Švajcarska pustila franak i uzdrmala tržište i dužnike
Objavljeno : 16.01.2015.
Odluka Narodne banke Švajcarske (SNB) da prestane da sprečava pad evra ispod 1,20 švajcarskih franaka uzdrmala je devizna tržišta u svetu, ali i građane, uglavnom iz centralne i istočne Evrope, koji imaju kredite indeksirane u "švajcarcima". Švajcarska centralna banka obrazložila je da "vanredna i privremena" mera održavanja kursa franka prema evru, doneta zbog zaštite švajcarske ekonomije, "više nije opravdana". Analitičare odluka SNB uglavnom nije iznenadila, posebno u svetlu očekivanja velikih stimulansa iz ECB koji bi znatno poskupeli održavanje veštačkog kursa franka prema evru. Franak je inače valuta koju investitori tradicionalno smatraju "sigurnim utočištem".Samo nekoliko minuta pošto je SNB 15. januara objavila da odustaje od sve skuplje politike ograničavanja rasta vrednosti nacionalne valute u cilju zaštite izvoza, franak je skočio prema evru i dolaru za trećinu izazvavši konfuziju među trgovcima devizama. Evro je najpre pao na 0,85 franaka ali se nakon toga rast "primirio" i kurs se ustalio oko 1,04 franaka za evro.
Franak je 15. januara skočio i prema dolaru, najpre za 25% a zatim oko 15%, na 0,88 franaka za dolar.
Na deviznim berzama u svetu evro je 16. januara oko podneva ojačao za 2,3% i menja se za 1,0163 franaka.
Odluka SNB da prestane da sprečava pad evra ispod 1,20 franaka stigla je u trenutku kada se naširoko spekuliše da će Evropska centralna banka (ECB) sledeće nedelje podržati veliki program stimulansa zahvaljujući kojem će se u opticaju naći više evra i što će dalje umanjiti vrednost jedinstvene evropske valute. Takva očekivanja za posledicu su imala i pad evra prema dolaru do minimuma za gotovo deset godina.
Sa pogoršanjem izgleda za evro, cena koju švajcarska centralna banka plaća da bi branila kurs od 1,20 franaka za evro kupujući zajedničku evropsku valutu raste.
"SNB očekuje veliki rast priliva (evra) narednih nedelja i nema razloga da kupcima franka pomaže veštački niskim kursom", rekao je za AP vodeći devizni analitičar BNY Melona (Mellon) Sajmon Derik (Simon Derrick).
Iako je trenutak u kojem se SNB odlučila da raskine veštačku vezu franka i evra mnoge iznenadio, za većinu stručnjaka taj potez bio je očekivan.
Granica od 1,20 franka za evro uvedena je u septembru 2011. godine kao pokušaj da se zauzda rast franka prema evru u vreme kada je dužnička kriza u zoni evra bila na vrhuncu. Jak franak posebno je pravio probleme švajcarskim izvonicima koji su morali da znatno smanje cene kako bi ostali konkurentni.
Potez SNB pogodio je i švacarsko tržište akcija, gde je 15. januara zabeležen pad od gotovo 9%. Investitori se plaše da će "puštanje" franka da jača naneti štetu tradicionalnim švajcarskim izvoznicima, poput onih koji u inostranstvu prodaju čokoladu ili ski-arzanžmane.
Kao u zoni evra, i u Švajcarskoj se strahuje od deflacije. Jaka valuta, podsećaju analitičari, pojevtinjuje uvoz i dalje ograničava inflaciju. Zvanične statistike pokazuju da su do decembra 2014. potrošačke cene pale za 0,5%.
Nastojeći da zauzda buduću aprecijaciju franka i ograniči štetu u švajcarskoj ekonomiji, centralna banke je takođe smanjila ključnu kamatu na minus 0,75% (-0,75%) sa minus 0,25% (-0,25%). U SNB računaju da će time odvratiti banke od "guranja" gotovine u centralnu banku a podstaći ih da ulažu u švajcarsku ekonomiju.
Ipak, mnogi analitičari očekuju da franak nastavi da jača, navodi se u analizi agencije AP i dodaje da će na vrednost franka delovati razvoj situacije u svetu, uključujući krizu u Rusiji i pad cena nafte na svetskom tržištu.
Predsednik SNB Tomas Džordan (Thomas Jordan) rekao je po objavljivanju odluke da se nada da period "velike precenjenosti" franka neće trajati dugo.
"Pretpostavljamo da će se situacija srediti sama po sebi", rekao je guverner SNB dodajući da će centralna banka pratiti kurs.
Švajcarska federacija sindikata (SGB) upozorila je međutim da bi posledica odluke centralne banke mogla da bude smanjenje broja zaposlenih i da će se osetiti na platama.
U međuvremenu su "pale prve žrtve" - najmenje dve brokerske firme saopštile su da su propale nakon što su pretrpele velike gubitke zbog skoka franka. Kako je preneo AP, kompanija Globalni brokeri NZ (Global Brokers) objavila je da "neće biti u stanju da nastavi poslovanje" dok je londonski Alpari saopštio da je "upao u nesolventnost".
Otežano vraćanje kredita
Uklanjanje veštačke granice kursa franka prema evru neće osetiti samo Švajcarci, već i brojni građani Grčke, Mađarske, Poljske, ali i Srbije, koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima i koji će ubuduće teže plaćati rate.
U Srbiji je Udruženje bankarskih klijenata Efektiva zatražilo 16. januara od nadležnih organa Srbije da se odmah izvrši fiksiranje kursa franka na kurs od 15. januara, na iznos od 102 dinara za franak, kako bi se korisnicima kredita omogućilo da svoja zaduženja otplaćuju u normalnim okolnostima.
"U skladu sa novonastalom situacijom naglog jačanja kursa franka, nastalom kao posledica odustajanja centralne banke Švajcarske od njegovog limitiranja na 1,2 za evro, što je prouzrokovalo rast vrednosti franka za skoro 20% (102 dinara 15. januara a 16. januara 121 dinar), tražimo hitnu reakciju državnih organa, Narodne banke Srbije i Udruženja banaka", navedeno je u saopštenju.
Efektiva traži i da nadležni odmah krenu da prave dugoročnu strategiju za rešavanje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima.
"Predlog Efektive je konverzija tih kredita u evro kredite, ali po kursu, to jest odnosu franka i evra koji je važio na dan isplate kredita, i dalja otplata po uslovima evro kredita. Na taj način bi se korisnici kredita u francima doveli u istu ravan sa korisnicima evro kredita", precizirano je u saopštenju.
U Srbiji, tvrde u Efektivi, ima oko 22.000 stambenih kredita indeksiranih u francima a tu su, kako kažu, i keš krediti u francima čiji se broj ne navodi.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Shutterstoc
http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8257-vajcarska-pustila-franak-i-uzdrmala-trite-i-graane-?params
Nema komentara:
Objavi komentar