Vesna Pešić -/ 19/01/2015
Fotografije čitalaca, Ivan Božić
O racionalizaciji (otpuštanju) u javnim ustanovama od 6,5
posto, konačno smo nešto mogli pročitati i u mainstream novinama. Taj posao po
dužnosti svog ministarstva vodi ministarka i potpredsednica vlade Kori
Udovički. Šta ona kaže o predstojećem otpuštanju? U ovoj godini će izdaci iz
budžeta za plate službenika u opštinama i gradovima, državnoj upravi,
uključujući i zaposlene u zdravstvu (obrazovanje i druge službe nije
pominjala), biti smanjeni za oko 5 posto. To znači da će biti smanjen broj
radnih mesta u javnoj upravi, pa u skladu s tim, i broj zaposlenih. Da li je to
onih 6,5 posto planiranih za otpuštanje, o čemu su Mario Reljanović i Dejan Ilić pisali na Peščaniku? Meni se čini da je ministarka Udovički obavljala dva
posla: sastavljala je onaj upitnik koji je poslat izvesnom broju ustanova za
smanjivanje zaposlenih za 6,5 posto, i na smanjenju broja zaposlenih u svom
resoru – za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o čemu je govorila u Politici.
Tu je dodala i zdravstvo, ali se ne zna kako je taj resor pao u njene ruke. Ili
ga pominje, jer je možda njen posao ipak ukupno smanjenje broja zaposlenih.
Dejan Ilić je dobro zapazio da tu računica nije jasna; da u stvari ništa nije
jasno.
Ona je objasnila da „racionalizacija“ (isti termin koji
koristi i Reljanović koji je priložio formular „racionalizacije“) neće biti
prosto otpuštanje, nego i reorganizacija, pa će viškovi zaposlenih na jednom
mestu biti prebačeni tamo gde ima manjka. Otpuštanje neće biti linearno, kako
bi se iz formulara za racionalizaciju moglo zaključiti (o čemu govori
Reljanović), mada ona ne otkriva kojom metodom će se otkrivati viškovi i
manjkovi, niti kako će se vršiti ova prebacivanja. Takođe nije jasno kojom
računicom je ministarka Udovički stigla do toga da će predviđena otpuštanja
iznositi 5 posto uštede u budžetu. Sem navodnog prebacivanja zaposlenih s
jednog mesta na drugo, ona ne pominje kriterijume na osnovu kojih će
racionalizacija biti obavljena. Iz prethodnih članaka na Peščaniku, i onome što
ona govori u Politici, jasno je da otpuštanje neće biti transparentno i
proverljivo, jer će svaki šef sam, a to znači diskreciono, odlučivati ko će
ostati bez posla. A tamo gde ima mnogo diskrecionog odlučivanja, ima i mnogo
korupcije.
Prema rečima ministarke, izgleda postoje nekakve kvote za
otpuštanje. Ona je rekla da za 2014. godinu nije ostvaren „zadati procenat“
(kvota) za smanjivanje zaposlenosti u državnoj upravi u 2014. godini. Smanjenje
je ostvareno samo 50 posto i to odlaskom u penziju. I za ovu godinu se računa
da će procenat otpuštanja biti delom pokriven odlaskom u penziju, ali i
zapošljavanjem po ugovoru o delu i na privremenim i povremenim poslovima. Iako
ne znamo ukupan broj zaposlenih o kome ona govori, niti koji su delovi javnog
sektora obuhvaćeni, ona računa da će ove godine bez posla ostati između 7.000 i
15.000 ljudi. Otkud ove brojke, ovako prilično razmaknute, i koja od njih
predstavlja 5 posto od budžeta koji se isplaćivao zaposlenima u ministarkinom
resoru (državna uprava i lokalna samouprava). Koliko god se trudili da
raščivijamo broj ljudi koji će biti otpušten ove godine, i iz kojih delatnosti,
to nije moguće proceniti samo na osnovu oskudnih informacija koje su se probile
do Peščanika i ćoškova Politike.
Šta se može sa sigurnošću zaključiti?
Prvi zaključak je jasan i onome ko ne ume da čita. Kvote za
otpuštanje u javnom sektoru kriju se od javnosti. O tome tek po nešto saznajemo
preko „radio Mileve“, od usta do usta, i iz isečaka koji dopru do medija.
Dobro, o tome se ne govori na velika zvona, jer Vučiću nikako ne odgovara da
se, pored smanjivanja penzija i plata što se nije moglo sakriti, mnogo trubi o
otpuštanju. Konopac u mraku je sredstvo koje mu više odgovara. A i inače se
bukvalno sve krije. Od toga šta on sam radi, do toga šta rade njegovi rođaci,
kumovi i najbliži partijski drugovi. Sve je tajna, a javno nam se vlast smeje u
lice. Kad po nešto ispliva na površinu, onda gledamo kako Vučić dobija nervni
napad, viče i svađa se sa ambasadorom EU i celom EU, a istraživače lopovluka
proglašava EU plaćenicima! Kad Vučić mora „strateški“ da ćuti, onda se u
njegovo ime razviče Vulin.
Drugi zaključak se odnosi na uspeh takvih „reformi“. Kada se
javne politike vode tajno, to znači da će korist od njih biti nikakva. Pošto se
politička destrukcija i represija neće smanjti (ubrzano se povećavaju), u
Srbiji će se situacija samo pogoršavati. U takvom sistemskom okruženju mere
štednje ne mogu dati nikakve rezultate. Dovoljno je da opstanu partijski drugovi
(njihovi prijatelji, kumovi i rođaci), a sposobni i stručni budu otpušteni, što
će se najverovatnije dogoditi, pa da državne službe budu još neefikasnije nego
što su sada. Kad nema kriterijuma ni za zapošljavanje ni za otpuštanje, za
građane to znači nastavak ugrađene pljačke i destrukcije, a za vlast način
opstanka i očuvanja finansijskih i svakih drugih privilegija. Apsolutna
partizacija (intimizacija) svih službi, institucija, nabavki, tendera,
raspodela benefita, protekcije i sankcija može se nazvati totalnom
diskriminacijom građana. Nekada se tražila „moralno politička podobnost“
(članstvo u SK) za neka rukovodeća mesta, a sada se podobnost traži za svako
radno mesto, a taj kriterijum odlučuje i ko će biti suđen a ko neće, ko
prebijen a ko ubijen.
Treći zaključak se odnosi na MMF, od koga Vlada traži
finansijsku podršku kako bi se dalje zaduživala i vraćala dugove. Iako Vlada
nije galamila o otpuštanju, o tome se govorilo kao uslovu koji postavlja MMF.
Vlada je to već obećala MMF-u i do februara mu mora pokazati opipljive dokaze
da će zaposlenost u javnom sektoru biti smanjena. Koliko – ne znamo. Ona to
mora da učini, jer MMF traži da se smanji deficit budžeta. Naša vlada je to
prevela u smanjenje penzija i plata i otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru. O
javnim preduzećima kao najvećim trošadžijama se dosta dugo govori, ali se do
sada ništa nije uradilo (sem što će se prodati Telekom za pokrivanje budžetskih
rupa). Da ne bi bilo zabune, treba reći da MMF nije zadužen za to da građanima
Srbije bude bolje, nego da Srbija vraća dugove zajmodavcima. Svaka nada da će
nam MMF pomoći je iluzorna, upravo zato što se on ne meša u izvedbu, tj.
unutrašnji način funkcionisanja sistema. Zato je odluka na čemu će se štedeti,
a na čemu će se i dalje rasipati, unutrašnja stvar Srbije. Diktat MMF-a je da
se deficit smanji i dugovi vraćaju, a izvedba tog diktata prepušta se lokalnoj
vladi.
Kako smo videli, ta izvedba neće biti dobra. Udaranje
štednje na ionako niske zarade, uz opstanak postojeće strukture privrede u kojoj
dominiraju partijska preduzeća i politička klasa kao agent takve strukture, uz
uništavanje svih državnih institucija – čine da oporavak naše zemlje nije
moguć.
Pitanje je kako i gde će se zaglaviti Vučićeva pljačkaška i
autokratska vlast?
Njegova vlast će se zakucati na braniku vlasti po svaku
cenu. Taj film smo već gledali. To je vekovna bolest Srbije u različitim
ideološkim oblandama. Sadašnja ideologija se svodi na koruptivni neoliberalizam
i kosovski zavet. Ni od Kosova ni od pljačkaškog neoliberalizma neće se
odustati. Tu leže njene ključne slabosti. Prva će voditi ka izanđavanju
Vučićeve vlasti iznutra, a druga, ona nacionalistička i kosovska – ka
zatvaranju spolja. Ko bude hteo da povede napred, taj će morati u korenu da
promeni ovakvu double fault koncepciju. Problem je međutim u tome što se
kritika i promene nalaze u levom političkom polju koje u Srbiji ne postoji.
Desnica je po difoltu nacionalistička i Vučiću ne može nauditi, a u tome neće
uspeti ni ona koja tvrdi da bi iste „reforme“ koje preduzima Vučić uradila
„sposobnije“ od njega. Takva obećanja nikoga ne mogu zavarati.
Peščanik.net, 19.01.2015.
Nema komentara:
Objavi komentar