EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Twitter:http://twitter.com/#!/EurActivRS
Rekordan broj zahteva za pristup
javnim dokumentima u EU
Evropska komisija dobila je
rekordan broj zahteva za pristup javnim dokumentima. Nove statistike pokazuju
da su građani EU u 2018. zahteve za pristup podneli 6.912 puta prema 6.255
godinu dana ranije. Komisija je ocenila da je rast od oko 9,5% "upadljiv".
Od stupanja na snagu regulative o
pristupu dokumentima 2001, broj zahteva za pristup rastao je gotovo svake
godine, piše 1. avgusta EUObzerver.
Kako se navodi, broj zahteva ne
znači isti broj dokumenata, odnosno broj traženih dokumenata je "daleko veći".
"Iako podnosioci zahteva nekad
žele samo jedan dokument, mnogo češće traže pristup mnoštvu dokumenata ili čak
celim dosijeima koji se tiču nekog predmeta ili procedure", navela je EK.
U 2018. najviše zahteva dobio je
Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane, 11%, a slede Generalni
sekretarijat (6,7%) i Direktorat za unutrašnje tržište, industriju,
preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (6,5%).
Gotovo polovina zahteva (45,9%)
došla je iz Belgije, najverovatnije zbog toga što je u Briselu sedište brojnih
novinara koji prate rad EU, nevladinih organizacija i advokatskih firmi.
Iz Velike Britanije i Nemačke
stiglo je po oko 9% ukupnog broja zahteva za pristup dokumentima.
Pristup odbijen
Evropska komisija uskratila je
pristup dokumentima u početnoj fazi 969 puta, što je ređe nego 2016. i 2017 ali
češće nego 2014. i 2015.
Pun pristup u početnoj fazi EK je
dala za gotovo 60% traženih dokumenata, što je rekordni minimum. Poređenja
radi, u 2010. je pristup dat za 82% traženih dokumenata.
Istovremeno raste udeo dokumenata
koji se daju redigovani - u 2010. je takvih bilo 5,4% a u 2018. godini 20,8%.
Uglavnom se radi o brisanju imena
državnog službenika ili predstavnika kompanije iz dokumenta a kao razlog za
davanje takvih dokumenata najčešće se navodi, kao i prethodnih godina, zaštita
privatnosti.
Dokumenta se daju redigovana i zbog
zaštite komercijalnih interesa, kada je traženja informacija deo procesa
odlučivanja koji nije završen ili ako je informacija deo procesa inspekcije,
istrage ili revizije.
Žalba pomaže
Podaci pokazuju i da žalba na
odbijanje zahteva ili zbog redigovanja dokumenta često pomaže da se dođe do
više informacija.
Žalba se upućuje Genaralnom
sekretarijatu Komisije koji je u 2018. za 6,6% slučajeva u toj fazi odobrio pun
pristup dokumentima i delimičan u 34%.
Komisija je u 2018. dobila samo 318
žalbi, što je manje od 5% broja zahteva u početnoj fazi, ali ipak rekordan
broj.
Izveštaj EK, koji je objavljen 29.
jula, ukazao je i da Komisiji treba više službenika koji će se baviti rastućim
brojem zahteva za pristup dokumentima.
"Stalno rastući broj novih
zahteva za pristup dokumentima... i zahtev za većom transparentnošću u toj
oblasti ukazuje na potrebu da se EK dodele dovoljni ljudskih i IT resursi kako
bi se obezbedio efikasan rad na zahtevima za pristup dokumentima i najbolji
ishod za građane", saopštila je EK.
Izvor: EUObserver.com
Foto: Pixabay.com
Nema komentara:
Objavi komentar