Translate

19. 01. 2015.

Racionalizacija



Mario Reljanović -/15/01/2015

________________________ Racionalizacija_______________ 


Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Premijer Vučić obećao je da će 2015. godina biti teška. Sasvim je izvesno da država ne može da izdrži svoj preglomazni državni aparat i javnu potrošnju. Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru jedan je od prioritetnih zadataka Vlade, i to ne može biti sporno. Iako je do sada ovaj zadatak vešto izbegavan (uz izuzetak uvođenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru krajem 2013. godine), a partijsko zapošljavanje ostalo privilegija podobnih, očigledno je da ozbiljan finansijski udar na materijalno najugroženije građane (penzionere, primaoce socijalnih davanja) nije dao očekivane rezultate, pa se pokrenulo i ovo pitanje – pod neutralnim nazivom „racionalizacije za korisnike javnih sredstava“.

Naime, različita ministarstva su, neposredno pre ili neposredno nakon novogodišnjih praznika, na adrese različitih organizacija i institucija, kao i organa lokalne samouprave, poslala tabelu i uputstvo za njeno popunjavanje. Tabelu i uputstvo su prethodno dobila od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Tabela nema ime i njen karakter opredeljuje samo prateća informacija da će služiti za izradu plana racionalizacije za korisnike javnih sredstava.

Uputstvo otkriva da je reč o veoma ozbiljnom poduhvatu, odnosno da svaki starešina (direktor, rukovodilac i slično) kome je tabela upućena mora da opredeli broj zaposlenih koji će predstavljati višak u radnoj jedinici na čijem čelu se nalazi. U prvih nekoliko kolona upisuju se opšti podaci o korisniku javnih sredstava. Potom slede podaci koji se odnose na broj radno angažovanih lica – zaposlenih na neodređeno i određeno vreme, kao i angažovanih po drugim osnovama bez zasnivanja radnog odnosa. Dve kolone su rezervisane za ove podatke – u jednu se unosi broj iz decembra 2013. godine, a u drugu iz decembra 2014. godine. Potom se unosi podatak o predviđenom „prirodnom odlivu“ – broj zaposlenih koji će napustiti korisnika javnih sredstava ili se penzionisati do 30. juna 2015. godine.

Kolona VII je posebno zanimljiva. U nju se naime upisuje sledeći podatak:

„Ako korisnik ima potrebu za novim zapošljavanjem na određenim radnim mestima, potrebno je da izvrši racionalizaciju većeg broja zaposlenih sa drugih radnih mesta (na primer, radna mesta za kojim je prestala potreba ili ih je moguće objediniti usled smanjenja obima posla), tako da ukupan broj zaposlenih posle 30.06.2015. godine odgovara umanjenju od 6,5% u skladu sa Uputstvom. To znači da je potrebno racionalizovati više od 6,5% zaposlenih da bi korisnik mogao da angažuje nova lica na određena radna mesta za koja je iskazao potrebu.“

Saznajemo čak tri stvari iz ove dve rečenice: 1) da otpuštanje ne znači da neće biti novog (partijskog) zapošljavanja; 2) da je famozna cifra smanjenja broja zaposlenih 6,5%; 3) da će se ceo postupak sprovesti do 30. juna ove godine. Može se dodati i četvrta stvar, mada je više predmet etike nego politike – otpuštanje se u Uputstvu naziva „racionalizacija“. Nijednom se ne pominju izrazi „otpuštanje“ i „otkaz“.

Naredne kolone logički prate matematiku „racionalizacije“ – trebalo bi ih popuniti brojem zaposlenih koji će ostati da rade, kao i brojem zaposlenih kojima će radni odnos prestati. Zanimljivo je da se ovde pominje prestanak radnog odnosa, iako se pominju i lica koja nisu u radnom odnosu, nego su angažovana po drugim osnovima (ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima).

Kolona X sadrži broj zaposlenih koji će biti stavljen na raspolaganje internom tržištu rada, odnosno broj državnih službenika koji će u postupku ostati neraspoređeni, u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Kolona XI sadrži predlog mera koje se moraju sprovesti u postupku „racionalizacije“ (kao primer su dati ukrupnjavanje ili objedinjavanje poslova, ukidanje nepotrebnih radnih mesta).

Šta sve u navedenom nije u redu? Nekoliko stvari:
  • Korisnici javnih sredstava od kojih se očekuje da popune tabelu, dobili su paket dokumenata u formi dopisa/obaveštenja. Poslednja rečenica „obaveštenja“, međutim, doslovce isto konvertuje u – naređenje: „S obzirom na hitnost situacije neophodno je da postupite u skladu sa ovim obaveštenjem!“ Tumačenjem se može jedino doći do zaključka da adresatu nije ostavljeno puno prostora da se ne povinuje, iako je sa formalnopravne strane ovakav karakter dokumenta krajnje diskutabilan.
  • Ne postoji saznanje, odnosno javnosti nije predočen ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru. Nema nikakve naznake „velike slike“ racionalizacije; svakom šrafu u mašineriji otkriva se samo onaj deo slagalice koji nužno mora da zna, kako bi obavio povereni mu posao.
  • Gotovo nestvarno zvuči podatak da će svaka organizacija, institucija, svaki element državne uprave i lokalne samouprave kako god se nazivao, morati da smanji broj zaposlenih za isti procenat – 6,5%. Ovo je prilično diletantsko rešenje, budući da je sasvim jasno da će biti „racionalisane“ drastično različite radne jedinice, u kojima ne mora nužno da postoji višak zaposlenih, odnosno višak može da iznosi daleko iznad predviđenog procenta. Linearno smanjenje zaposlenih, ako je ovo zaista namera ovakvog poduhvata, ne može se opravdati niti jednim racionalnim razlogom.
  • Rok za izradu tabele je nestvarno kratak – u dokumentu koji nam je dostupan traži se da se kolone I do VI popune do 15. januara, a ostatak do 22. februara. Na stranu da je ovde reč o ljudskim sudbinama; kada bi se situacija potpuno „bezdušno“ posmatrala sa stanovišta menadžerskog posla, svaki stručnjak za procenu procesa rada, čak i u malim radnim sredinama, verovatno bi se izjasnio da je nemoguće u roku od jednog do nekoliko radnih dana napraviti kvalitetnu i na struci zasnovanu kvantitativnu procenu ove vrste, koja će direktno uticati na radni proces u nekoliko narednih godina.
  • Jedini pravni akt na koji se tvorci uputstva pozivaju, jeste Odluka Vlade Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (Službeni glasnik RS 69/2014). I ovaj akt se pominje samo posredno – naime, za novoobrazovane organe koji nisu bili formirani decembra 2013. godine, broj zaposlenih će se iskazati preko broja zaposlenih koji su određeni u navedenoj Odluci. Za druga pitanja, Odluka nije relevantna. Nema ni pomena kako i zašto se ova „obavezna anketa“ sprovodi, odnosno na kojem pravnom osnovu se zasniva obaveza da se po njoj postupi.
  • Poslednja kolona pod nazivom „Napomene“ rezervisana je za zapažanja koji se propisi moraju izmeniti da bi se predviđene mere racionalizacije mogle sprovesti. Ovo u prevodu znači da onaj ko popunjava tabelu nije vezan postojećim propisima – ako slučajno primeti da je nešto nezakonito, samo to treba da napomene u posebnoj koloni, kako bi se to naknadno ozakonilo! Pravna država na delu, svaka čast.
U navedenim dokumentima dakle nema niti jedne smernice kako i zašto se vrši „racionalizacija“. Samo nebo je prepreka, a zakoni to nisu nikako – oni će se promeniti tako da se u njih ugura svaka ideja kao zakonita, verovatno bez obzira na to koliko se kosi sa zdravim razumom.
Premijer Vučić je takođe naglasio da će najvažnija u ovoj godini biti – odgovornost. Ostaje da se vidi na koji način će se javnost upoznavati sa razvojem „racionalizacije“, potencijalno najmasovnijeg otpuštanja zaposlenih u Srbiji ikada.

Da li ćemo moći da se na vreme upoznamo sa kriterijumima na osnovu kojih će se vršiti izbor zaposlenih koji će ostati bez posla? Da li će ovaj izbor biti izvršen prema zakonskim procedurama, koje važe o opštem i posebnim režimima radnih odnosa? Proces otpuštanja u javnom sektoru je, za razliku onog ustanovljenog izmenama i dopunama Zakona o radu, dugotrajan i detaljno regulisan.
Koliko vremena će biti ostavljeno nadležnima da se načine ovako krupni potezi kojima će, direktno ili indirektno, biti pogođene desetine hiljada ljudi? Kada smo već kod cifara, da li će neko u Vladi naći za shodno da nam saopšti koliko je 6,5% u apsolutnoj cifri zaposlenih?

Konačno, ali ne i najmanje važno – da li će doći do diskriminacije po osnovu političke pripadnosti prilikom primene propisa? U protivnom, ako javnost i zaposleni ne dobiju sve ove i mnoge druge odgovore na vreme, čini se da će Vlada morati da preuzme odgovornost za netransparentnost i potencijalnu nezakonitost uručenih otkaza, a posrnulo pravosuđe će se naći pred još jednom lavinom radnih sporova protiv države. Za sada, Vlada je pala na ispitu – jedinica za aljkavost, prikrivanje važnih informacija od javnosti i stvaranje panike među zaposlenima.

Peščanik.net, 15.01.2015.

Nema komentara:

Objavi komentar