Nezakoniti postupci poreskih uprava
četvrtak, 31 jul 2014
Filijala
Poreske uprave u Kruševcu i Regionalno odeljenje Poreske uprave u
Kragujevcuodbili su zahtev pritužioca za naknadu troškova
angažovanja stručne pravne pomoći u poreskom postupku, suprotno
propisanoj obavezi organa da sam snosi troškove postupka, čime su
pritužioca izložili troškovima vođenja upravnog spora, a nadležni
sud dodatno opteretili, stoji u Mišljenju Zaštitnika građana
Na
osnovu člana
138.
stav 2. Ustava Republike Srbije[1],
člana 24. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana[2]
i
činjenica do kojih je došao u postupku kontrole rada Ministarstva
finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalnog odelјenja
Kragujevac, pokrenutog na osnovu pritužbe Z.
S.
iz
Kruševca, ul. … smatrajući
da će doprineti unapređenju
rada organa uprave,
a naročito ostvarivanju načela dobre uprave, jačanju vladavine
prava i efikasnijoj zaštiti prava građana, Zaštitnik građana daje
M
I Š Lj E Nј E
Filijala
Poreske uprave u Kruševcu povredila je pravo pritužioca Z.
S.
na
naknadu troškova za angažovanje stručne pravne pomoći u poreskom
postupku, time što je rešenjem br. 434-05/1577-5/2013 od 27. 06.
2013. godine odbila pritužiočev zahtev za njihovu
naknadu,
suprotno zakonom propisanoj obavezi organa uprave da troškove
stranke i drugog lica u postupku, prouzrokovane postupkom pokrenutim
po službenoj dužnosti ili u javnom interesu, a koje stranka odnosno
drugo lice u postupku nije prouzrokovalo svojim ponašanjem, snosi
sam organ.
I
Regionalno
odelјenje Poreske uprave u Kragujevcu povredilo
je
pravo
pritužioca Z.
S.
na
naknadu troškova za angažovanje stručne pravne pomoći u poreskom
postupku, suprotno već navedenoj zakonom propisanoj obavezi organa
da sam snosi troškove postupka, time što je rešenjem br.
400-433-14-00909/2013-D4001
od 18. 10. 2013. godine odbilo njegovu žalbu.
Postupajući
na taj način, navedeni organi su pritužioca izložili troškovima
vođenja upravnog spora radi ostvarivanja zakonom priznatog prava, a
nadležni sud dodatno opteretili.
Potrebno
je da se prvostepeni i drugostepeni poreski organ
u budućem radu, prilikom odlučivanja o troškovima postupka,
rukovode zakonom propisanim obavezama organa,
vodeći računa o predviđenim
uslovima za naknadu troškova, a
naročito o tome da li je postupak pokrenut po službenoj dužnosti
ili po zahtevu stranke, o ishodu postupka, kao i o tome da li je
stranka svojim ponašanjem prouzrokovala nastanak troškova.
Potrebno
je da Centrala Poreske uprave, u okviru svojih nadležnosti, obezbedi
ujednačeno i zakonito postupanje svih organizacionih jedinica u svom
sastavu, u cilјu unapređivanja rada poreskih organa i efikasnije
zaštite prava građana.
R
a z l o z i:
2
__________________________________________________________
Zaštitniku
građana pritužbom se obratio Z.
S.
iz
Kruševca, izražavajući nezadovolјstvo radom filijale Poreske
uprave u Kruševcu i Regionalnog odelјenja Poreske uprave u
Kragujevcu, zbog nemogućnosti da ostvari naknadu troškova poreskog
postupka za pravnu pomoć koju je angažovao radi sačinjavanja
žalbe, čija je osnovanost utvrđena. Pritužilac je ukazao da mu je
rešenjem Filijale u Kruševcu br. 434-05/02605-052/2012 od 15. 04.
2012. godine utvrđen porez na registrovano oružje za 2012. godinu.
Budući da je smatrao da porez ne duguje, angažovao je
punomoćnika-advokata, koji mu je sastavio žalbu protiv prvostepenog
rešenja. Na osnovu ovlašćenja sadržanog u članu 144. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji[3],
prvostepeni organ je rešenjem br. 434-05/02605-1/2012 od 15. 09.
2012. godine zamenio svoje ranije rešenje i utvrdio da pritužilac
ne duguje porez na registrovano oružje za 2012. godinu. S obzirom da
rešenjem od 15. 09. 2012. godine prvostepeni organ nije odlučio o
zahtevu Z. S.
za
naknadu troškova za angažovanje punomoćnika-advokata, nakon
ponovnog obraćanja pritužioca, Filijala u Kruševcu donosi rešenje
br. 434-05/1755-k/2013 od 27. 06. 2013. godine, kojim odbija zahtev
za naknadu troškova postupka. Protiv navedenog rešenja pritužilac
podnosi žalbu, koja je odbijena rešenjem Regionalnog odelјenja
Poreske uprave u Kragujevcu br. 400-433-14-00909/2013-D4001
od 18. 10. 2013. godine. Protiv drugostepenog rešenja pritužilac je
pokrenuo upravni spor, koji je, prema raspoloživim informacijama,
još uvek u toku.
Z.
S.
smatra
da mu je odlukama prvostepenog i drugostepenog organa povređeno
pravo da u poreskom upravnom postupku preduzima radnje preko
punomoćnika. Osporava stav drugostepenog organa da su troškovi
zastupanja opravdani isklјučivo u slučajevima obaveznog
zastupanja, kao i stav prema kome se opravdanost angažovanja stručne
pravne pomoći ceni u zavisnosti od visine poreskog duga koji se
pravnim sredstvom osporava.
Polazeći
od toga da je u pitanju poreski upravni postupak pokrenut po
službenoj dužnosti, i da je reč o troškovima koje stranka nije
prouzrokovala svojim ponašanjem, a njihova naknada joj je uskraćena,
Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole i pored toga što u
ovoj stvari još uvek nisu iskorišćena sva raspoloživa pravna
sredstva, na osnovu člana 25. stav 5. Zakona o Zaštitniku
građana[4].
Prilikom donošenja odluke o pokretanju postupka Zaštitnik građana
je ocenio da navodi pritužbe i priložena dokumentacija čine
verovatnom povredu ustavnog prava na pravnu pomoć, povredu zakona i
povredu principa dobre uprave od strane prvostepenog i drugostepenog
poreskog organa.
Broj
građana koji se nalaze ili se mogu nalaziti u istoj pravnoj i
faktičkoj situaciji takođe je uzet u obzir prilikom donošenja
odluke o pokretanju postupka.
Stoga
je aktom Zaštitnika građana 112-4619/13 (delovodni broj 36512)
pokrenut postupak kontrole. Od Regionalnog odelјenja Poreske uprave
u Kragujevcu zatraženo je izjašnjenje o osnovanosti pritužbe.
Navedeni
organ dostavio je izjašnjenje aktom br. 400-037-05-00015/2013-D4001
od 08. 01. 2014. godine, kojim je osporio osnovanost pritužbe.
Ukazao je da je pritužiočeva žalba odbijena u delu koji se odnosi
na naknadu troškova postupka, zbog toga što je članom 104. stav 1.
Zakona o opštem upravnom postupku[5]
propisano da svaka stranka snosi svoje troškove prouzrokovane
postupkom, kao što su troškovi dolaženja, dangube, izdaci za
takse, za pravno zastupanje i stručno pomaganje, dok je stavom 3.
ovog člana propisano da se troškovi za pravno zastupanje
3
_________________________________________________________
nadoknađuju
samo u slučajevima kada je takvo zastupanje bilo nužno, odnosno
opravdano. Drugostepeni organ takođe je ukazao na odredbu člana 16.
stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji o
postavlјanju zastupnika po službenoj dužnosti, pa nalazi da u
konkretnom slučaju nije bilo nužno angažovanje advokata, zbog čega
smatra da je prvostepeni organ pravilno postupio kada je odbio zahtev
za naknadu troškova u iznosu od 12.000,00 dinara. Takođe je
istaknuto da je u ovoj stvari u toku upravni spor, i da je
drugostepeni organ dostavio Upravnom sudu odgovor na tužbu svojim
aktom br. 400-433-14-00909/2013-D4001
od
17. 12. 2013. godine,
čija
kopija je priložena uz izjašnjenje.
*
* *
Članom
67. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije svakome se,
pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, pri
čemu pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna
služba, i službe pravne pomoći, koje se osnivaju u jedinicama
lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Članom
4. stav 1. i 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji propisana je obaveza Poreske uprave da
ostvaruje sva prava i obaveze iz poreskopravnog odnosa u skladu sa
zakonom, pri čemu je dužna da utvrđuje činjenice koje su bitne za
donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju
činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.
Članom
13. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
propisano je da poreski obveznik može učestvovati u poreskopravnom
odnosu preko svog punomoćnika ili zakonskog zastupnika, ako ovim
zakonom nije drukčije određeno. Ako poreski obveznik lično
učestvuje u poreskopravnom odnosu, može da ima i punomoćnika, a
ako punomoćnik u njegovo ime učestvuje u poreskopravnom odnosu,
može i lično da učestvuje.
Članom
3. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
propisano je da se, ukoliko ovim zakonom nije drukčije propisano,
poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona
kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Članom
103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku
propisano je da troškove postupka, kada je postupak koji je pokrenut
po službenoj dužnosti završen povolјno za stranku, snosi organ
koji je postupak pokrenuo.
Članom
104. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku
propisano je da se troškovi za pravno zastupanje naknađuju samo u
slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno, odnosno opravdano.
Članom
104. stav 6. Zakona o opštem upravnom postupku propisano
je da troškove stranke i drugog lica u postupku, prouzrokovane
postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti ili u javnom interesu, a
koje stranka odnosno drugo lice u postupku nije prouzrokovalo svojim
ponašanjem, snosi organ.
*
* *
Nakon
sprovedenog postupka kontrole, razmatranja argumentacije koju su
izneli pritužilac i poreski organ, i analiziranja obrazloženja
prvostepenog i drugostepenog rešenja, kojim je odbijen zahtev za
naknadu troškova postupka, odnosno žalba pritužioca,
4
____________________________________________________
Zaštitnik
građana je uočio nepravilnosti u radu Filijale Poreske uprave u
Kruševcu i Regionalnog odelјenja Poreske uprave u Kragujevcu, koje
su za posledicu imale kršenje ustavnih i zakonskih prava pritužioca,
kao i kršenje principa dobre uprave, na koje ovim mišlјenjem
ukazuje, u cilјu unapređenja budućeg rada pomenutih organa.
U
obrazloženju rešenja br. 434-05/1755-k/2013 od 27. 06. 2013.
godine, kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova postupka,
prvostepeni organ se poziva na član 104. stav 3. Zakona o opštem
upravnom postupku, kojim je propisano da se troškovi pravnog
zastupanja naknađuju samo kada je takvo zastupanje bilo nužno,
odnosno opravdano, obrazlažući svoj pravni stav vrlo neodređeno,
da „obzirom na vrednost troškova, zastupanje poreskog obveznika od
strane advokata nije bilo nužno“.
Drugostepeni
organ u obrazloženju rešenja br. 400-433-14-00909/2013-D4001
od 18. 10. 2013. godine nešto je konkretniji, te konstatuje da je u
prvostepenom postupku materijalno pravo pravilno primenjeno, ističući
da je članom 104. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku
propisano da svaka stranka snosi svoje troškove prouzrokovane
postupkom, kao što su troškovi dolaženja, dangube, izdaci za
takse, za pravno zastupanje i stručno pomaganje. Takođe se poziva
na član 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
kojim su regulisane situacije u kojima Poreska uprava po službenoj
dužnosti iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlјa
zastupnika po službenoj dužnosti. Prema stavu drugostepenog organa,
iz navedenih propisa proizilazi da u konkretnom slučaju nije bilo
nužno angažovanje advokata, „posebno kada se ima u vidu visina
poreske obaveze utvrđene rešenjem o utvrđivanju poreza na
registrovano oružje, u iznosu od 5.840,00 dinara“, zbog čega
drugostepeni organ nalazi „da je pravilno postupio prvostepeni
organ kada je odbio zahtev za nadoknadu troškova postupka u iznosu
od 12.000,00 dinara.“
Zaštitnik
građana ne prihvata navedena tumačenja važećih propisa. I
prvostepeni i drugostepeni organ insistiraju na primeni odredbe člana
104. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, koja govori o
naknadi troškova pravnog zastupanja samo onda kada je ono bilo
nužno, odnosno opravdano. Pri tom ne poklanjaju pažnju stavu 6.
istog člana, koji predviđa da troškove stranke i drugog lica u
postupku, prouzrokovane postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti
ili u javnom interesu, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku
nije prouzrokovalo svojom ponašanjem, snosi organ. Član 103. stav
3. ZUP-a još određenije navodi da, kada je postupak pokrenut po
službenoj dužnosti završen povolјno za stranku, troškove
postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo. Zaštitnik
građana ne može prihvatiti navedena tumačenja, s obzirom da
predstavlјaju pokušaj opravdavanja postupanja poreskih organa,
suprotno izričitoj zakonom propisanoj obavezi, koja ne samo da se
prenebregava, već se to čini na uštrb ostvarivanja prava građana.
U
konkretnom slučaju, poreski postupak pokrenula je filijala Poreske
uprave u Kruševcu, kako bi pritužiocu utvrdila obavezu po osnovu
poreza na registrovano oružje za 2012. godinu. Suočen sa nezakonito
utvrđenim porezom, pritužilac je posredstvom punomoćnika-advokata
sačinio žalbu, čiju osnovanost prvostepeni organ prihvata,
zamenjujući svoje ranije rešenje novim. Dakle, očigledno je da je
greška prvostepenog organa dovela pritužioca u situaciju da, u
cilјu zaštite svojih imovinskih prava i interesa, mora koristiti
redovno pravno sredstvo – žalbu - u čemu je u potpunosti uspeo.
Državni
organ koji je načinio propust u radu dužan je da u svakoj mogućoj
meri i na svaki dozvolјen način otkloni ili umanji posledice
propusta prema građanima. Teret
neorganizovanosti ili propusta na strani organa uprave ne treba da
snosi građanin. Odgovornost za obavlјanje javnog posla nalaže da
svaki organ uprave i službeno lice uloži poseban napor kako bi
šteta po prava i interese građana usled propusta na strani izvršne
vlasti bila sprečena.
5
__________________________________________________________________
Po
oceni Zaštitnika građana, pritužilac je imao pravo da zatraži
stručnu pravnu pomoć od subjekta koji je u skladu sa važećim
propisima ovlašćen za njeno pružanje, kao i da zahteva da mu
izdaci koje je tom prilikom učinio budu naknađeni. Pri tom je bez
uticaja na ostvarivanje ovog prava odnos između visine utvrđene
poreske obaveze i troškova zastupanja, pošto
se od građana ne može očekivati da snose bilo kakve, makar i
neznatne troškove, ukoliko su oni prouzrokovani nezakonitim i/ili
nepravilnim radom organa uprave.
Troškovi za sastavlјanje pravnih lekova propisani su Advokatskom
tarifom, njihova visina nije arbitrarno određena, niti na bilo koji
način zavisi od volјe pritužioca.
Pozivanje
na član 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
takođe, po oceni Zaštitnika građana, nije od značaja u ovoj
stvari, s obzirom da su njegovim odredbama regulisane situacije u
kojima Poreska uprava po službenoj dužnosti postavlјa zastupnike
iz redova poreskih savetnika ili advokata. To su slučajevi kada se
sedište poreskog obveznika ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u
posebnoj prijavi, kada nerezident u zakonskom roku ne obavesti
Poresku upravu o svom poreskom punomoćniku, kada je vlasnik imovine
koja je predmet poreskog postupka nepoznat, odnosno kada poreski
obveznik očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku, a
njegovo učešće je obavezno.
U
opisanim situacijama poreski obveznik nije dostupan poreskom organu,
pa se imenuje zastupnik po službenoj dužnosti, kako bi se poreski
postupak uopšte mogao sprovesti. Pravno zastupanje, po oceni
Zaštitnika građana, ima znatno širi domašaj i nikako se ne može
svesti isklјučivo na zastupanje u opisanim situacijama, niti bi se
naknada troškova smela priznavati samo tada. Pravno zastupanje može
biti nužno i opravdano i u drugim slučajevima, kada
punomoćnika-advokata odabere sam poreski obveznik, uvažavajući
odnos poverenja koji u takvim slučajevima neizostavno mora
postojati, a ne samo onda kada zastupnika postavi Poreska uprava,
suočavajući se sa nemogućnošću da drugačije sprovede poreski
postupak.
Nepravilnim
i suviše restriktivnim tumačem važećih propisa prvostepeni i
drugostepeni organ su bez osnova ograničili ustavno pravo pritužioca
na pravnu pomoć, odnosno uskratili njegovo zakonsko pravo da mu
troškovi angažovanja pravne pomoći budu naknađeni, u situaciji
kada je bio prinuđen da koristi pravno sredstvo, kako bi otklonio
posledice nezakonitog i nepravilnog rada organa uprave.
Potvrda
za ovakav stav Zaštitnika građana može se pronaći i u stavovima
naše ranije sudske prakse, od kojih se ovom prilikom upućuje na
presude Vrhovnog suda Srbije U. br. 231/2001 od 13. 07. 2001. godine
i U. br. 1275/2007 od 11. 09. 2008. godine, koje se mogu pronaći u
elektronskim bazama propisa. Izvodi iz navedenih sudskih odluka
dostavlјaju se kao prilog uz ovo mišlјenje.
Imajući
u vidu da je u ovoj stvari, prema raspoloživim informacijama,
upravni spor još uvek u toku, u očekivanju stava Upravnog suda o
zakonitosti konačnog poreskog upravnog akta, Zaštitnik građana
upućuje mišlјenje drugostepenom i prvostepenom poreskom organu (u
odnosu na čiji rad nije vođen postupak kontrole), na osnovu člana
24. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, smatrajući
da će na opisani način doprineti unapređenju njihovog budućeg
rada, efikasnijoj zaštiti prava građana i rasterećenju mehanizama
sudske kontrole rada uprave.
Potrebno
je da prvostepeni i drugostepeni poreski organ u budućem radu,
prilikom odlučivanja o troškovima postupka, vode računa o svim
zakonom propisanim uslovima za ostvarivanje prava na naknadu
troškova, a naročito o tome da li je postupak pokrenut po službenoj
dužnosti ili po zahtevu stranke, o ishodu postupka, kao i o tome da
li je stranka svojim ponašanjem prouzrokovala nastanak troškova.
Centrali
Poreske uprave ovo mišlјenje se takođe upućuje, kako bi,
u okviru svojih nadležnosti, preduzela mere radi obezbeđivanja
ujednačenog i zakonitog postupanja svih organizacionih
6
___________________________________________________________________
jedinica
u svom sastavu, u cilјu unapređivanja rada poreskih organa i
efikasnije zaštite prava građana.
Kako
bi se domašaj ovog mišlјenja mogao u potpunosti sagledati,
potrebno je da Regionalno odelјenje Poreske uprave u Kragujevcu, po
okončanju upravnog spora u ovoj stvari, dostavi Zaštitniku građana
kopiju odluke Upravnog suda.
ZAMENIK ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Robert
Sepi
Dostaviti:
- Filijali Poreske
uprave u Kruševcu,
- Regionalnom
odelјenju Poreske uprave u Kragujevcu,
- Centrali Poreske
uprave,
- kopiju pritužiocu.
Nema komentara:
Objavi komentar