Borisov upozorio na tešku energetsku situaciju Bugarske
Objavljeno : 13.01.2015.
Bugarski premijer Bojko Borisov iskoristio je posetu
Evropskoj komisiji da ukaže na velike probleme njegove zemlje sa energijom
nakon obustavljanja projekta Južni tok. Borisov je upozorio da će, ako Rusija
odustane od obnove dva nuklearna reaktora u Bugarskoj, to biti katastrofa za
zemlju. Istovremeno je premijer predstavio ideju da Bugarska postane centar
distribucije gasa za članice EU u regionu, kao i zemlje Energetske zajednice.
Pre nego što je zaustavljen Južni tok, Bugarska je ostala bez još dva velika
energetska projekta od kojih je odustala, kako se pretpostavlja, pod pritiscima
sa Zapada.
Na konferenciji za štampu 12. januara, nakon susreta sa
potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za energetsku uniju Marošem
Šefčovičem i komesarom za klimu i energetiku Miguelom Arijasom Kanjetom,
Borisov je rekao da je na sastanku izložio sve energetske probleme koje
Bugarska ima sa Rusijom.
Među problemima je obnova dva reaktora u nuklearnoj
elektrani Kozloduj koju su izgradili Rusi. Reaktori 1 i 4 isključeni u sklopu
pregovora Bugarske o ulasku u Evropsku uniju ali su moderniji reaktori 5 i 6
nastavili da rade godinama i potrebna im je obnova od strane kompanije koja ih
je izgradila.
Inače, Bugarska je kod benzina zavisna od Rusije 89%, kod
gasa 100% i isto toliko kod nuklearnog goriva za Kozloduj koji ima dva reaktora
u funkciji.
"Uveren sam da su reaktori 5 i 6 bezbedni ali je
činjenica da će njihova obnova koštati previše i da će trajati predugo. Nadamo
se da to neće biti 'pion' u odnosima EU i Rusije koji nisu dobri ...
Zaustavljanje jednog reaktora bila bi katastrofa za Bugarsku, njenu ekonomiju i
njene građane koji ne bi mogli da plaćaju račune (za struju)", upozorio je
Borisov, preneo je EurActiv.com.
Podsećanja radi, prethodna vlada koju je vodio Borisov bila
je prinuđena na povlačenje zbog protesta izazvanih podizanjem cene električne
energije.
Bugarski premijer rekao je i da je njegova zemlja nepravedno
optužena da je bila glavna prepreka za izgradnju Gaspromovog projekta Južni
tok. On je istakao da je Bugarska želela da se gasovod Južni tok gradi i zato
ta zemlja sada zastupa ili nastavljanje projekta ili izgradnju čvorišta u
blizini Varne, pod uslovom da podvodni gasovod iz Rusije stigne do bugarske
luke na Crnom moru.
Kao i u prethodnim prilikama, Borisov je rekao da bi gasno
čvorište u Varni moglo da postane jedan od infrastrukturnih projekata u sklopu
investicionog plana predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera.
Jedna od ideja koju zastupa Borisov je i gasovod
Nabuko-Zapad, skraćena verzija projekta Nabuko, koji bi zapadne kompanije mogle
da izgrade od Varne do Austrije.
Duga lista gubitaka
Premijer Bugarske predstavio je listu gubitaka njegove
zemlje zbog stopiranja projekata.
On je pomenuo naftovod Burgas-Aleksandropolis, ruski projekat
kojim je trebalo da ruska nafta ide od bugarske do grčke luke, čime bi se
zaobišao Bosfor. Taj projekat bugarska vlada je odložila 2011. zbog ekoloških
bojazni ali se ocenjuje da su pritisci sa Zapada doprineli takvoj odluci.
Borisov je rekao da je njegova zemlja izgubila milione zbog odlaganja tog
projekta.
Još jedan energetski projekat bez koga je Bugarska ostala je
nuklearna elektrana Belene, rekao je Borisov ali nije precizirao da je njegova
vlada odlučila da se odustane od izgradnje druge nuklearne elektrane sa ruskom
tehnologijom.
Odustajanjem od tog projekta Bugarska je do sada izgubila
1,8 milijardi leva (900 miliona evra). Pored toga, Bugarska bi mogla da plati
nadoknadu u visini do milijardu evra pošto je ruski partner izneo stvar na sud.
Smatra se da su i odustajanju od projekta Belene doprineli pritisci
sa Zapada.
"Bugarska je teško oštećena zaustavljanjem tih projekta
a sada nam preti opasnost da idemo na sud zbog Južnog toka", istakao je
bugarski premijer.
Borisov je kazao da veruje da će Šefčovič, koji 13. januara
putuje u Rusiju, imati na umu bugarske brige i osigurati da Bugarska umesto
sudskog procesa sa Gaspromom dobije novo gasno čvorište.
Šefčovič se zahvalio Borisovu na informacijama koje je dobio
pravovremeno, pre posete Moskvi.
Potpredsednik Komisije rekao je da podržava izgradnju gasnog
čvorišta koje bi imalo važnu ulogu u razvoju regionalnog tržišta gasa dodajući
da su preduslovi za funkcionisanje čvorišta odgovarajuća infrastruktura,
transparentnost, likvidnost i nediskriminatoran pristup i za isporučioce i za
potrosasače.
U zajedničkom saopštenju navodi se da su se dve strane
složile da se "grupa na visokom nivou" koja se bavi važnim
energetskim projektima u Jugoistocncoj Evropi najpre sastane u Sofiji i
"analizira energetsku situaciju u regionu i, pored ostalog, kako i u kojoj
meri bi se gradnjom gasnog čvorišta u Bugarskoj otklonili problemi".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Nema komentara:
Objavi komentar