Joksimović: Uskoro nove informacije o poglavlju 35
Objavljeno : 21.01.2015.
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja za evropske
integracije
Reforme su ključni izazov u pregovorima sa EU, i pristupam
im sa mnogo entuzijazma. Obnova političkog dijaloga Beograda i Prištine u
februaru biće prilika da se razjasne nedoumice u vezi sa poglavljem 35, za koje
neke zemlje smatraju da treba da bude prvo otvoreno u pregovorima sa EU. Ove
godine očekujemo otvaranje poglavlja 23 i 24, ali i 32 o finansijskoj kontroli.
Srbija je odlučna da ne uvede sankcije Rusiji. To bi moglo da oteža evropske
integracije Srbije. Međutim, zahtev da se Srbija pridruži sankcijama bio bi
nedosledan.
Pisani intervju radile: Smiljana Vukojičić i Maja Poznatov
Kada očekujete otvaranje prvog poglavlja? Koliko poglavlja
očekujete da može da bude otvoreno ove godine? Na čemu zasnivate taj stav?
Očekujem da ćemo ove godine uspeti da otvorimo najvažnija
politička poglavlja 23 i 24, za koje je kriterijum kreiranje i rad po akcionim
planovima. Resorna ministarstva pravde i unutrašnjih poslova su poslala prve
verzije koje su dobile uglavnom pozitivne komentare.
Naravno, nadamo se i otvaranju poglavlja 32 finansijske
kontrole, mi smo bili spremni u decembru prošle godine da ga otvorimo. Nije se
to desilo, jer se insistiralo na otvaranju političkih poglavlja kao prvih. Zato
je važna i obnova političkog dijaloga Beograda i Prištine početkom februara,
nakon čega ćemo znati više o mogućnosti otvaranja i poglavlja 35.
Kada će konačne verzije akcionih planova za poglavlja 23 i
24, koji su i merila za otvaranje tih poglavlja, biti poslate u Brisel?
Nacrt Akcionog plana za poglavlje 23 je poslat Komisiji.
Uskoro šaljemo i nacrt Akcionog plana za 24. Od toga koliko su realno i
kvalitetno postavljeni Akcioni planovi zavisiće uspeh u pregovorima o ova dva
poglavlja i što je još važnije uspeh u primeni čitavog seta pitanja kao što su
reforma pravosuđa, osnovna prava, borba protiv organizovanog kriminala,
izgradnja sistema azila ili viznog sistema po uzoru na sistem koji postoji u
državama Šengena.
Da li će nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, i
konkretno ststanak premijera Srbije i Kosova zakazan za 9. februar, biti
dovoljan korak za otvaranje prvog poglavlja?
Tačno je da postoje nedoumice u vezi sa poglavljem 35,
odnosno za sprovođenje Briselskog sporazuma, a za koje neke zemlje insistiraju
da se prvo otvori. Nadam se da će nastavak dijaloga na visokom političkom
nivou, biti prilika da se neke nedoumice otklone.
U Briselu se moglo čuti da je Srbija mogla više da učini na
primeni sporazuma sa Prištinom uprkos tome što je formiranje vlade na Kosovu
dugo trajalo nakon izbora 2014. Da li se slažete s tom ocenom?
Naš politički stav je, i na to imamo pravo, da Srbija ne treba
da bude zakočena u procesu evropskih integracija zato što Priština mesecima
nije bila formirala vladu i nije učestvovala u političkom dijalogu. Srbija je
potpisala Briselski sporazum koji odražava realnost da je Evropska unija
razumela i prihvatila činjenicu da Srbija nije priznala nezavisno Kosovo.
Beograd je uradio dosta unilateralno, ne čekajući da se
formira vlada u Prištini.
Šta biste istakli kao najveći izazov tokom prve godine od
zvaničnog otvaranja pristupnih pregovora sa EU?
Kao najveći izazov izdvajam sprovođenje započetih reformi i
sa dosta entuzijazma i optimizma i sama pristupam tom izazovu.
Pregovori se ne vode da bismo obarali rekorde u brzini
otvaranja poglavlja, već da bi otvaranje pojedinačnih poglavlja održalo
dinamiku reformskog procesa, podstaklo njihovo dosledno i pravovremeno
sprovođenje i kako bi do članstva u EU Srbiju učinilo razvijenim društvom,
bezbednim za svoje građane i predvidljivim za život. Za tako nešto nam je
potrebno razumevanje na prvom mestu i naših građana, ali i partnera iz EU.
Da li se vlada priprema za situaciju u kojoj bi od EU, kada
pregovori još odmaknu, dobila zahtev da se pridruži sankcijama prema Rusiji? Da
li bi to moglo ometati evropske integracije Srbije?
Naš stav je jasan i više puta smo ga ponovili: poštujemo
ukrajinski teritorijalni integritet ali sankcije Ruskoj Federaciji nećemo
uvoditi. Da li to može da oteža naš proces evropskih integracija? Naravno da
može.
Međutim, čak i ako zanemarimo i sve ekonomske i političke
okolnosti zbog čega za nas to ne bi bilo dobro, malo je nedosledno tražiti da
uvedemo sankcije jer Srbija nije otvorila još ni jedno pregovaračko poglavlje,
a ne učestvuje ni u procesu odlučivanja o evropskim spoljnopolitičkim temama.
Da li postoji rizik da nerešena bilateralna pitanja sa
susednim zemljama, poput pograničnog spora sa Hrvatskom, uspore put Srbije ka
EU, što su iskusile Hrvatska i neke druge zemlje tokom pristupanja?
Nije dobra praksa da država članica unosi bilateralna
pitanja u proces pregovora kao uslov, a nije ni u skladu sa naporima za jačanje
regionalne saradnje. Smatramo da upravo proces evropskih integracija i EU
predstavljaju dobar okvir za produbljivanje i napredak u odnosima među državama
po brojnim pitanjima. Srbija ima takođe neka otvorena pitanja za neke druge
države ali naš cilj je da ih rešimo u duhu saradnje.
Da bi region postao kompaktniji i konkurentniji važna je i
prekogranična saradnja i koordinisan nastup kako bi se odredili prioriteti po
pitanju finansijskih sredstava koje EU namerava da putem investicija usmeri u
region.
Nedavno istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga pokazalo je
da građani imaju pozitivnije mišljenje o Rusiji nego o EU, ali da bi više voleli
da im deca žive u EU nego u Rusiji. Kako tumačite te rezultate?
Razloge za rezultate istraživanja treba tražiti u istoriji
srpsko ruskih odnosa i u tome što se do nedavno smatralo da je dovoljno to što
se neko samo deklarativno zalaže za EU. EU je korišćena kao ideološka potka za
dobijanje izbora, ali najvažnije političke, ekonomske i institucionalne reforme
nisu započete.
Ova vlada je posvećena reformama koje imaju za cilj da
stvaranje moderne, funkcionalne, uređene države, čime će biti ujedno potvrđena
i naša opredeljenost ka EU kao modelu kome građani Srbije teže. Promene na
bolje ne mogu da se osete preko noći, već za godinu ili dve. Zato je članstvo u
EU za naše građane najveća dodata vrednost u jednom sveobuhvatnom reformskom
procesu.
Jasno je da su građani Srbije nakon dugog perioda dilema,
ipak razumeli i opredelili se da naša budućnost pripada evropskim vrednostima i
klubu evropskih država.
Foto: Beta
Nema komentara:
Objavi komentar