Translate

09. 01. 2015.

Janković: Svaka druga pritužba - na rad administracije





Janković: Svaka druga pritužba - na rad administracije

utorak, 09 decembar 2014 13:47

Tanjug, 7. decembar 2014. godine

Proteklih godinu dana građanima Srbije najviše je smetala spora, neefikasna i samovoljna administracija, s obzirom da se na to odnosi svaka druga pritužba Zaštitniku građana.

Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. čak 2.057 (47,73 odsto) odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, kaže zastitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto).

Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji, Janković ima dvojak odgovor - ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata, akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove.

Kao konkretan primer Janković je naveo nedavnu odluku ministra za rad, zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da dva miliona evra, namenjenih za rad nevladinih organizacija u oblasti socijalne zaštite, preusmeri u Fond za lečenje retkih bolesti kod dece.

Kako je objasnio, država se pre više godina opredelila da zdravstvene, socijalne, integrativne i servise zaštite za ljude sa smetnjama u razvoju, socijalno ugrožene i druge kojima treba posebno pomoć društva koja se ne pruža isključivo kroz državne organe, već i kroz civilni sektor.

“I to je bio deo dobrog plana, koji je nešto što je pozitivno. I onda se u svemu tome desi da konkurs za takvu vrstu organizacija koje će pružati usluge, u ovom slučaju, socijalne pomoći, bude na jedan krajnje sporan način sproveden i da, kada se to otkrije, ministar izjavi da dva miliona evra neće biti utrošeno u tu svrhu, nego u neku sasvim drugu”, rekao je Janković.

Janković je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakavši da to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, već da je politička volja važnija od zakona.
“Ako uspemo da se u konkretnim situacijama ponašamo i da odlučujemo onako kako piše u programskim dokumentima i u zakonima, tada ću mnogo lakše moći da kažem da koračamo napred u domenu ljudskih prava. U ovom momentu je to još deklarativno”, smatra Janković.

Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke ovog kontrolnog organa, rekao je Janković.
“Prvi put Vlada Srbije prikuplja od ministarstava podatke o neizvršenim preporukama, da bi o tome podnela izveštaj Narodnoj skupstini. Traži odgovore od svojih ministara zašto nisu (izvršili preporuke) i o tome će izveštiti Narodnu skupštinu, što mislim da je izuzetno dobar znak”, ocenio je Janković.

Ipak, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje mogućnost da se njeni građani, za razmatranje svojih pritužbi, obrate prvo nižim instancama, a tek onda, ukoliko to ne urodi plodom, Zaštitniku građana.

“Ono što nam nedostaje i što Vlada treba da uradi, i ja to predlažem izmenama Zakona o Zaštitniku građana, jeste da Zaštitnik i u praksi, ne samo na papiru, bude poslednja instanca kojoj se građani obraćaju kada su iscrpli sve mogućnosti i nisu naišli na zadovoljavajući odgovor”, rekao je Janković.

On je objasnio da u mnogim resorima uopšte nema prethodnih mehanizama za razmatranje pritužbi građana, podvukavši da bi njihovim uspostavljanjem sistem otklanjanja propusta postao mnogo efikasniji.

Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima, Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv korupcije, već i za najšire društvene interese.

Iako je izrazio nadu da će taj zakon, kada stupi na snagu, ostvariti cilj, Janković je podsetio da to zakonsko rešenje odstupa u nekim važnim aspektima od rešenja koje je sastavila radna grupa čiji je bio član.
“Ono što sam mislio drugačije nego tvorci aktuelnog zakona jeste da se mora obezbediti ne samo sudska zaštita, s obzirom na stanje u kojem se naše sudstvo nalazi, već da se mora i alternativno, pred nekim drugim organom, obezbediti brza i efikasna privremena zaštita, dok sud ne donese konačnu odluku”, rekao je Janković.

On je dodao i da je smatrao da se uzbunjivačima mora obezbediti zaštita i u odnosu na akte iz radnog odnosa, odnosno da se uzbunjivač zaštiti od otkaza i premeštanja na drugo, niže ili udaljeno radno mesto.
“Ima još nekoliko razlika, ali ja ne mogu da tvrdim da je moj stav i stav moje radne grupe taj koji je jedini relevantan i dobar. Nadam se da ovaj put nismo u pravu i da će se pokazati da je Srbija dobila jedan kvalitetan i ozbiljan zakon”, rekao je Janković.

Krajem novembra Zaštitnik građana saopštio je da neće učestvovati u radu Komisije za slučajeve nestalih beba iako, kako je rekao, smatra da je to tema koja obeležava prošlost i sadašnjost našeg društva bez čijeg rešavanja neće moći da se krene dalje.

Poželevši uspeh toj komisiji, Janković je objasnio da ne može da učestvuje u njenom radu zbog nekoliko razloga, a prevashodno zato što komisija neće biti formirana posebnim zakonom, zbog čega će joj biti ograničena istražna ovlašćenja i nezavisnost.

Prema njegovim rečima, pre četiri godine izneo je stav da se istraga nestalih beba mora urediti zakonom, jer bi na taj način organ koji bi istraživao slučaj, dobio ozbiljna istražna ovlasćenja.
“Istražna ovlašćenja i nezavisnost komisije mogu se obezbediti samo donošenjem posebnog zakona i pitam se da li će komisija formirana na nižem nivou, podzakonskim aktom, koju formira Vlada, moći da ispuni te zahteve”, rekao je Janković.
Takođe, podvukao je Zaštitnik građana, potrebno je i da roditelji beba, posle sprovedene istrage, zaista veruju u kredibilnost i ishod tog postupka.

Drugi razlog, formalne prirode, jeste da Zaštitnik građana, kao nezavisni organ, ne može da učestvuje u radu tela koje formira Vlada Srbije, objasnio je on.
“Ali, voleo bih da i u ovom slučaju grešim i da je moguće, ako Vlada Srbije formira tu komisiju, da ona ipak nađe način da dođe do istine u svakom pojedinačnom slučaju, i da tu istinu kao relevantnu, tačnu i potpunu prihvate i porodice”, naglasio je Janković.

U intervjuu koji je dao u četvrtak, upitan da li će reagovati na odluku Grada Beograda na osnovu koje oni koji ne plate kaznu u gradskom prevozu ulaze u jedinstvenu evidenciju prekršaja u prekršajnim sudovima koja je uspostavljena Zakonom o prekršajima, Janković je rekao da javni prevoz mora da se plaća, ali je podsetio da za kršenje novčane obaveze iz ugovora o prevozu, ili bilo kog drugog ugovora, postoji način i postupak prinudne naplate i da deliktnoj odgovornosti nije mesto u ugovornim odnosima.

“Pre svega, javni prevoz mora da se plaća. Ništa što ću reći u nastavku ovog odgovora ne treba da posluži kao izgovor da se javni prevoz ne plaća. Ali, način na koji će se obezbediti da se javni prevoz plaća je nešto sasvim drugo”, istakao je Janković.
Prema njegovim rečima, Ustav Srbije zabranjuje da se ljudska prava nesrazmerno ograničavaju.

“Mislim da imamo, ili bi bar trebalo da imamo, sistem izvršenja koji obezbeđuje da se izrečena kazna za neplaćenu vožnju gradskim prevozom plati, upravo na način kako to uređuje Zakon o obligacionim odnosima i drugi propisi koji uređuju odnos prevoznika i korisnika prevoza”, rekao je Janković. Ne mogu se, dodao je Janković, ograničavati neka Ustavom garantovana prava zato što neko ne izvršava ugovor u koji je stupio kada je ušao u gradski prevoz.

“Zbog neizvršavanja ugovora ne možete zabraniti nekome da napusti zemlju. Nesrazmerno je i neproporcionalno. Imamo sudove, izvršne postupke i tužbe kojima se to mora rešiti. Ne možemo zbog toga što nam jedan sistem ne funkcionise dobro remetiti sve ostale. Valjda je potrebno da taj sistem koji ne funkcioniše, sistem naplate kazni, uspostavimo kako treba”, rekao je Janković.

Zaštitnik građana je poručio da će se zbog tih, kako je naveo, principijelnih razloga i obaveze da štiti Ustavom garantovana prava, obratiti Ustavnom sudu predlogom za ocenu ustavnosti.


Nema komentara:

Objavi komentar