EurActiv
Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602
433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Ekonomisti: Srbija prva u svetu po
broju direktnih stranih investicija jer se stranci potplaćuju
Vest da je Srbija ove godine prva u
svetu po broju direktnih stranih investicija otkriva i drugu stranu tog uspeha
- da se ulagači subvencijama potplaćuju da bi izabrali Srbiju, a ništa se ne
radi da se povećaju domaće privatne investicije bez kojih nema značajnog
privrednog rasta, ocenili su 13. avgusta ekonomisti za Betu.
Konsultant za strana ulaganja Milan
Kovačević rekao je da su strane investicije u Srbiji visoke, kako god se
posmatrale, u apsolutnom iznosu ili po glavi stanovnika, ali taj podatak govori
i da nema dovoljno domaćih investicija.
"Visoke strane investicije su
u Srbiji posledica podmićivanja", rekao je Kovačević.
Srbija je, prema najnovijoj
rang-listi londonskog časopisa Fajnenšel tajms, na čelu liste po broju stranih
direktnih investicija jer je 2018. imala 107 projekata direktnih ulaganja iz
inostranstva, odnosno za 26 više nego 2017.
Navodi se da Srbija privlači 12
puta veći obim stranih direktnih grinfild investicija nego što bi moglo da se
se očekuje od ekonomije njene veličine.
Kovačević je istakao da se stranim
ulagačima nude subvencije po zaposlenom, a jeftinom radniku, daje se besplatno
zemjište, kao Beogradu na vodi 120 hektara, ili jeftina struja i druge
infrastrukturne pogodnosti.
Treba pitati, kazao je Kovačević,
predstavnike fabrika guma u Pirotu (Tigar tajers) i Kruševcu (Kuper tajers)
kakve će posledice na njihovo poslovanje ostaviti subvencije i ustupanje
zemljišta novoj fabrici guma u Zrenjaninu Šandong Linglong, kao direktna
konkurencija.
Dodao je da su ukupne strane
investicije do sada, prema proceni, jer se od vlasti ne mogu dobiti ti podaci
ili ih nema, 38 milijardi evra ili 80% bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"To je vrednost svojine
stranaca jer smo im dali u ruke mnoge stvari, a istovremeno se ništa ne radi da
se motiviše domaći privatni sektor da ulaže", rekao je Kovačević.
Investiciona klima za domaće
ulagače je, kako je rekao, neprivlačna iz više razloga - u javnom sektoru se
dosta povećavaju plate koje treba da prate i zarade u privatnom sektoru, pa
domaćim privrednicima, pored više stotina raznih dažbina, ne ostaje puno mogućnosti
za nova ulaganja.
Ekonomista Jurij Bajec rekao je da
ne treba potcenjivati činjenicu da je veliki priliv stranih investicija za koje
su zaslužni subvencije, jeftina radna snaga i faktor ugledanja, jer kad jedna
kompanija dođe u Srbiju to utiče da se i drugi lakše odluče, ali je ključno
pitanje zašto nisu motivisani i u privatnom sektoru da ulažu.
"Visoke stope rasta mogu da se
dostignu, ne samo stranim direktnim investicijama već domaćim", rekao je
Bajec.
Učešće javnih investicija u BDP je,
prema njegovim rečima, oko 3-3,5% godišnje, a trebalo bi da iznosi oko 5%,
odnosno neophodno je da se investira još oko 400 do 500 miliona evra.
"Ako je udeo stranih
investicija u BDP 6-7%, ostaje prostor od oko 14% za ulaganja domaćeg privatnog
sektora da bi se dostigao nivo od 25% u BDP koji bi 'gurnuo' Srbiju ka višim
stopama privrednog rasta", rekao je Bajec.
Država, kako je ocenio, treba da se
okrene domaćem privatnom sektoru i utvrdi zašto doznake iz inostranstva i
štednja završavaju u potrošnji i ulaganju u nekretnine, a ne u investicijama u
proizvodnju.
Ekonomista Srboljub Antić rekao je
da je veliki priliv stranih investicija uzrokovan, između ostalog i velikom
količinom jeftinog novca u Evropi.
"Glavni problem Srbije je što
su domaće privatne investicije niske jer njih ne štiti nikakva ambasada, a bez
domaćih privatnih ulaganja nema privrednog rasta", rekao je Antić.
On je ocenio da se svaka pametna
zemlja razvija na domaćim investicijama, a u Srbiji nema štednje, već sve ide u
potrošnju.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay.com
Nema komentara:
Objavi komentar