Brige zbog
slabog rasta i izbora u Grčkoj odrazile se na evro
Objavljeno
: 06.01.2015.
Evro je 5.
januara, prvi put za gotovo devet godina, pao ispod praga od 1,20 dolara, čemu
su doprineli zabrinutost tržišta zbog slabijeg rasta u Evropi i špekulacije oko
eventualnog izlaska Grčke iz evro zone. Pad evra nije, međutim, nužno negativan
za evro zonu koja pokušava da spreči deflaciju. U takvim okolnostima postaje
sve izvesnije da će Evropska centralna banka morati da pribegne dodatnim merama
kako bi oživela rast i sprečila deflaciju.
Jedinstvena
evropska valuta, iza koje je u odnosu na dolar najnepovoljnija godina od 2005,
još je koliko 31. decembra vredela 1,2097 dolara da bi 5. januara pala na
1,1864 dolara, što je najniži nivo od marta 2006.
U proteklih
nekoliko nedelja menjači su evro prodavali po svaku cenu zbog slabog rasta u
zoni evra, koja u tome znatno zaostaje za američkom privredom.
Rast u zoni
evra se donekle ubrzao u decembru u zoni evra, ali je u proseku rast u četvrtom
tromesečju 2014. bio najslabiji u periodu od godinu dana, što ukazuje na rizik
od daljeg pada aktivnosti u 2015, ocenjuju u konsultantskoj kući Markit koja je
6. januara objavila svoje ekonomske indikatore.
Indeks
nabavki za potrebe privrede (PMI), koji iznad 50 poena označava rast, u
decembru je u zoni evra iznosio 51,4, što je blagi rast u odnosu na novembar
(51,1), ali je manje od prognoziranih 51,7 poena. I pored tog poboljšanja,
indeks za 4. tromesečje je bio 51,5 i najniži je od 3. tromesečja 2013, navodi
Markit.
Slabljenju
evra je doprinela i informacija objavljena u medijima da je nemačka kancelarka
Angela Merkel spremna na izlazak Grčke iz zone evra ako na vlast na
predstojećim izborima dođe radikalna stranka levice Siriza.
"Zonu
evru, čini se, ugrožava mogućnost pobede radikalne levice u Grčkoj na koju,
zbog namere da ponovo pregovara o grčkom dugu, gledaju kao na vuka koji upada u
stado", rekao je analitičar konsultantske kuće Spredeks (Spreadex) Konor
Kembel (Connor Campbell).
Dešavanja u
Grčkoj su ponovo podstakla sumnje u jedinstvenost pa i opstanak zone evra, koje
su utihnule nakon što je kriza dostigla vrhunac pre tri godine.
Ova
neizvesnost ne ide mnogo u prilog razvoju poslovanja u Evropi, ali pad evra kao
posledica toga ima i pozitivne strane - time se povećava konkurentnost evropskih
proizvoda pri izvozu i na taj nažin pomaže evropskij industriji. U tom smislu,
slabljenje valute ne priželjkuju samo političari, poput zvaničnika u
Francuskoj, već i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi).
"Pad
evra je dobra vest za Dragija koji već mesecima pokušava da snizi evro",rekao je analitičar u firmi Fekspro (FexPro) Angus Kembel (Campbell).
U
očekivanju mera ECB
Kako vreme
odmiče, rastu očekivanja da će ECB pribeći kvanitativnom popuštanju, odnosno
kupovini državnih obveznica u velikim razmerama, što primenjuju američka Uprava
za federalne rezerve (FED) i Banka Engleske. To bi trebalo da omogući svež
priliv sredstava u finansijski sistem u zoni evra i dalje stimuliše privredu i
inflaciju. Takav program može da snizi kamate na tržištu i pojevtini
zaduživanje biznisu i potrošačima.
ECB bi u
okviru tog programa mogla da kupuje rizične obveznice zemalja zone evra koje su
u velikim teškoćama.
Glavni
ekonomista u Markitu Kris Vilijamson (Chris Williamson) očekuje da će se
pojačavati pozivi ECB da uvede što pre mere za "agresivniji rast",
pre svega program kvantitativnog popuštanja.
On je dodao
da bi ECB, međutim, mogla da odluči da pre odluke o tim kontroverznim
monetarnim merama sačeka objavljivanje ekonomskih indikatora kako bi utvrdila
da li rast nastavlja da se oporavlja zadovoljavajućim tempom.
Dragi je
nedavno u izjavi za nemačku štampu poslao do sada najjači signal da bi EBC
mogla da pređe na kupovini državnih obveznica u velikim razmerama u okviru
borbe protiv deflacije u zoni evra.
Analitičari
kažu da su koristi od kvantitativnog popuštanja neizvesne i da može da zadrži
na niskom nivou prinos na vladine obveznice, odnosno cenu zaduživanja, i time
podstakne vlade da odustanu od reformi za koje Dragi misli da su preko
potrebne.
Međutim,
ako se stanje evropske ekonomije ne popravi, ECB će morati da posegne za
programom kvantitativnog popuštanja. Mnogi posmatrači upozoravaju da je u zoni
evra već došlo u decembru do deflacije, a prve zvanične procene biće objavljene
7. januara.
"Naredni
sastanak ECB održaće se 22. januara, i evro bi tada trebalo da se nađe u centru
pažnje tržišta i kolebljivost bi trebalo da se povećava sa približavanjem tog
datuma i to nekoliko dana uoči izbora u Grčkoj", rekao je Angus Kembel.
Do
parlamentarnih izbora u Grčkoj, 25. januara, pažljivo će se pratiti izjave
Sirize, koja ima dobre izgleda za pobedu. Tržište brine da li bi njen dolazak
na vlast mogao da dovede u pitanje dogovore Grčke sa EU, Međunarodnim
monetarnim fondom i drugim poveriocima.
Izvor: AFP
Foto:
Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar