Мишљење са препоруком Министарству просвете и науке у вези са увођењем у наставу већег броја асистената за подршку у образовању Рома
На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 98/06) и чланова 24. став 2. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“ бр. 79/05 и 54/07) у поступку контроле законитости и правилности рада ОШ “Доситеј Обрадовић” из Новог Сада, по притужби А.Р. из Новог Сада и података прикупљених у покренутом поступку по сопственој иницијативи према Министарству просвете и науке, Заштитник грађана даje мишљење са препоруком:
МИШЉЕЊЕ
Министарство просвете и науке унапредило би укључивање Рома у образовни систем и обезбедило континуитет у образовању увођењем у наставу већег броја асистената за подршку у образовању Рома. Имајући у виду, специфичности положаја ромске националне мањине и структурно сиромаштво са којим се суочава већина Рома, Заштитник грађана је мишљења да би ангажовањем већег броја асистената за подршку у образовању Рома, што је и предвиђено Стратегијом за унапређивање положаја Рома у РС и Акционим планом (1.2.5.), било потпуније обезбеђено право на једнак приступ образовању, као и поштовaње принципа и права детета да су сви државни органи и установе, приликом одлучивања о праву детета, дужни да се руководе његовим најбољим интересима, а да своје поступање прилагоде овом принципу и праву које је гарантовано Конвенцијом о правима детета и националним законодавством.
Ценећи значај овог питања и тежећи унапређењу стања, у смислу одредби чл. 24. ст. 2. Закона о Заштитнику грађана, Заштитник грађана упућује Министарству просвете и науке:
П Р Е П О Р У К У
Министарство просвете и науке, ради стварања трајних, одрживих и системских услова за укључивање Рома у образовни систем и обезбеђивања континуитета у образовању предузеће следеће мере: - Установиће критеријуме за одређивања потребног броја асистената у школама у односу на број ромских ученика и њихове специфичне потребе;
- Обезбедиће ангажовање потребног броја асистената за подршку у образовању Рома у школама;
- Уредиће, у складу са Стратегијом Владе Републике Србије за унапређивање положаја Рома и Акционог плана за образовање (1.2.5.), статус асистената за подршку ромској деци у предшколском и основном образовању, укључујући и њихов радно правни положај, права, обавезе и одговорности по основу рада, обавезно учешће у процесу одлучивања у школама, учешће у школским тимовима за инклузивно образовање и тимовима за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања, као и надзор и начин усклађивања њиховог рада.
Р а з л о з и
Ради утврђивања чињеница и околности на које притужитељка указује обављен је непосредан надзор над радом ОШ „Доситеј Обрадовић“ током којег је обављен разговором са директором школе, учитељицом, педагогом, психологом и педагошким асистентом. У току надзора утврђено је да се ученик стално суочава са тешкоћама у вези са савладавањем градива, али и да постоје проблеми у вези са понашањем и прихватањем школске дисциплине. Утврђено је и то да за ученика није сачињен Индивидуални образовни план, да нередовно похађа часове и да постоје друге околности које указују да му је потребна већа институционална помоћ. Поред тога, утврђено је да школу похађа 65 ромских ученика, од којих је за 61 дете потребан рад са педагошким асистентом, с обзиром на то да већина ученика живи у тешким животним условима и има проблеме приликом савладавања градива. У школи је ангажован један педагошки асистент који ради са ромским ученицима три пута недељно, док остатак времена ради са осталом децом која имају тешкоће у вези са савладавањем градива. Имајући у виду велики број деце са којима ради педагошки асистент, квалитет и време које може да посвети индивидуалном раду са учеником је знатно умањено, што се посебно одражава на успех ученика ромске националности.
У вези с оценом постизањa одговарајућег успеха, односно остваривања исхода наставе ученика ромске националности у ОШ „Доситеј Обрадовић“ не може се занемарити чињеница да је насеље „Бангладеш“ у којем живи већина ученика изграђено на дивљој депонији, хигијена је на веома ниском нивоу, а превоз од насеља до школе није обезбеђен.
Поступак који је Заштитник грађана водио у вези с овом притужбом и запажања до којих је дошао том приликом потврђени су налазима до којих је Заштитник грађана дошао истраживањем о примени Стратегије за унапређивање положаја Рома Владе Републике Србије. Наиме непосредним увидом у остваривање права Рома у 25 јединица локалне самоуправе у Србији и посебним састанком који је Заштитник грађана организовао са ромским педагошким асистентима 7. децембра 2011. године оцењено је да је у основним школама у Србији недовољан број педагошких асистената који пружају помоћ ромској деци у савладавању градива и укључивању у образовање.
општини Прокупље, ОШ „Милић Ракић Мирко“похађа 100 ромских ученика и за све је потребан додатни рад са асистентом. ОШ „Душан Радовић“ у Новом Саду, похађа 370 ученика ромске националности од којих је додатни рад потребан за 80 ученика који већином живе у оближњем ромском насељу „Велики рит“ и углавном су лица интерно расељена са Косова и Метохије и не разумеју и не говоре добро српски језик на којем се одвија настава. ОШ „Вук Караџић“ у Пироту похађа 164 ромска ученика од којих 71 ученик има потребу за помоћи. У свакој од побројаних школа ангажован је по један педагошки асистент.
Посебно су забрињавајући подаци да родитељи ромске националности у значајном броју децу својевољно уписују у школе за образовање деце са сметњама у развоју јер очекују да ће деца добити већу пажњу и имати већу шансу да заврше школовање.
Заштитник грађана уважава чињеницу да Министарство просвете и науке кроз концепт педагошких асистената који пружају помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у ван наставним и наставним активностима као вид додатне подршке деци и ученицима спроводи активности на повећању доступности и јачања инклузивног образовања. Међутим, Заштитник грађана указује на то да је потребно имати у виду све специфичности рада ромских асистената са ромском децом, посебно имајући у виду социјални и културни аспект њиховог положаја, али и то да су језичке препреке и неодговарајућа примарна социјализација међу основним чиниоцима који утичу на просечно лошији успех ромских ученика. Ни етничка дистанца према Ромима није занемарљива, али превазилажењу њених последица може допринети асистент за подршку ромској деци у образовању и њиховом укључивању у школу.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. Гласник“, бр. 72/09 и 52/11) чланом 117. став 3. уводи педагошког асистента као додатну подршку у савладавању градива, али не издваја ромске педагошке асистенте као посебну категорију иако Закон у члану 121. став 8. наводи познавање ромског језика као услов (Изузетно од ст. 6. и 7. овог члана наставник и педагошки асистент познавање ромског језика доказује пред комисијом коју образује министар укључујући и предлог националног савета изабраног за ромску националну мањину). У току истраживања које је спровео Заштитник грађана утврђено је да у већини школа по један педагошки асистент ради са већим бројем ромске деце, а поред тога педагошки асистенти раде и са осталом децом чиме се знатно умањује време и квалитет рада са ромском децом и њиховим родитељима. Чињеница је, потврђена и овај пут, да се велики број Рома суочава са препрекама у остваривању права на образовање од којих већина произилази из сиромаштва, суочавања са дискриминацијом и занемаривања њихових специфичних потреба у школовању.
Према сазнањима Заштитника грађана рад ромских асистената је допринео бољем остваривању права на образовање ромске националне мањине, а њихов рад је од посебног интереса уколико се има у виду значај образовања за свеукупну друштвену интеграцију Рома и Стратегију Владе Републике Србије у вези с унапређењем њиховог положаја. Посебно су значајни резултати њиховог рада с родитељима (који често немају свест о значају и вредностима образовања и потреби да деца редовно похађају наставу или праве разлику између деце мушког и женског пола) у погледу права на образовање јер рад са породицама ромских ученика који често долазе из сиромашних средина и имају више тешкоћа у учењу него њихови вршњаци представља основ успешног школовања ове деце.
Заштитник грађана је истраживањем и поступцима контроле утврдио да радно-правни статус асистената није дефинисан, да опис посла и радни задаци нису јасно утврђени, да не постоје критеријуми о оптималном и максималном броју деце са којим ће асистент остварити квалитетан рад.
Приликом утврђивања да ли је поступањем односно не поступањем органа управе дошло до повреде права на једнак приступ образовању како ученика И.Ђ. тако и друге деце ромске националности, Заштитник грађана је нарочито имао у виду следеће:
Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06), гарантује право свих на образовање (члан 71 став 1 и став 2), а посебно јемчи и уређује права националних мањина (члан 75 став 2) гарантујући да припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. Гласник“, бр. 72/09 и 52/11) уређује чланом 117. став 3. да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку деци и ученицима, у складу са њиховим потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка. У свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно старатељима, а заједно са директором сарађује и са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе. Исти Закон чланом 132 у ставу 5 прописује да се у поступку избора педагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе, а у ставу 6. да за обављање послова педагошког асистента установа са лицем закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.
Законом о заштити права и слобода националних мањина предвиђена је обавеза органима власти да доносе акте и предузимају мере у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини (члан 4. став 2).
Разматрајући Иницијални извештај Републике Србије о остваривању права детета у Србији, Комитет за права детета упутио је Закључне препоруке у којима се – између осталог – од Државе захтева „да хитно и изричито...ојача напоре за укидање дискриминације и настави са
Стратегија за унапређивање положаја Рома, коју је усвојила Влада Републике Србије 2009. године, у области образовања као опис стања наводи податке о ниском обухвату ромске деце у свим нивоима образовања, као и висок проценат напуштања основне школе, а као посебан проблем наводи упућивање ромске деце у специјалне школе јер у обичној школи немају потребну пажњу и подршку наставника, заштиту од игнорисања, узнемиравања, али и дискриминације којој су често изложени од стране школе, наставника, друге деце и не ромских родитеља. Стратегија у области образовања посебну пажњу посвећује иницијативи увођења асистената за подршку у образовању Рома. Као приоритетне циљеве за обезбеђење квалитета образовања за Роме, Стратегија наводи:
- створити системске услове за обезбеђивање и контролу квалитета образовања ромских ученика;
- обезбедити образовне програме ко ји прате потребе ромске деце и младих;
- обезбедити просветни кадар посебно обучен за рад са ромском децом;
- вратити у редовне школе ромску децу која су без основа уписана у специјалне школе;
- систематски мотивисати ромску децу за школовање и образовање и мотивисати ромске родитеље да подржавају образовање своје деце.
Акционим планом за област образовања предвиђен је циљ увођења асистената за подршку ромској деци у предшколским установама и основним школама (1.2.5) за који су надлежни Министарство просвете и науке РС и Завод за унапређење образовања и васпитања. Као мере и активности за спровођење овог циља наведене су измене закона и правилника којима се уређује статус сарадника у образовно-васпитном раду у предшколским установама и основним школама, као и усвојен правилник који уређује статус асистената. У том смислу потребно је уредити радно-правни статус, дефинисати услове запошљавања и опис посла и установити јасне критеријуме за одређивања потребног броја асистената у школама у односу на број ромских ученика, имајући у виду њихове образовне, здравтсвене и социјалне потребе и њихове најбоље интересе.
На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је, применом чл. 31. ст. 2. Закона, дао препоруку Министарству просвете и науке, у циљу унапређења рада органа управе и спречавања пропуста у будућности.
ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
др Горан Башић
Доставити:
- Министарству просвете и науке,
- ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Новом Саду, ради информације
- Заводу за унапређивање образовања и васпитања, ради информације
- подносиоцу притужбе
____________________________________
http://www2.ohchr.org/english/bodies/crc/docs/co/CRC.C.SRB.CO.1.pdf
Nema komentara:
Objavi komentar