Translate

17. 08. 2019.

Pobeda proždre smrt, gde ti je smrti žalac i gde ti je pakle pobeda ?


Aa, kate si šil
perel baro iv
phurdel šudri balval
naštik ti ačhav naštik
kralj romske pesme Šaban Bajramović

Pobeda proždre smrt, gde ti je smrti žalac i gde ti jepakle pobeda ?
Poštovani/e !
Ovo je samo deo naslova, koji su objavljeni u medijima, a koji govore o trenutnoj situaciji u kakvom se političkom miljeu nalazimo (ne samo Romi/kinje).

Na Vama je da procenite i eventualno preduzmete određene poteze.Što god budemo uradili ili neuradili istorija će zabeležiti!
Istina je samo jedna, i za nju se vredi boriti, jer istina oslobađa.

·         August 2 marks the European Roma Holocaust Memorial Day, which commemorates the genocide of half a million Roma people at the hands of the Nazis – https://www.opensocietyfoundations.org/explainers/what-roma-genocide
·         Narastajući nacionalizan, anticiganizam, paljenje mahala, proterivanja iz mahala, neprihvatanja kao komšija, popis Roma
·         Il genocidio dei Rom e la 'zingaraccia' di Salvini - https://www.laregione.ch/estero/estero/1384114/il-genocidio-dei-rom-e-la-zingaraccia-di-salvini
·         u Auschwitzu služilo otprilike 6,500 SS službenika, od kojih je samo 49 kazneno gonjeno.
 Taj zapanjujuće nizak broj – koji se odnosi na službenike samo jednog koncentracionog logora – objašnjen je činjenicom da su mnogobrojni pravnici i sudci također bili povezani s nacističkim strukturama i ideologijom
·         Orden Hitlerovog telohranitelja prodat po „rekordnoj ceni"- https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-49159170
·         Kultura se pretvora u nekulturu, otimanje uspomene, promene sistem vrednosti u sistem nevrednost


 
Stoici su verovali da svetom vlada Logos (Razum) ono što je potpuno u njegovoj vlasti je briga o vlastitoj vrlini i to smatraju jedino važnim.

Epikurza epikurejce najviše dobro je da duša bude ispunjena zadovoljstvima, koja kasnije neće dovesti do nikakvih bolova i nemira u duši.

Obe škole zapravo preporučuju život u sadašnjosti u kome se od života uzima ono što mu je predodredjeno dobro, kome nisu potrebni posebni uslovi sveta da bi postojalo.

Klerikalizam: je sistem politike i ideologije ultramonanškog sveštenstva, koje u svima svojim postupcima i javnom radu vodi prvenstveno računa o interesima crkve i svoga staleža.

OPRE ROMA - OPRE ROMA - OPRE ROMA !!!
Vazdentumen!
Achen jekh pasca avreste !
Autor: Nebojša Vladisavljević


Nazivaju ga “ocem” modernog Brazila
Žuselino Kubiček de Oliveira
Pa zar Rom da bude predsednik države !

Mesto rođenja:               Dijamantina, Brazil
Datum rođenja:               12. septembar 1902.
Datum smrti:     22. avgust 1976. (73 god.)
Mesto smrti:     Rezende, Brazil
Univerzitet:       Univerzitet Minas Žerais
Politička partija: Social Democratic Party
Nacionalna pripadnost: Rom

Rođen je u Dijamantini, država Minas Žerais, njegov otac Žoao Sezar de Oliverira (1872—1905), je bio trgovački putnik, a majka Žulija Kubiček (1873—1971), poreklom Čehinja, učiteljica.

Otac je mu je umro kada je Žuselino imao sam 3 godine.
U detinjstvu i mladosti voleo je fudbal i amaterski igrao za fudbalski klub Amerika Mineiro iz Belo Orizontea. Studirao je medicinu i postao doktor 1927. godine.
Oženio se 1931. godine sa Sarom Lemoš. Poslie kraće specijalizacije u Parizu, Kubiček se zapošljava kao doktor-kapetan u Vojnoj Policiji, od kada i počinje da se bavi politikom. Kubiček biva izabran za državnu skupštinu Minas Žeraisa, 1934. godine. Sa napredovanjem ideje Estado Novo (Estado Novo - autoritativni princip vršenja vlasti u Brazilu, po uzoru na Portugal, postavljen od strane dotadašnjeg predsednika Žetuliu Vargasa - Getúlio Vargas) Kubiček biva prisiljen vratiti se medicini. Ipak, 1940. godine, biva izabran za gradonačelnika Belo Orizontea.

Posle ovoga, ponovo ulazi u skupštinu Minas Žeraisa, 1945. godine, a pet godina kasnije postaje i guverner države. 1955. godine se kandiduje za predsednika Brazila pod sloganom "50 godina za 5", i pobiedio.

Položio je predsedničku zakletvu 31. januara, 1956. i postao predsednik Brazila (tada poznat kao Republika Sjedinjenih Država Brazila).
Od 1956. do 1961. godine predsednik Brazila bio je Žuselino Kubiček de Oliveira, čovek za vreme čije vladavine je država bila stabilna i ekonomski napredovala.

Poznat je po utemeljenju Brazilije, novog glavnog grada, nazivajući ga “ocem” modernog Brazila. Majka mu je bila češki disident romskog porekla koje je on sa ponosom isticao, a jedan od najlepših mostova u Brazilu nazvan je po njemu.
Među mnogim projektima koje je uspio da pokrene i završi bila je i Brazilija, novi glavni grad Brazila, smešten u srcu Brazila.

02. oktobra, 1956. godine prilikom njegove prve posete mestu izabranom za podizanje novog grada - tada pustari u centralnom Brazilu - Kubiček je entuzijastički prorekao: Sa ove uzvišice, sa ovog usamljenog mesta koje će uskoro postati tačka glavnih nacionalnih odluka, vidim budućnost moje zemlje i mogu predvideti novu zoru moje domovine koja se, u budućnosti, oslanja samo na svoju sudbinu..

Osim prestonice, glavne saobraćajnice su izgrađene za vrijeme njegovog mandata, kao i Brazilska auto-industirja.
Brazilija, shvaćena kao epicentar istinski slobodnog i emancipovanog, modernog Brazila, dala je konkretnu dimenziju Kubičekovom “Nacionalnom razvoju” koji je privukao privatne i strane investicije.

Zemlja se još više zaduživala trudeći se da plati ambiciozne projekte.
Treba ipak istaći da su ovi dugovi bili izuzetno mali u odnosu na spoljni dug koji je napravila vojna diktatura koja je počela vojnim pučem 1964. i trajala 21 godinu.

Kada je vojska preuzela vlast 1964, Kubičekova politička prava su bila suspendovana na 10 godina, posle čega je otišao izvan zemlje, uglavnom u Evropu i SAD.

Vratio se u Brazil 1967. godine. 1976. godine Kubiček je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod mesta Rezende u državi Rio de Žaneiro.

350.000 ljudi je bilo prisutno na sahrani u Braziliji. Njegov grob se nalazi u Memorijalnom Centru JK, koji je otvoren 1981. godine.

Aerodrom kao i najotmeniji hotel u Braziliji nosi ime ovog brazilskog predsednika.










Nema komentara:

Objavi komentar