„koja je trebala biti sve, samo ne prolazana ideja”

Pitaju me kome sve ovo posvećijem.

Jednoj  prolaznoj  ideji u životu,

„koja je trebala biti sve,

samo ne prolazana ideja“.

Mnogima pričah glasno, jasno ... vikah i ništa nečuše...

A nekome  šapnuh  na uvo ...

tiho ... jedva čujno i taj neko

sve čuje savršeno ... čak i ono

neizrečeno ...

Vreme će završiti

svaku priču,

ono će uvek reći pravu istinu.

Vreme, ništa

ne ostavlja

nedovršeno.

Svi mi ponekad u mraku

zalutamo.

I zvezde su tamom okružene ...

ali ipak SJAJE !

Što ste sanjali,

sanjali ste,

vreme je da se probudite

i živite.

I tako, kako odustano od  ideje

tako su je i voleli !

Uzalud je bilo moje: glasno, jasno,

čujno, nečujno,

izrečeno, neizrečeno,

košmari,buđenje iz sna ...

vreme je učinilo sve ?

Koliko propuštenoga  vremena.

Dekada, inkluzija, iluzija,

strategija, zakona, bezakonja

sastanaka, sloge, nesloge

i ko zna čega još…

„koja je trebala biti sve,

samo ne prolazana ideja”

i opet  ostajem sam u samoći  u prolomu duše svoje …

 autor: Nebojša Vladisavljević

Facebok: https://www.facebook.com/UdruzenjeNovinaraRoma

Tviter: https://twitter.com/AssociationRoma

Instagram: https://www.linkedin.com/in/udruženje-novinara

Pinterst: https://www.pinterest.com/nebojavladisavljevi

Yoe Tube: https://www.youtube.com/watch?v=OXQCJD7SDaM&t=148s

Blog: https://romano-lil.blogspot.com

www.https://romanolil.net/