Translate

08. 01. 2015.

Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika socijalne novčane pomoći






Na osnovu člana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06), člana 29. stav 1. tačka 1. i člana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07) i člana 19. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“ br. br. 79/05 i 54/07), Zaštitnik građana podnosi Ustavnom sudu

P R E D L O G
ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
člana 2. stav 2. tač. 4) i 5),  člana 4. stav 1. tačka 1) i člana 9. stav 1. tačka 3) Uredbe o  merama socijalne uklјučenosti  korisnika socijalne novčane pomoći
("Sl. glasnik RS" br. 112/14)


Odredbe Uredbe o  merama socijalne uklјučenosti  korisnika socijalne novčane pomoći (u dalјem tekstu: Uredba), čija se ocena ustavnosti i zakonitosti traži glase:
"Mere socijalne uklјučenosti
Član 2.
Vidovi aktivacije su:
...
4) lečenje,
5) društvenokoristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici.

Aktivnosti i obaveze centara

Član 4.

Centar:
1) sa korisnikom zaklјučuje sporazum o aktivnom prevazilaženju njegove nepovolјne socijalne situacije koji sadrži aktivnosti i obaveze korisnika, kao i mogućnost umanjenja i prestanka prava na novčanu socijalnu pomoć u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma (u dalјem tekstu: individualni plan aktivacije), u skladu sa zakonom,

 

Mere i pojedine aktivnosti kojima se obezbeđuje socijalna uklјučenost korisnika u oblastima iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave

Član 9.

Radi obezbeđivanja socijalne uklјučenosti korisnika nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti, sprovodi mere i pojedine aktivnosti, i to:
...
3) organizuje društvenokorisni rad, volontiranje, javne radove, zapošlјavanje korisnika, rešava privremeno ili trajno probleme stanovanja korisnika i članova njegove porodice,

...
_________________________________________________________
2
_________________________________________________________
Radi obezbeđivanja socijalne uklјučenosti korisnika nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti, sprovodi mere i pojedine aktivnosti, i to:
...
3) organizuje društvenokorisni rad, volontiranje, javne radove, zapošlјavanje korisnika, rešava privremeno ili trajno probleme stanovanja korisnika i članova njegove porodice,
..."

Zaštitnik građana smatra sledeće:

1.Propisivanje društveno korisnog rada odnosno rada u lokalnoj zajednici volontiranja kao mere socijalne uklјučenosti, suprotno je pravnoj prirodi mera socijalne uklјučenosti koje su odredbom člana 80. stav 2.  Zakona o socijalnoj zaštiti utvrđene kao aktivnosti koje omogućavaju pojedincu prevazilaženje njegove nepovolјne socijalne situacije, odnosno mere kojima se obezbeđuje njegova socijalna uklјučenost. Imajući u vidu da osoba koja obavlјa društveno koristan rad ili volonterski rad ne ostvaruje zaradu, niti prava koja proističu iz radnog odnosa, takav način aktivacije korisnika ne dovodi do pobolјšanja njegovog socijalnog položaja, jer on ostaje suštinski zavistan od finansijske pomoći društva. Istovremeno korisnik socijalne pomoći za vreme obavlјanja društveno korisnog rada ili volontiranja čije trajanje  nije ni vremenski oročeno, gubi mogućnost učešća u drugim merama odnosno vidovima aktivacije koje mu omogućavaju prevazilaženja njegove nepovolјne socijalne uklјučenosti kao što su,  formalno ili neformalno obrazovanje i dr.

Pored navedenog, utvrđivanje društveno korisnog rada i volontiranja kao mere socijalne uklјučenosti  suprotno je pravnoj prirodi društveno korisnog rada i volontiranja koji su zasnovani na principima dobrovolјnosti i besplatnosti[1]. Pretnja umanjenjem ili gubitkom novčane socijalne pomoći zbog neodazivanja na učešće u društveno korisnom radu ili u volontiranju, predstavlјa oblik prinude korisnika novčane socijalne pomoći da obavlјa rad za koji neće biti plaćen, što je zabranjeno Ustavom[2] i Konvencijom za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[3]  koju je Republika Srbija potvrdila[4]. Ona je istovremeno i ograničavanje prava građanina - korisnika novčane socijalne pomoći na pravičnu naknadu za svoj rad i slobodan izbor rada[5].  
Imajući u vidu da ni ovom uredbom niti drugim propisom nije predviđeno da će za propisan   rad- kao vrstu aktivacije  korisnik socijalne pomoći dobiti  naknadu  i da se socijalna pomoć umanjuje za  iznos ostvarene naknade,( ona ostaje ista) to je nesporno da se  osporenim odredbama uvodi prinudni besplatan rad.


[1] члан 2. став 1. Закона о волонтирању ("Сл. гласник РС" бр. 36/10): Волонтирање, у смислу овог закона, јесте организовано добровољно пружање услуге или обављање активности од општег интереса, за опште добро или за добро другог лица, без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи
члан 10. став 1. Закона о волонтирању: Волонтер нема право на новчану накнаду или другу имовинску корист за волонтирање
[2] члан 26. став 3. Устава Републике Србије
[3] члан 4. ст. 2. и 3. Конвенције: Ни од кога се не може захтевати да обавља принудни или обавезни рад. За сврхе овог члана израз “принудни или обавезни рад” не обухвата:  а) рад уобичајен у склопу лишења слободе одређеног у складу са одредбама члана 5. Конвенције или током условног отпуста;        б) службу војне природе или, у земљама у којима се признаје приговор савести, службу која се захтева уместо одслужења војне обавезе;  ц) рад који се изискује у случају какве кризе или несреће која прети опстанку или добробити заједнице; д) рад или службу који чине саставни део уобичајених грађанских дужности
[4] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11, Протокола уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протокола број 4 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода којим се обезбеђују извесна права и слободе који нису укључени у Конвенцију и Први протокол уз њу, Протокола број 6 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне, Протокола број 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протокола број 12 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и Протокола број 13 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода о укидању смртне казне у свим околностима ("Сл. лист СЦГ - Међународни уговори", бр. 9/2003, 5/2005 и 7/2005 и "Сл. гласник РС - Међународни уговори", бр. 12/2010)

[5] члан 60. ст. 2. и 4. Устава Републике Србије

Део први, став 1. тачке 1) и 4) Ревидиране Европске социјалне повеље    

(Закон о потврђивању Ревидиране Европске социјалне повеље, "Сл. гласник РС - Међународни уговори", бр.  

42/2009)

_______________________________________________________________________________________________
3
__________________________________________________
Imajući u vidu navedeno, odnosno da se društveno koristan rad nikako ne može smatrati   merom socijalne uklјučenosti, to je donosilac Uredbe na ovaj način suštinski propisao još jedan uslov za priznavanje prava na materijalnu pomoć a koji nije naveden u odredbama člana 83. Zakona o socijalnoj zaštiti i time prekoračio ovlašćenja za uređivanje koja su mu data odredbom  člana 80. stav 3. Zakona. Uređivanje  uslova za korišćenje određenog prava iz socijalne zaštite, podzakonskim aktom  suprotno je sa odredbom Ustava kojom je utvrđeno da se način ostvarivanja lјudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom propisuje zakonom[1]. Takođe uređivanje zakonske materije uredbom suprotno je i Ustavnim načelima podele vlasti[2] i hijerarhije pravnih propisa[3]. Nosilac zakonodavne vlasti u Republici Srbiji je Narodna skupština koja je nadležna za donošenje zakona[4] dok je Vlada kao nosilac izvršne vlasti nadležna, između ostalog da  izvršava zakone i donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona[5]

Utvrđivanje društveno korisnog rada kao vida aktivacije i  uslovlјavanje  korisnika socijalne pomoći  ograničavanjem ovih davanja u slučaju da se ne prihvate obaveze obavlјanja ovog vida aktivacije, a  da, pri tom društveno koristan rad ni pojmovno ni sadržinski nije definisan, niti je oročen vremenski period u kom korisnik može biti angažovan na navedenim radovima, stvara ozbilјnu pravnu nesigurnost i otvara mogućnost zloupotrebe građana u socijalnoj nuždi. Utvrđivanje vrste društveno korisnog rada prepušta se „dogovoru“ centra za socijalni rad i organa jedinicce lokalne samouprave. Ovako utvrđivanje obaveza suprotno je  odredbi člana 1. Ustava kojom je, između ostalog utvrđeno da je Republika Srbija država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj sigurnosti, kao  i Ustavom utvrđenim  načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja lјudskog dostojanstva na kojima se pružanje socijalne pomoći zasniva[6].
  
2. Propisivanje lečenja kao vida aktivacije korisnika usluga socijalne zaštite[7], posebno u vezi sa mogućnošću da se pravo na novčanu socijalnu pomoć umanji ili prestane u slučaju neizvršavanja obaveze ovog vida aktivacije od strane korisnika[8], predstavlјa ograničenje zakonom utvrđenih prava. Zdravstvena zaštita uređuje se zakonom[9] koji propisuje, između ostalog, da je pravo građana da „slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlјa[10] i da se medicinskim merama građani ne mogu podvrgavati bez svog pristanka, izuzev u slučajevima koji su zakonom propisani[11].

Iz navedenih razloga, Zaštitnik građana smatra da  odredbe člana 2. stav 2. tačka 5), člana 4. stav 1. tačka 1) i člana 9. stav 1. tačka 3) Uredbe  nisu u saglasnosti sa odredbama člana 1, člana  26. stav. 3, člana 60. st. 2. i 4, člana 68. stav 3. i člana 69. stav 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br 98/06), odnosno da su u suprotnosti sa odredbama člana 2. stav 1. Zakona o volontiranju ("Sl. glasnik RS" br. 36/10), člana 80. stav 2, člana 83. stav 1. i člana 86. st. 3. i 4. Zakona  o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS" br. 24/11), kao i člana 15. Zakona o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS" br. 45/13).


[1] члан 18. став 2. Устава Републике Србије
[2] члан 4. став 2. Устава Републике Србије
[3] члан 195. став 1. Устава Републике Србије
[4] чл. 98. и 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије
[5] чл. 122. и 123. Устава Републике Србије
[6] члан 69. став 1. Устава Републике Србије
[7] члан 2. став 2. тачка 5) Уредбе
[8] члан 4. став 1. тачка 1) Уредбе
[9] члан 68. став 3. Устава Републике Србије
[10] члан 15. став 1. Закона о правима пацијената ("Сл. гласник РС" бр. 45/13)
[11] члан 15. ст. 2. и 3. Закона о правима пацијената
__________________________________________________________________________
4
____________________________________________________
Zaštitnik građana predlaže da Ustavni sud donese sledeću 

ODLUKU


Utvrđuje se da odredbe člana 2. stav 2. tačka 5), člana 4. stav 1. tačka 1) i člana 9. stav 1. tačka 3) Uredbe o merama socijalne uklјučenosti  korisnika socijalne novčane pomoći ("Sl. glasnik RS" br. 112/14) nisu u saglasnosti sa odredbama člana 1.  člana 4. stav 2, člana 18. stav 2,  26. stav. 3, člana 60. st. 2. i 4, člana 68. stav 3, člana 69. stav 1, člana 98, člana 99. stav 1. tačka 7, člana 122, 195 stav 1. i člana 123. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br 98/06), člana 2. stav 1. Zakona o volontiranju ("Sl. glasnik RS" br. 36/10), člana 80. stav 2, člana 83. stav 1. i člana 86. st. 3. i 4. Zakona  o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS" br. 24/11), člana 15. Zakona o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS" br. 45/13), člana 4. stav 2. i 3. Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda i stava 1. tačke 1. i 4. (deo prvi) Revidirane Evropske socijalne povelјe.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Saša Janković


 

Nema komentara:

Objavi komentar