EVROPAKO ROMANO LIL: I dalje više od polovine građana Srbije za EU

23. 08. 2019.

I dalje više od polovine građana Srbije za EU

EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;

Facebook: http://www.facebook.com/pages/EurActiv-Srbija/143913818976545;

Twitter:http://twitter.com/#!/EurActivRS

I dalje više od polovine građana Srbije za EU

Više od polovine građana Srbije glasalo bi na referendumu za pristupanje EU, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja, saopštila je 23. avgusta vladina kancelarija za saradnju sa medijima. Istraživanje je pokazalo i da 40% ispitanika zna da je naša zemlja u pregovorima o članstvu otvorila više pregovaračkih poglavlja. Istovremeno je svaki četvrti građanin kao uzrok usporavanja ulaska Srbije u Uniju naveo politiku uslovljavanja EU prema Srbiji.

Ukoliko bi referendum s pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU" bio sutra, 53% građana bi glasalo "za", 25% "protiv", 10% ne bi glasalo uopšte, a 12% ne zna šta bi odgovorilo na pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", koje je početkom jula sprovelo Ministarstvo za evropske integracije.

Od početka sprovođenja istraživanja, najveća podrška ulasku u EU zabeležena je u novembru 2009, kada je za članstvo bilo 73% anketiranih, a najmanja u decembru 2012. i 2015, samo 41%.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da je i ovo istraživanje pokazalo stabilnu podršku građana evropskim integracijama, budući da su i u 2018. godini, u junu i decembru (55% "za") odgovori na to pitanje bili gotovo identični kao i u poslednjoj rundi istraživanja.

Ocenila je da su stabilnoj i većinskoj podršci građana putu Srbije ka članstvu u EU doprinela promocija i sistemski rad na reformama, politici regionalnog razvoja, održivog razvoja, te dobro planiranje i priprema za korišćenje evropskih fondova, prekogranična saradnja, navodi se u saopštenju.

Najveći procenat građana, 59%, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga s Prištinom i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Kao i prethodnih godina, veoma je visoka podrška građana reformama. Od ukupnog broja ispitanika, 68% smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, radi dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kao najznačajniju reformu koja ima najpozitivniji uticaj na svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije, (20%), sledi reforma zdravstvenog sistema (16%) i bolja zaštita ljudskih prava (13%).

U vezi s bespovratnom razvojnom pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23% ispitanika zna da je EU najveći donator, a na drugom mestu se, po percepciji građana, nalazi Kina (22%), na trećem je Rusija (20%), a Japan je na četvrtom mestu (9%).

Po zvaničnim podacima, od 2000. do kraja 2016. EU i njene članice su sa 4,31 milijardu evra bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije, navodi se u saopštenju.

Pojedinačno gledano, Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,2 miliona, Švedska 232,11 miliona a Italija 187,7 miliona.

Svaki treći građanin Srbije čuo je za neki projekat finansiran iz EU fondova, najčešće za projekte zaštite životne sredine (17%) i zdravstva (13%).

Ministarka Joksimović je podsetila da je Srbija od 2007, otkada koristi IPA fondove, prednjačila u regionu po iskorišćenosti tih, uglavnom bespovratnih sredstava, što je veoma pohvalno, ali i velika obaveza za Srbiju da nastavi da bude uspešna, kako bi pre svega svojim građanima unapredila svakodnevni život, piše u saopštenju.

Joksimović je dodala je važno da se pretpristupni fondovi efikasno koriste i zbog toga da bi Srbija, kada postane članica EU, koristila na pravi način kohezione fondove koji su mnogo veći.

Većina (51%) ispitanika smatra da bi članstvo u EU bilo korisno za Srbiju (43% je odgovorilo "korisno", a 8% "veoma korisno").

Građani pojam EU povezuju s većim mogućnostima zapošljavanja i putovanja, boljom budućnošću za mlade, bolje uređenim društvom, boljim životom i višim životnim standardom u zemlji.

Izvor: Beta

Foto: Beta