Evropska rampa za Rusiju na Balkanu
Objavljeno : 27.01.2015.
Amerika i njeni saveznici delom su se vratili na strategiju
"hladnog rata" u Evropi, te je, u okviru nastojanja da se izoluje i
sankcijama oslabi Rusija i njeni interesi na celom kontinentu, najpre uz veliki
pritisak Vašingtona zaustavljen projekat gasovoda Južni tok, u čemu su najveću
cenu platile Bugarska i Srbija. To smatraju analitičari s obe strane Atlantika,
a sad je Evropska unija stavila do znanja da "nije ostvarljiv" ni
rusko-turski projekat gasovoda "Turski tok". Tim gasovodom bi se
preko gasnog čvora na tursko-grčkoj granici gas dopremao u EU i time praktično,
kao zemlja za tranzit ruskog gasa u Evropu, zaobišla Ukrajina koju Moskva
smatra nepouzdanom.
U Evropskoj uniji su podeljena mišljenja oko toga da li je
Evropa sposobna da blagovremeno nađe zamenu za ruski gas, ako bi Rusija zaista
ostvarila pretnju da isporuke preusmeri sa Ukrajine na "Turski tok",
ili će Rusija naći novo tržište za taj gas ako ga Evropa neće.
Velike nade se polažu u projekte gasovoda iz Azerbejdžana i
Kipra i Izraela i upravo je o tome u Berlinu s kancelarkom Angelom Merkel
razgovarao azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev.
Uz ocenu američke agencije Stratfor da se Vašington vojno i
politički vraća strategiji "hladnog rata", analitičari s obe strane
Atlantika i diplomate u Briselu smatraju da Rusija polako gubi uticaj i
ekonomske pozicije na Balkanu.
Proteklih dana je došlo do prave američke diplomatske
ofanzive na zemlje centralne i južne Evrope, a i vodeći političari Nemačke,
Velike Britanije i još nekih evropskih zemalja su posetili Srbiju i Bosnu, gde
vlast predsednika Republike Srpske Milorada Dodika vide kao jedno od ruskih
uporišta, te su očekivali da će on izgubiti izbore oktobra prošle godine.
Amerikanci su Hrvatskoj obećali izgradnju terminala za tečni
gas na ostrvu Krk da bi se došlo do novih puteva snabdevanja Evrope.
NATO je istakao da je rešen da najviše moguće pomogne Crnoj
Gori da ispuni uslove za poziv Atlantskog saveza Podgorici da ove godine krene
u pregovore o članstvu, pošto je prethodno od Podgorice zahtevano da iz vojnih
obaveštajnih službi ukloni pristalice ustaljenih veza s Rusijom.
Ključno važnu Bugarsku je posetio američki državni sekretar
Džon Keri i u Sofiji izjavio da Vašington "zna koliko su ljudi u Bugarskoj
zabrinuti zbog posledica obustavljanja projekta gasovoda Južni tok" i zato
su SAD "krajnje rešene da pomognu njenoj vladi".
Keri je predočio da će se naći novi izvori energije da se
otkloni stopostotna zavisnost Bugarske od snabdevanja gasom iz Rusije. Tako će
biti angažovana američka Eksport-import banka, a američka kompanija Vestinghaus
će, umesto ruskog Rosatoma s kojim je Sofija potpisala ugovor, graditi novi
reaktor u bugarskoj centrali Kozloduj, izgrađenoj ruskom tehnologijom.
Analitičari u Briselu su ocenili da se nova bugarska vlada
Bojka Borisova "okrenula Zapadu".
Vidljivo je i da nemački vladajući vrh, bez obzira na
razlike u koaliciji oko sankcija prema Rusiji, smatra da treba uložiti napore
da se Srbija i zemlje Zapadnog Balkana "ukotve" u proces ugrađivanja
u Evropsku uniju, bez obzira na to kada bi se tim zemljama mogla otvoriti vrata
članstva.
I dalje je na snazi, smatraju analitičari u Briselu, izjava
kancelarke Angele Merkel da se, u pogledu uticaja i delovanja Rusije, "tu
ne radi samo o Ukrajini, već i o Moldaviji, Gruziji, pa ako se to nastavi,
moraćemo da postavimo i pitanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana".
Nemački nedeljnik Špigel se, s tim u vezi, pozvao na
poverljivi dokument Ministarstva inostranih poslova Nemačke u kojem se kaže da
Moskva "vojnom saradnjom i isporukama gasa nastoji da Srbiju tešnje
priveže uz sebe".
Rusija je u međuvremenu konačno odustala od izgradnje
gasovoda Južni tok i Srbija je pretrpela štetu i sad mora da traži nove izvore
snabdevanja energijom, a briselski centar za analize Vilfrid Martens je
zaključio da je to bilo neminovno iz više strategijskih, pa i geopolitičkih
razloga.
Američka agencija Stratfor smatra da Rusija posebno na
Balkanu, u Srbiji i Bugarskoj, gubi trku s Evropskom unijom. Važan razlog za to
vidi u slabljenju finansijske snage Rusije i u odustajanju Moskve od izgradnje
Južnog toka, od kojeg su naročito Bugarska i Srbija očekivale energetsku
bezbednost i velike prihode.
"Srpski premijer Aleksandar Vučić je izjavio da odluka
Kremlja da odustane od Južnog toka, predstavlja cenu sukoba među velikim
silama", navodi Stratfor.
U velikoj analizi Stratfor ukazuje da se Vašington vraća na
strategiju "hladnog rata" i zato što je NATO ubrzano krenuo u
pripremu mogućeg slanja moćnijih trupa "u slučaju ruske pretnje
agresijom" i počeo razmeštanje naoružanja, oklopnih vozila i logistike od
Baltika do Crnog mora: u Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Rumuniji i
Bugarskoj.
Na to se nadovezuje mišljenje američke Fondacije Heritidž da
"Balkan ostaje područje nestabilnosti u Evropi... zbog sektaških podela,
urušenih ekonomija, ogromne nezaposlenosti, endemske političke korupcije".
Heritidž koji je u svoje analize ugradio i poglede
austrougarskog ministra Benjamina Kalaja da balkanske državice treba držati
zavađene i tako njima vladati, smatra da je "Srbija oslonac Rusije na
Balkanu".
"Rusija je podržala protivljenje Srbije nezavisnosti
Kosova i kosovsku nezavisnost da bi opravdala svoje poteze na Krimu, u Južnoj
Osetiji i Abhaziji", kaže Heritidž i zaključuje da "sada nije vreme
da se Rusiji dozvoli da spreči napredak Balkana ka Evropi", već je "u
najvećem interesu Amerike da održi Balkan na putu ka transatlantkoj zajednici
nacija".
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar