| Traži se rešenje za kredite u "švajcarcima" |
| Objavljeno : 20.01.2015. | |||||||
Premijer Hrvatske Zoran Milanović najavio je 19. januara rešenje za građane koji imaju kredite u švajcarskim francima: kurs će za njih u narednih godinu dana biti fiksiran, a u međuvremenu s može tražiti rešenje za konverziju u kredite u nacionalnoj valuti, kunama. U Hrvatskoj ima oko 60.000 kredita indeksiranih u francima. U Srbiji 22.000 građana otplaćuje kredite u francima, uglavnom stambene, kao i u Hrvatskoj. Vlasti su najavile da tragaju za rešenjem, ali sudeći prema prvoj reakciji Narodne banke Srbije ne treba očekivati fiksiranje kursa.
Kako je najavio hrvatski predsednik Milanović, Vlada će uputiti Saboru izmene Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima će u sledećih godinu dana fiksirati kurs švajcarske valute na 6,39 kuna, na teret finansijskih institucija.
"Radi se o desetinama hiljada porodica koje sada mogu mirno da idu na spavanje, više neće morati da gledaju non-stop na kursnu listu. To je moja državnička odluka", rekao je premijer na vanrednoj konferenciji za novinare posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva finansija, Hrvatske narodne banke (HNB) i banaka.
On je dodao da se u idućih godinu dana može pristupiti razgovorima o konverziji kredita vezanih uz franak u kunske kredite, za šta je potrebna saglasnost HNB, jer to nije u isključivoj nadležnosti Vlade.
Milanović je ocenio da je odluka Vlade presedan i poručio da dužnici neće završiti u bankrotu. Upitan o mogućim tužbama bankara, premijer je rekao da je jedino moguća ustavna tužba, ali da je država tu da zaštiti svoje građane.
Strane banke imaju oko 90% bankarskog sektora.
Predsednik Sabora Josip Leko rekao da će ta odluka biti uvrštena u dnevni red već u petak.
Background
Centralna banka Švajcarske 15. januara je izazvala uzbunu na tržistima odustavši od minimalnog utvrđenog kursa od 1,2 švajcarskih franaka za evro, koji je uvela još 2011. godine da bi sprečila prekomerni rast švajcarskog franka. Ta valuta je znatno ojačala tokom krize u evro zoni.
Neposredno nakon te odluke, franak je ojačao za čak 40% u odnosu na evro, da bi se kasnije stabilizovao na nivou od 1,03 franka za evro, što je jačanje od oko 15%. Ovakav trend odrazio se i na druge valute, pa su prema franku oslabile i hrvatska kuna i dinar.
Tako je prema srednjem kursu za 15. januar franak vredeo 101,96 dinara, a dan kasnije 120,71. U međuvremenu je vrednost malo opala, ali je i dalje 119,86 dinara za franak, što je rast od 17,6% u odnosu na kursnu listu od 15. januara, formiranu pre odluke Centralne banke Švajcarske.
Predsednik Hrvatskog udruženja banaka Zoran Bohaček izjavio je 19. januara da su banke spremne u iduća tri meseca da snose teret rasta švajcarskog franka kako bi olakšale građanima. On je dodao da je reč o kratkoročnom rešenju, ali da kod donošenja dugoročnog rešenja glavnu ulogu treba da ima Ministarstvo finansija.
Procenjuje se da je u Hrvatskoj još oko 60.000 kredita s klauzulom u švajcarskoj valuti, uglavnom stambenih. Prema procenama, ovaj problem pogađa između 200.000 i 300.000 građana, odnosno između 6 i 7% stanovništva. Prema podacima Hrvatske narodne banke, ukupni iznos kredita vezanih uz franak krajem septembra prošle godine bio je 23,7 milijardi kuna, odnosno oko tri miljarde evra.
Srbija: Još bez rešenja za "švajcarce"
Vlasti u Srbiji najavile su da se rešenje za problem srpskih građana koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima traži.
Narodna banka Srbije je 2011. zabranila uzimanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Ipak, oko 22.000 građana i dalje otplaćuje takve kredite, uglavnom stambene. Njihov ukupan dug iznosi milijardu franaka, dok preduzeća u švajcarskoj valuti duguju još 100 miliona.
U saopštenju NBS od 20. januara navodi se da će ova institucija pokušati da pronađe rešenje u saradnji sa predstavnicima Vlade, bnaka, Udruženjem banaka i drugim nadležnim institucijama i organizacijama. O konkretnim merama moći će da se govori nakon analize svih aspekata - i položaja građana i troškova svake od mogućih mera, navodi se u saopštenju.
Prema saopštenju, ni fiksiranje kursa ni prosta konverzija u kredite u evrima nisu rešenje,
"Fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku u koji su svesno ušli", navodi NBS.
Vučić: Država nije odgovorna, rešenje se traži
Centralna banka navodi i da nije tačno da bi se konverzijom kredita iz franka u evro bankama bio smanjen "ekstra profit" koje imaju po osnovu kursnih razlika.
"Uvažavajući propise koji važe u svim uređenim sistemima, banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama (uz dozvoljeno odstupanje od 20%). Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u švajcarskim francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i dr)", navela je NBS.
Drugim rečima, dodae se, "ekstra profit" po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim "gotovim" rešenjima ne postoji.
Pored toga, NBS napominje da bi u slučaju konverzije morale da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali godinama. Kako se navodi, razlike između euribora kao referenca za kredite u evrima i libora koji je važio za franke oscilirale su u periodu od 2006. do 2008. između 1,5 i 2,7 procentnih poena.
Poruka podrške građanima stigla je i iz samog vrha izvršne vlasti. Premijer Aleksandar Vučić rekao je da Vlada Srbije, u saradnji s Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama, pokušava da nađe najbolji način da se pomogne ljudima koji imaju kredite indeksirane u švajacarskim francima.
On je na konferenciji za novinare rekao, ipak, i da Vlada Srbije ne snosi nikakvu odgovornost za probleme građana koji su odlučivali da se zaduže u francima.
Vučić je istakao da je u Srbiji jačanjem franka pogođen manji broj ljudi nego u drugim zemljama.
Izvor: Beta i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
| |||||||
Nema komentara:
Objavi komentar