Janković: Svaka druga pritužba - na rad administracije
utorak, 09 decembar 2014 13:47
Tanjug, 7. decembar 2014. godine
Proteklih godinu dana građanima Srbije najviše je smetala
spora, neefikasna i samovoljna administracija, s obzirom da se na to odnosi
svaka druga pritužba Zaštitniku građana.
Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. čak 2.057 (47,73
odsto) odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od
ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, kaže
zastitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede
ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih
prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i
političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto).
Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji,
Janković ima dvojak odgovor - ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput
rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata,
akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i
pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove.
Kao konkretan primer Janković je naveo nedavnu odluku
ministra za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da
dva miliona evra, namenjenih za rad nevladinih organizacija u oblasti socijalne
zaštite, preusmeri u Fond za lečenje retkih bolesti kod dece.
Kako je objasnio, država se pre više godina opredelila da
zdravstvene, socijalne, integrativne i servise zaštite za ljude sa smetnjama u
razvoju, socijalno ugrožene i druge kojima treba posebno pomoć društva koja se
ne pruža isključivo kroz državne organe, već i kroz civilni sektor.
“I to je bio deo dobrog plana, koji je nešto što je pozitivno.
I onda se u svemu tome desi da konkurs za takvu vrstu organizacija koje će
pružati usluge, u ovom slučaju, socijalne pomoći, bude na jedan krajnje sporan
način sproveden i da, kada se to otkrije, ministar izjavi da dva miliona evra
neće biti utrošeno u tu svrhu, nego u neku sasvim drugu”, rekao je Janković.
Janković je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju
ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakavši da
to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine
prava, već da je politička volja važnija od zakona.
“Ako uspemo da se u konkretnim situacijama ponašamo i da
odlučujemo onako kako piše u programskim dokumentima i u zakonima, tada ću
mnogo lakše moći da kažem da koračamo napred u domenu ljudskih prava. U ovom
momentu je to još deklarativno”, smatra Janković.
Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i
činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su
utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih
pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina
Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke
ovog kontrolnog organa, rekao je Janković.
“Prvi put Vlada Srbije prikuplja od ministarstava podatke o
neizvršenim preporukama, da bi o tome podnela izveštaj Narodnoj skupstini.
Traži odgovore od svojih ministara zašto nisu (izvršili preporuke) i o tome će
izveštiti Narodnu skupštinu, što mislim da je izuzetno dobar znak”, ocenio je
Janković.
Ipak, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje mogućnost da
se njeni građani, za razmatranje svojih pritužbi, obrate prvo nižim instancama,
a tek onda, ukoliko to ne urodi plodom, Zaštitniku građana.
“Ono što nam nedostaje i što Vlada treba da uradi, i ja to
predlažem izmenama Zakona o Zaštitniku građana, jeste da Zaštitnik i u praksi,
ne samo na papiru, bude poslednja instanca kojoj se građani obraćaju kada su
iscrpli sve mogućnosti i nisu naišli na zadovoljavajući odgovor”, rekao je
Janković.
On je objasnio da u mnogim resorima uopšte nema prethodnih
mehanizama za razmatranje pritužbi građana, podvukavši da bi njihovim
uspostavljanjem sistem otklanjanja propusta postao mnogo efikasniji.
Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima,
Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv
korupcije, već i za najšire društvene interese.
Iako je izrazio nadu da će taj zakon, kada stupi na snagu,
ostvariti cilj, Janković je podsetio da to zakonsko rešenje odstupa u nekim
važnim aspektima od rešenja koje je sastavila radna grupa čiji je bio član.
“Ono što sam mislio drugačije nego tvorci aktuelnog zakona
jeste da se mora obezbediti ne samo sudska zaštita, s obzirom na stanje u kojem
se naše sudstvo nalazi, već da se mora i alternativno, pred nekim drugim
organom, obezbediti brza i efikasna privremena zaštita, dok sud ne donese
konačnu odluku”, rekao je Janković.
On je dodao i da je smatrao da se uzbunjivačima mora obezbediti
zaštita i u odnosu na akte iz radnog odnosa, odnosno da se uzbunjivač zaštiti
od otkaza i premeštanja na drugo, niže ili udaljeno radno mesto.
“Ima još nekoliko razlika, ali ja ne mogu da tvrdim da je
moj stav i stav moje radne grupe taj koji je jedini relevantan i dobar. Nadam
se da ovaj put nismo u pravu i da će se pokazati da je Srbija dobila jedan
kvalitetan i ozbiljan zakon”, rekao je Janković.
Krajem novembra Zaštitnik građana saopštio je da neće
učestvovati u radu Komisije za slučajeve nestalih beba iako, kako je rekao,
smatra da je to tema koja obeležava prošlost i sadašnjost našeg društva bez
čijeg rešavanja neće moći da se krene dalje.
Poželevši uspeh toj komisiji, Janković je objasnio da ne
može da učestvuje u njenom radu zbog nekoliko razloga, a prevashodno zato što
komisija neće biti formirana posebnim zakonom, zbog čega će joj biti ograničena
istražna ovlašćenja i nezavisnost.
Prema njegovim rečima, pre četiri godine izneo je stav da se
istraga nestalih beba mora urediti zakonom, jer bi na taj način organ koji bi
istraživao slučaj, dobio ozbiljna istražna ovlasćenja.
“Istražna ovlašćenja i nezavisnost komisije mogu se
obezbediti samo donošenjem posebnog zakona i pitam se da li će komisija
formirana na nižem nivou, podzakonskim aktom, koju formira Vlada, moći da
ispuni te zahteve”, rekao je Janković.
Takođe, podvukao je Zaštitnik građana, potrebno je i da
roditelji beba, posle sprovedene istrage, zaista veruju u kredibilnost i ishod
tog postupka.
Drugi razlog, formalne prirode, jeste da Zaštitnik građana,
kao nezavisni organ, ne može da učestvuje u radu tela koje formira Vlada
Srbije, objasnio je on.
“Ali, voleo bih da i u ovom slučaju grešim i da je moguće,
ako Vlada Srbije formira tu komisiju, da ona ipak nađe način da dođe do istine
u svakom pojedinačnom slučaju, i da tu istinu kao relevantnu, tačnu i potpunu
prihvate i porodice”, naglasio je Janković.
U intervjuu koji je dao u četvrtak, upitan da li će
reagovati na odluku Grada Beograda na osnovu koje oni koji ne plate kaznu u
gradskom prevozu ulaze u jedinstvenu evidenciju prekršaja u prekršajnim
sudovima koja je uspostavljena Zakonom o prekršajima, Janković je rekao da
javni prevoz mora da se plaća, ali je podsetio da za kršenje novčane obaveze iz
ugovora o prevozu, ili bilo kog drugog ugovora, postoji način i postupak
prinudne naplate i da deliktnoj odgovornosti nije mesto u ugovornim odnosima.
“Pre svega, javni prevoz mora da se plaća. Ništa što ću reći
u nastavku ovog odgovora ne treba da posluži kao izgovor da se javni prevoz ne
plaća. Ali, način na koji će se obezbediti da se javni prevoz plaća je nešto
sasvim drugo”, istakao je Janković.
Prema njegovim rečima, Ustav Srbije zabranjuje da se ljudska
prava nesrazmerno ograničavaju.
“Mislim da imamo, ili bi bar trebalo da imamo, sistem
izvršenja koji obezbeđuje da se izrečena kazna za neplaćenu vožnju gradskim
prevozom plati, upravo na način kako to uređuje Zakon o obligacionim odnosima i
drugi propisi koji uređuju odnos prevoznika i korisnika prevoza”, rekao je
Janković. Ne mogu se, dodao je Janković, ograničavati neka Ustavom garantovana
prava zato što neko ne izvršava ugovor u koji je stupio kada je ušao u gradski
prevoz.
“Zbog neizvršavanja ugovora ne možete zabraniti nekome da
napusti zemlju. Nesrazmerno je i neproporcionalno. Imamo sudove, izvršne
postupke i tužbe kojima se to mora rešiti. Ne možemo zbog toga što nam jedan
sistem ne funkcionise dobro remetiti sve ostale. Valjda je potrebno da taj
sistem koji ne funkcioniše, sistem naplate kazni, uspostavimo kako treba”, rekao
je Janković.
Zaštitnik građana je poručio da će se zbog tih, kako je
naveo, principijelnih razloga i obaveze da štiti Ustavom garantovana prava,
obratiti Ustavnom sudu predlogom za ocenu ustavnosti.
Nema komentara:
Objavi komentar