Translate

08. 01. 2015.

Gradnja socijalnih stanova rešenje za Evropu



Gradnja socijalnih stanova rešenje za Evropu


Kako EU može da oživi svoj složeni sistem? Ovaj naizgled pretežak zadatak ima iznenađujuće jednostavno rešenje: efikasnu promenu u načinu na koji EU koristi svoje mehanizme i oruđa, posebno kada je reč o stabmenoj izgradnji. Potrebno nam je malo čudo koje može da obezbedi povratak investicija, podstakne ekonomski razvoj i otvori radna mesta, unapredi socijalnu pravdu i učini privredu otpornom u slučaju nove finanijske krize. Bilo bi zaista čudo naći rešenje koje sve to može. Međutim, stambena izgradnja je jedna od retkih stvari oko koje mogu da se okupe i oni koji ne veruju u evropsku stvar. Bez obzira ko pobedi na ovim izborima (za Evropski parlament), Evropska komisija i Evropski parlament moraju da pitanju stambene izgradnje pristupe ambiciozno i kreativno.

Autori: Frejk Spinevajn (Freek Spinnewijn), direktor Evropske federacije nacionalnih organizacija za pomoć beskućnicima (FEANTSA) i Mark Iri (Marc Uhry), koordinator za evropske poslove u Fondaciji Abe Pjer (Abbe Pierre).

Stambena izgradnja je ključan sektor za evropsku ekonomiju. U 2007. pre ekonomske krize novogradnja je vredela 640 milijardi evra ili 8,2% bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Između 2000. i 2007. zahvaljujući rastu građevinarstva, zaposlenost u tom sektoru je porasla za 30%, pokazuju podaci Eurostata. Kriza je zaustavila ovaj rast a zatim je usledilo zatvaranje radnih mesta.

Finansijska kriza je počela sa problemima na tržištu nekretnina, izazvanim neetičkim i neregulisanim praksama nuđenja hipotekarnih kredita u SAD. Prema podacima Eurostata, trećina porodica sa najnižim prihodima u Evropi troši više od 40% prihoda na smeštaj, što je porast od 5% od 2008. U Grčkoj, vlada je proglasila trgogodišnji moratorijum na prinudnu naplatu i preuzimanje stanova i kuća pod 800.000 rizičnih hipotekarnih kredita. Španija je paralizovana prinudnim naplatama zbog kojih je hiljade porodica moralo da napusti svoje domove, a španska ekonomija gurnuta u duboku recesiju. U Španiji raste broj porodica i građana bez domova, dok je Sareb banka, u koju je vlada prenela nenaplative kredite iz španskih banaka, kupila 76.000 praznih kuća i 15.000 parcela.

Lokalne vlasti pokušavaju da se izbore s problemima a siromaštvo raste u urbanim centrima, posebno onim gde su špekulacije na tržištu nekretnina stvorile opasne balone, poput Londona. Druga područja, posebno ruralna, pokušavaju da se izbore sa suprotnim problemom, slabim tržištem sa nekvalitetnim nekretninama na raspolaganju.

U poslednjih 15 godina stambeno pitanje je bilo motor produbljavanja nejednakosti. Nekretnine su postajale sve skuplje za porodice sa malim prihodima, dok su istovremeno ostajale iste za najbogatije. Vlasnici stanova i nekretnina su gledali kako raste vrednost njihove imovine, dok je opadala kupovna moć građana sa srednjim i niskim prihodima. Cela Evropa je pogođena: nedostatak stanova, nestabilne cene, prazne kuće, propadanje urbanih sredina i nekvalitetne nekretnine na raspolaganju.

Naravno, beskućnici su najteže pogođeni ovom ekonomskom i stambenom krizom. Tim više jer se ranjiva populacija obično stigmatizuje u vremenima ekonomske recesije. Svedoci smo uznemirijućih trendova širom Evrope pošto se donose zakoni i propisi kojima se krivično gone i kažnjavaju siromašni ljudi. Na primer, još stroži predlog zakona protiv remećenja javnog reda u Velikoj Britanija, hapšenje prosjaka u Francuskoj, novčane kazne, prinudan javni rad u Mađarskoj i čak kažnjavanje zatvorom ljudi koji su morali da spavaju napolju, kao i loše postupanje prema Romima u većini članica EU. Ova stigmatizacija i gonjenje najisključenijih iz društva suprotno je ciljevima i idealima našeg evropskog projekta nakon Drugog svetskog rata.

Očigledno, postoje dobri razlozi da se nešto uradi u vezi sa stambenim pitanjem u Evropi. Delovanjem će se bolje odgovoriti na socijalne potrebe i potrebu za novim podstrekom za privredu, boljom zaštitom životne sredine i odbranom našeg demokratskog sistema. To je moguće i čak jednostavno.

Javna ulaganja u stambenu izgradnju nisu trošenje javnog novca u tradicionalnom smislu. I u slučaju da su stanarine niske, investicija se uvek vraća. U tom smislu, ulaganje u stambenu izgradnju je manje trošak a više prednost kao što je pokazala praksa socijalnog stanovanja u Francuskoj. I u ovim teškim ekonomskim vremenima, kreativna javna uprava može i treba da koristi inovatine mehanizme za prikupljanje finansija za socijalno stanovanje. Dobar primer je francuski Livre A (Livret A), jedinstven mehanizam štednje kojim se finansiraju socijalna rešenja. To bi moglo da se uvede i na evropskom nivou ako EU može da obezbedi zajmove i smernice za određene politike, na primer smernice za izdavanje, i standarde u oblasti životne sredine i energetske efikasnosti. EU je već podržala adaptaciju zgrada u cilju veće uštede energije. Ova šema može da bude osnažena i proširena na druga ulaganja, na primer na zajmove za kupovinu zemljišta za izgradnju socijalnih stanova, kao i na uređenje privatnog izdavanja, podršku različitim sektorima stanovanja putem finansiranja udruživanja i drugo.

Evropski parlament, evropski ministri nadležni za položaj beskućnika i stambena pitanja, Komitet regiona, Ekonomski i socijalni komitet i drugi pozivali su na donošenje evropske strategije za beskućnike. Do sada međutim, Evropska komisija je ignorisala ove pozive iz demokratksih institucija EU. Naredni saziv Parlamenta, zajedno sa narednim predsednikom EU (Evropskog saveta) može da nađe izlaz iz ćorsokaka i nešto promeni - to je svima u interesu.

Stambena izgradnja može dati i ekonomski podstrek u EU bez značajnijih javnih troškova. EU može da, podržavanjem rešavanja stambenog pitanja za one kojima je to potrebno, pokaže da štiti svoje građane. Još bolje, stimulisanje stambene izgradnje otvoriće nova radna mesta. Na primer, ako bi EU podržala program izgradnje tri miliona domova u Evropi, to bi otvorilo 1,5 miliona radnih mesta. Takav program bi mogao da ispuni socijalne ciljeve i stimuliše tehnološke inovacije dok bi građevinari radili na ispunjavanju ekoloških standarda kako bi snizli troškove korišćenja. Radeći na stabilizaciji izgradnje i tržišta nekretnina EU bi mogla da doprinese razjašnjenju oko vrednosti imovine banaka i tako podstakne poverenje potrošača.

Nije nam potrebno čudo, sve što treba da uradimo jeste da dokažemo da solidarnost i efikasna privreda nisu u suprotnosti. Možemo i treba da uradimo to na evropskom niovu. U teškim vremenima kao ovim, žene, muškarci i institucije mogu da pokažu od čega su sazdani.

To je zadatak koji postavljamo pred vas, budući članovi Evropskog parlamenta i koledža komesara.

Prevod: M.P.

Nema komentara:

Objavi komentar