Da li je Britanija danas bliža izlasku iz EU?
Objavljeno : 26.01.2015.
Dve godine nakon što je britanski premijer Dejvid Kameron
(David Cameron) izložio svoju viziju reformisane Evropske unije i obećao
Britancima da će na referendumu odlučiti da li ostaju ili izlaze iz EU,
podeljena su mišljenja da li se London približio ili udaljio od tzv. bregzita
(Brexit). Neki smatraju da je Britanija bliža "bregzitu" samim tim
što je to pitanje pokrenula, dok se drugi ne slažu i napominju da EU radi na
većini reformi koje je Kameron tražio. Istovremeno se ukazuje da se Britanija
zbog konfrontirajućeg stila u pregovorima izoluje od tradicionalnih saveznika i
predlaže zvaničnom Londonu da zajedno sa evropskim partnerima traži rešenja za
zajedničke probleme.
Kameron je 23. januara 2013. godine u govoru u sedištu
Blumberga (Bloomberg) u Londonu pozvao na duboku reformu institucija EU i ponovno
stavljanje prosperiteta kontinenta u fokus, i obećao referendum o daljem
članstvu Velike Britanije u EU.
Dve godine kasnije, otvorena su brojna pitanja, od toga kako
se na "bregzit" gleda u Briselu, preko toga zašto je imigracija tako
važno pitanje u debati, do toga da li je Britanija bliža izlasku iz EU nego pre
dve godine.
"Nažalost, pošto je premijer otvoreno pokrenuo pitanje
izlaska, zaista smo tome bliži nego pre dve godine", kaže Patros Fasulas
(Fašoulas) iz Evropskog pokreta koji se zalaže za dublju EU integraciju.
Međutim, direktor nezavisnog institita proevropskog opredeljenja
Britanski uticaj (British Influence) Piter Vajlding (Peter Wilding) ne slaže se
sa tom ocenom.
"Kada se ljudi više udube u to pitanje, suočavaju se sa
dva izbora. Da li žele da budu zemlja unutra ili spolja? ... Mislim da smo
dalje (nego pre dve godine) od izlaska iz EU", rekao je Vajlding.
Zalaganje za reforme
Vajling navodi da se većina reformi za koje se Kameron tada
založio već sprovodi. On kaže da su reforme dogovorene i da je sada na liderima
da se sprovode i da je to ono gde Britanija treba da pojača angažman.
S njim se slaže Šon Mekgvajer (Sean McGuire), direktor
Udruženja britanske industrije u Briselu.
"Generalno postoji uverenje da je ostvaren napredak.
Posebno od kako je na dužnost stupila nova Evropska komisija kojoj su reforme u
središtu agende", istakao je Mekgvajer.
Za mnoge je ta činjenica ipak rezultat izbora Žan-Kloda
Junkera (Jean-Claude Juncker) za predsednika Komisije, čijem se izboru Kameron
žestoko protivio.
Vajlding kaže da Kameron sada može da kaže da se EU u
principu složila sa onim što je on govorio pre dve godine.
Istovremeno Pavel Svidlicki (Pawel Swidlicki) iz Otvorene
Evrope (Open Europe), evro-kritičkog nezavisnog instituta, napredak od govora u
Blumbergu opisuje kao neujednačen i kaže da Kameron treba "mnogo da
uradi" ako želi da ostane na vlasti.
"Uprkos nekim značajnim pobedama, poput smanjenja
budžeta i obezbeđenja nekih zaštita za zemlje izvan zone evra, na mnogim
poljima retoričke potrebe treba da budu pretvorene u opipljive reforme.
Frustrira što britanska vlada nije mnogo proaktivnija", rekao je
Svidlicki.
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond (Philip)
uveren je da vlada može da ostvari ciljeve. Hamond je nedavno rekao da je,
nakon što je posetio 18 članica EU, siguran da će biti u stanju da se dogovore
oko značajnog paketa reformi.
Međutim, Fasulas smatra da se Britanija izoluje od
"prirodnih saveznika" svojim konfrontirajućim i kontradiktornim
stilom pregovaranja".
"Kameronov pristup odnosima sa EU i njegova želja da se
zabavlja mogućnošću izlaska iz EU doprinele su da se od njega distanciraju
mnogi tradicionalni saveznici", smatra Fasulas.
"Zašto raditi sa članicom koja je možda na putu islaska
(iz EU)", pita se Fasulas i dodaje da će stvari krenuti napred tek
"kada se Britanija konstruktivno angažuje sa svojim evropskim partnerima
kako bi zajedno našli rešenje za zajednički problem".
Strpljenje se ipak bliži kraju i predsednik Komisije Junker
javno je priznao da je izlazak Britanije iz EU moguć rekavši da je "protiv
svih vrsta laži".
Ministar spoljnih poslova laburističke vlade "u
senci" Daglas Aleksandar (Douglas Alexander) kaže da je kao rezultat svega
oko "bregizta" za vreme Kameronovog premijerskog mandata britanski
uticaj u Evropi zabeležio najznačajniji pad za više generacija.
Pitanje migracija
U Kameronovom govoru u Blumbergu nije bilo reči o imigraciji
i slobodi kretanja. Međutim, ta pitanja su od tada dobila važnu ulogu u domaćim
debatama i uzrok su trvenja sa drugim članicama EU.
Skok popularnosti Nezavisne partije UK (UKIP) i njena pobeda
na izborima za Evropski parlament u maju 2014. doprineli su da se pitanje
imigracije popne visoko na političkoj agendi.
Vlada konzervativaca nije uspela da ispuni predizborna
obećanja i smanji neto migraciju a Fasulas smatra da su poslednji udari na
slobodu kretanja naneli najveću štetu odnosima Britanije i EU.
"Kameron je izabrao da ignoriše značaj osnovnih prava
... kao rezultat se udaljio od važnih saveznika, poput Nemačke i Poljske, i
predstavio Britaniju kao neprijateljsku i negostoljubivu", istakao je
Fasulas.
Istovremeno poslanik konzervativaca u Evropskom parlamentu
Sajad Karim smatra da govorom u Blumbergu nije samo započeta debata o EU, već
da je doneo i opipljive rezultate.
"Kameronovi argumenti da EU treba više da se fokusira
na izgradnju jedinstvenog digitalnog i tržišta energije sada su među ključnim
priorotetima", rekao je Karim za EurActiv.com.
Karim tome dodaje i ideju deregulacije koju sada
"gura" prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).
"Govor u Blumbergu bio je početak dugog procesa
nastojanja na reformama od kojih će koristi imati cela Evropa i u toj meri ima
svoj uticaj. To ne znači da nema još posla, ali bi to mogao da bude trenutak u
kojem je počeo zaokret", zaključio je Karim.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/A
Nema komentara:
Objavi komentar