnu podršku istorijskim studijama
totalitarnih režima. Radeći zajedno možemo efikasnije da se suprotstavimo
dezinformativnoj kampanji i manipulisanju istorijskim činjenicama. Moramo
zajedno da se suprotstavimo totalitarnoj ideologiji. Verujemo da Evropljani
nikada neće tolerisati totalitarni sistem ili genocid uperen protiv bilo kog
naroda", pišu šefovi diplomatije pet istočnoevropskih zemalja najviše
pogođenih Paktom Ribentrop-Molotov.
Ministar inostranih poslova Nemačke
Joahim Ribentrop i šef diplomatije Sovjetskog Saveza Vjačeslav Molotov
potpisali su Pakt o nenapadanju 23. avgusta 1939. sa namerom da važi 10 godina
a uz njega i tajne protokole. Za njih se saznalo kasnije a na osnovu njih je
Crvena armija 17. septembra, 17 dana nakon što je Nemačka napala i okupirala
Poljsku, upala takođe sa istoka u Poljsku i zaposela nekadašnje carske
teritorije, rasparčavši tako zajedno sa Hitlerom Poljsku i pomerivši oko 200 km
sovjetsku granicu na zapad.
Povodom Evropskog dana sećanja na
žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima, potpredsednik Evropske komisije
Frans Timermans i komesarka za pravdu Vera Jurova istakli su da je
potpisivanjem Pakta Molotov-Ribentrop otvoreno "mračno poglavlje evropske
istorije", kada su desetine miliona žrtava deportovane, podvrgnute torturi
i ubijene.
"Zbog surovosti, nedostatka
slobode i nepoštovanja osnovnih prava u delovima Evrope nekoliko generacija
nije imalo šansu da uživa u slobodi i demokratiji", navodi se u saopštenju
visokih evropskih zvaničnika.
Oni su podsetili da se ove godine
obeležava i 30 godina od događaja iz 1989, kada su građani centralne i istočne
Evrope ustali i probili Gvozdenu zavesu i ubrzali njen pad.
"Hrabre akcije građana vratile
su slobodu i demokratiju svima u Evropi", istakli su Timermans i Jurova
dodajući da su građani pomogli da se prevaziđu podele i ujedini Evropa.
"Moramo da čuvamo uspomene (na
1939.), usmeravamo mlade da brane
osnovna prava, vladavinu prava i demokratiju. To nas čini onim što jesmo.
Odlučno smo protiv totalitarnih i autoritarnih režima svih vrsta. Slobodna
Evropa je izbor", zaključuje se u saopštenju evropskih komesara.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: Pixabay.com
Nema komentara:
Objavi komentar