Sve manje slobode izražavanja na internetu

Sve manje slobode izražavanja na internetu    

Objavljeno : 05.12.2014.


Stanje u svetu u vezi sa slobodom izražavanja na internetu se četvrtu godinu za redom pogoršava, pokazao je godišnji izveštaj organizacije Fridom haus (Freedom House) o slobodi izražavanja na internetu. U 36 od 65 zemalja obuhvaćenih istraživanjem zabeležen je negativan trend na tom planu od maja 2013. do maja 2014. Sve veći broj zemalja uvodi restriktivne mere kako bi pojačao cenzuru, koristeći pritom kao izgovor prakse nadzora američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), upozorava Fridom haus. Prema istraživanju, izražavanje na internetu je najviše ograničeno u Iranu, a najmanje na Islandu.

Većina zemalja je ranije radije "iza scene" kontrolisala internet, a sada ih sve više usvaja zakone kojim se ozakonjuju postojeći vidovi pritisaka i omogućuje krivično gonjenje zbog objavljivanja ili prenošenja sadržaja na internetu, navodi se u izveštaju, objavljenom 4. decembra.

Vlasti nekih zemalja koriste praksu nadzora koju sprovodi NSA kao izgovor da povećaju svoje mogućnosti za nadzor političkih protivnika i aktivista za ljudska prava, ocenjuje Fridom haus.

Prema izveštaju, 41 zemlja je u periodu od maja 2013. do maja 2014. usvojila ili predložila zakon kojim se kažnjavaju legitimni vidovi izražavanja na internetu, povećavaju ovlašćenja vlasti u vezi sa kontrolom sadržaja ili proširuju mogućnosti vlasti za nadzor.

Konstatuje se da se u proteklih godinu dana pojačao pritisak vlasti na nezavisne informativne sajtove koji su bili retki izvori necenzurisanih informacija u mnogim zemljama. Neke zemlje su pooštrile uslove za davanje dozvole i propise o veb platformama, navodi se u izveštaju.

Takođe, više desetina građana-novinara je bilo izloženo napadima zbog izveštavanja o sukobima u Siriji i demonstracijama protiv vlasti u Egiptu, Turskoj i Ukrajini.

Od maja 2013. u 38 zemalja građani su hapšeni zbog komunikacije putem interneta o političkim i društvenim pitanjima. To je posebno bilo izraženo na Bliskom istoku i severnoj Africi, gde su u 10 od 11 ispitanih zemalja građani privođeni zbog toga.

Fridom haus je ukazao na tri pojave koje ugrožavaju prava korisnika interneta, a koje sve više dolaze do izražaja.

Sve su češći zahtevi za skladištenje komunikacionih podataka, odnosno uvođenje obaveze kompanijama, poput internet provajdera, da skladište podatke o komunikaciji u nekoj zemlji. Na to su uticale aktivnosti NSA, navodi se u izveštaju i upozorava da ove mere mogu da podatke korisnika učine dostupnim policiji i drugim službama.

Navodi se i da su žene i pripadnici LGBT zajednice izloženi napadima i zastrašivanju putem interneta, što dovodi do autocenzure koja ograničava njihovo učešće u onlajn kulturi.

Takođe, osobe koje kritikuju vlasti i ogranizacije za zaštitu ljudskih prava sve su više na meti usmerenih napada putem virusa, što je utvrđeno u 32 od 65 zemalja.

Ipak, i pored opšteg nazadovanja u slobodi izražavanja na internetu, civilno društvo je pojačalo svoje aktivnosti u borbi protiv ograničenja sloboda pre svega kroz reagovanja na aktivnosti nadzora NSA. Takođe, svest o ugrožavanju osnovnih prva nije više ograničena na civilno društvo već se proširila i na obične korisnike koji sve više vode računa o zaštiti svoje privatnosti i slobode izražavanja na internetu.

Najmanje slobode u Iranu, najviše na Islandu

U izveštaju se konstatuje da se u 19 zemalja poštuje sloboda izražavanja na interentu, a vodeće zemlje u toj grupi su Island i Estonija, dok je u 31 zemlji izražavanje "delimično slobodno", a u 19 slobode izražavanja nema.

Sloboda izražavanja na internetu najviše je ograničena u Iranu, a slede Sirija, Kina, Kuba, Etiopija i Uzbekistan.

U Rusiji i Turskoj je najviše došlo do ograničavanja sloboda na internetu, a znatno pogoršanje je primećeno u Ukrajini, Angoli i Azerbejdžanu.

U Rusiji je usvojeno više novih zakona koji omogućuju blokiranje sadržaja na internetu i krivično gonjenje neistomišljenika, dok u Turskoj raste cenzura, pre svega društvenih mreža na internetu.

Srbija i druge zemlje Balkana nisu obuhvaćene izveštajem organizacije Fridom haus.

Izvor: AFP, EurActiv.rs 
Foto: Shutterstock.com