Evropske bolničke apoteke žale se na nestašicu lekova
Novi izveštaj Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta
(EAHP) ukazao je na nestašicu lekova u evropskom zdravstvenom sistemu.
Istraživanje je pokazalo da se 86% bolničkih apotekara suočava sa teškoćama u
nabavci lekova a 66% kaže da taj problem imaju svakodnevno ili barem jednom
nedeljno. U Srbiji petina bolničkih farmaceuta navodi da se sa problemom
nestašice lekova sreće svaki dan a polovina ispitanih taj problem ima makar
jednom nedeljno. Širom Evrope najčešće nedostaju lekovi za borbu protiv
infekcija, za lečenje raka i anestetici a problem se u većini slučajeva rešava
za nekoliko nedelja.
Udruženje je ispitalo više od 600 bolničkih farmaceuta iz 36
evropskih zemalja i rezultati istraživanja za 2014. godinu daju prilično
sumornu sliku, s obzirom na to kako nestašica lekova utiče na lečenje
pacijenata širom kontinenta.
Tri četvrtine ispitanih bolničkih farmaceuta slažu se sa
navodom da nestašica lekova u bolnici u kojoj rade ima negativan uticaj na
brigu o pacijentu. Posledice nestašice lekova po pacijente uključuju kašnjenje
ili prekid hemoterapije, povećan rizik od klostridije, pogoršanje stanja
pacijenta.
Bolnički farmaceuti ukazuju i na veliko gubljenje vremena na
snabdevanje iz alternativnih izvora, konfuziju i stres u radu, često višu cenu
zamena od prepisanih lekova i trošenje resursa na bavljenje nestašicom lekova
umesto na poboljšanje usluge.
Predsednik Udruženja Roberto Frontini rekao je na
predstavljanju izveštaja u Briselu da ga, kada je reč o nestašici lekova u
Evropi, "uvek zaprepaste dve stvari - obim (problema) i poznati uticaji na
pacijentovu bezbednost i dobrobit".
"Predugo se taj problem gura pod tepih. Vreme je da se
odgovorni za zaštitu evropskih građana od zdravstvenih rizika pozabave
problemom", istakao je Frontini.
Fransoa Uje (François Houÿez) iz Evropske organizacije za
retke bolesti zatražio je da se izračuna koliko društvo košta nestašica lekova
i založio se za bolju koordinaciju kako bi se pravovremeno reagovalo na manjak
lekova.
"Smatramo da je potrebna bolja koordinacija. Treba da
postoji sistem koji prati i raspoloživu količinu lekova i distributivni lanac
kako bi se zadovoljile potrebe pacijenata", rekao je Uje.
Frontini se slaže da Evropskoj uniji treba unapređeni sistem
za praćenje podataka o raspoloživosti lekova.
"To bi mogla da reši Evropska agencija za lekove (EMA)
pravljenjem baze podataka lekova koji nedostaju širom Evrope ... Potrebni su
nam kriterijumi za fer distribuciju u slučaju nestašice zasnovanu na potrebama
pacijenata a ne na komercijalnim interesima. Konačno, potrebno je da Evropska
komisija vodi i istraživanje problema i njegovo rešenje", zaključio je Frontini.
Istraživanje je pokazalo da 55% bolničkih apotekara nedeljno
troši pet sati na rešavanje problema nestašice lekova, 51% kaže da najčešće
nedostaju orginalni, patentirani lekovi a 37% ukazuje na manjak generičkih
lekova.
Svaki peti (21%) anketirani naveo je da se sa nestašicom
lekova suočava svakodnevno, 45% taj problem ima barem jednom nedeljno, 21%
makar jednom mesečno a 12% povremeno.
Poređenja radi, u prethodnom istraživanju iz 2013. godine
63% ispitanika navelo je da se sa problemom nestašice lekova sreće barem jednom
nedeljno, ponekad i svakodnevno, 27% je taj problem imalo barem jednom mesečno
a manje od 10% samo nekoliko puta godišnje.
Ove godine najveći procenat ispitanika koji su naveli da se
svakodnevno sreću sa nestašicom lekova zabeležen je na Malti (73%) a sledi
Danska (48%).
Na problem problem nestašice lekova barem jednom nedeljno
najjčešće ukazuju farmaceuti u Norveškoj (82% anketiranih), Austriji (76%) i
Slovačkoj (60%).
Povremene nestašice se pak najviše beleže u Bosni i
Hercegovini, na šta je ukazalo 55% učesnika u istraživanju, i Hrvatskoj (30%).
Gotovo 20% ispitanih bolničkih farmaceuta iz Srbije navelo
je da svakodnevno ima problema zbog nestašice lekova, oko 50% taj problem ima
barem jednom nedeljno a ostali povremeno.
Za nestašicu lekova 44% ispitanika okrivljuje veleprodaju,
13,5% generičke kompanije a 38% kompanije proizvođače patentiranog leka.
Sa veleprodajom najviše teškoća imaju farmaceuti u Estoniji
i Norveškoj, gde je 100% navodi kao uzrok nestašice lekova, zatim u Srbiji
(79%) i Poljskoj (78%). Sektor prodaje na veliko najčešći je uzrok nestašice
lekova i u Češkoj, Holandiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Bugarskoj,
Hrvatskoj, Mađarskoj.
Kada je reč o rešenju problema, 63% evropskih farmaceuta iz
istraživanja navelo je da nestašice uglavnom traju nekoliko nedelja, 7%
nekoliko dana a gotovo 30% više meseci.
U Srbiji se problem nestašice, sudeći prema istraživanju,
najčešće rešava za nekoliko nedelja.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar