Gradnja socijalnih stanova rešenje za Evropu
 Kako
EU može da oživi svoj složeni sistem? Ovaj naizgled pretežak
zadatak ima iznenađujuće jednostavno rešenje: efikasnu promenu
u načinu na koji EU koristi svoje mehanizme i oruđa, posebno
kada je reč o stabmenoj izgradnji. Potrebno nam je malo čudo
koje može da obezbedi povratak investicija, podstakne ekonomski
razvoj i otvori radna mesta, unapredi socijalnu pravdu i učini
privredu otpornom u slučaju nove finanijske krize. Bilo bi zaista
čudo naći rešenje koje sve to može. Međutim, stambena
izgradnja je jedna od retkih stvari oko koje mogu da se okupe i
oni koji ne veruju u evropsku stvar. Bez obzira ko pobedi na ovim
izborima (za Evropski parlament), Evropska komisija i Evropski
parlament moraju da pitanju stambene izgradnje pristupe ambiciozno
i kreativno.
Autori:
Frejk Spinevajn (Freek Spinnewijn), direktor Evropske federacije
nacionalnih organizacija za pomoć beskućnicima (FEANTSA) i Mark
Iri (Marc Uhry), koordinator za evropske poslove u Fondaciji Abe
Pjer (Abbe Pierre).
Stambena
izgradnja je ključan sektor za evropsku ekonomiju. U 2007. pre
ekonomske krize novogradnja je vredela 640 milijardi evra ili 8,2%
bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Između 2000. i 2007.
zahvaljujući rastu građevinarstva, zaposlenost u tom sektoru je
porasla za 30%, pokazuju podaci Eurostata. Kriza je zaustavila
ovaj rast a zatim je usledilo zatvaranje radnih mesta.
Finansijska
kriza je počela sa problemima na tržištu nekretnina, izazvanim
neetičkim i neregulisanim praksama nuđenja hipotekarnih kredita
u SAD. Prema podacima Eurostata, trećina porodica sa najnižim
prihodima u Evropi troši više od 40% prihoda na smeštaj, što
je porast od 5% od 2008. U Grčkoj, vlada je proglasila
trgogodišnji moratorijum na prinudnu naplatu i preuzimanje
stanova i kuća pod 800.000 rizičnih hipotekarnih kredita.
Španija je paralizovana prinudnim naplatama zbog kojih je hiljade
porodica moralo da napusti svoje domove, a španska ekonomija
gurnuta u duboku recesiju. U Španiji raste broj porodica i
građana bez domova, dok je Sareb banka, u koju je vlada prenela
nenaplative kredite iz španskih banaka, kupila 76.000 praznih
kuća i 15.000 parcela.
Lokalne
vlasti pokušavaju da se izbore s problemima a siromaštvo raste u
urbanim centrima, posebno onim gde su špekulacije na tržištu
nekretnina stvorile opasne balone, poput Londona. Druga područja,
posebno ruralna, pokušavaju da se izbore sa suprotnim problemom,
slabim tržištem sa nekvalitetnim nekretninama na raspolaganju.
U
poslednjih 15 godina stambeno pitanje je bilo motor produbljavanja
nejednakosti. Nekretnine su postajale sve skuplje za porodice sa
malim prihodima, dok su istovremeno ostajale iste za najbogatije.
Vlasnici stanova i nekretnina su gledali kako raste vrednost
njihove imovine, dok je opadala kupovna moć građana sa srednjim
i niskim prihodima. Cela Evropa je pogođena: nedostatak stanova,
nestabilne cene, prazne kuće, propadanje urbanih sredina i
nekvalitetne nekretnine na raspolaganju.
Naravno,
beskućnici su najteže pogođeni ovom ekonomskom i stambenom
krizom. Tim više jer se ranjiva populacija obično stigmatizuje u
vremenima ekonomske recesije. Svedoci smo uznemirijućih trendova
širom Evrope pošto se donose zakoni i propisi kojima se krivično
gone i kažnjavaju siromašni ljudi. Na primer, još stroži
predlog zakona protiv remećenja javnog reda u Velikoj Britanija,
hapšenje prosjaka u Francuskoj, novčane kazne, prinudan javni
rad u Mađarskoj i čak kažnjavanje zatvorom ljudi koji su morali
da spavaju napolju, kao i loše postupanje prema Romima u većini
članica EU. Ova stigmatizacija i gonjenje najisključenijih iz
društva suprotno je ciljevima i idealima našeg evropskog
projekta nakon Drugog svetskog rata.
Očigledno,
postoje dobri razlozi da se nešto uradi u vezi sa stambenim
pitanjem u Evropi. Delovanjem će se bolje odgovoriti na socijalne
potrebe i potrebu za novim podstrekom za privredu, boljom zaštitom
životne sredine i odbranom našeg demokratskog sistema. To je
moguće i čak jednostavno.
Javna
ulaganja u stambenu izgradnju nisu trošenje javnog novca u
tradicionalnom smislu. I u slučaju da su stanarine niske,
investicija se uvek vraća. U tom smislu, ulaganje u stambenu
izgradnju je manje trošak a više prednost kao što je pokazala
praksa socijalnog stanovanja u Francuskoj. I u ovim teškim
ekonomskim vremenima, kreativna javna uprava može i treba da
koristi inovatine mehanizme za prikupljanje finansija za socijalno
stanovanje. Dobar primer je francuski Livre A (Livret A),
jedinstven mehanizam štednje kojim se finansiraju socijalna
rešenja. To bi moglo da se uvede i na evropskom nivou ako EU može
da obezbedi zajmove i smernice za određene politike, na primer
smernice za izdavanje, i standarde u oblasti životne sredine i
energetske efikasnosti. EU je već podržala adaptaciju zgrada u
cilju veće uštede energije. Ova šema može da bude osnažena i
proširena na druga ulaganja, na primer na zajmove za kupovinu
zemljišta za izgradnju socijalnih stanova, kao i na uređenje
privatnog izdavanja, podršku različitim sektorima stanovanja
putem finansiranja udruživanja i drugo.
Evropski
parlament, evropski ministri nadležni za položaj beskućnika i
stambena pitanja, Komitet regiona, Ekonomski i socijalni komitet i
drugi pozivali su na donošenje evropske strategije za beskućnike.
Do sada međutim, Evropska komisija je ignorisala ove pozive iz
demokratksih institucija EU. Naredni saziv Parlamenta, zajedno sa
narednim predsednikom EU (Evropskog saveta) može da nađe izlaz
iz ćorsokaka i nešto promeni - to je svima u interesu.
Stambena
izgradnja može dati i ekonomski podstrek u EU bez značajnijih
javnih troškova. EU može da, podržavanjem rešavanja stambenog
pitanja za one kojima je to potrebno, pokaže da štiti svoje
građane. Još bolje, stimulisanje stambene izgradnje otvoriće
nova radna mesta. Na primer, ako bi EU podržala program izgradnje
tri miliona domova u Evropi, to bi otvorilo 1,5 miliona radnih
mesta. Takav program bi mogao da ispuni socijalne ciljeve i
stimuliše tehnološke inovacije dok bi građevinari radili na
ispunjavanju ekoloških standarda kako bi snizli troškove
korišćenja. Radeći na stabilizaciji izgradnje i tržišta
nekretnina EU bi mogla da doprinese razjašnjenju oko vrednosti
imovine banaka i tako podstakne poverenje potrošača.
Nije
nam potrebno čudo, sve što treba da uradimo jeste da dokažemo
da solidarnost i efikasna privreda nisu u suprotnosti. Možemo i
treba da uradimo to na evropskom niovu. U teškim vremenima kao
ovim, žene, muškarci i institucije mogu da pokažu od čega su
sazdani.
To
je zadatak koji postavljamo pred vas, budući članovi Evropskog
parlamenta i koledža komesara.
Prevod:
M.P.
Foto:
Shutterstock.com
|
Nema komentara:
Objavi komentar