Srbiji EBRD prognozira najskromniji rast u regionu
Objavljeno : 19.01.2015.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smanjila je procenu
ekonomskog rasta u Jugoistočnoj Evropi (SEE) u 2015. a najviše su snižene
prognoze za Srbiju i Bugarsku, objavio je 19. januara evropski kreditor.
Procene rasta Crne Gore i Makedonije su povećane dok su za Albaniju, BiH i
Kosovo ostale na nivou iz septembra. EBRD ukazuje da će većina zemalja u
regionu, s ozbirom da su neto uvoznici nafte i gasa, imati koristi od pada cena
energenata na svetskom tržištu, što svakako ne važi za Rusiju čiji će BDP pasti
za gotovo 5%. Za ceo region u kojem deluje EBRD predviđa mali pad BDP u 2015. godini.
Ekonomske teškoće Srbije iz 2014, kao posledica poplava,
verovatno će se nastaviti i EBRD sada u Srbiji u 2015. očekuje rast od samo
0,5% prema rastu od 2% prognoziranom u septembru, navodi se u novim ekonomskim
prognozama.
EBRD ocenjuje da će novi program Međunarodnog monetarnog
fonda (MMF), koji se očekuje na proleće, pomoći da se u Srbiju vrate fiskalna
disciplina i poverenje investitora.
Međutim, aranžman sa MMF pratiće mere štednje koje će
delovati deprecirajuće na domaću tražnju na kratak rok, navodi se u novom
izveštaju EBRD.
U većoj meri EBRD je smanjio i prognozu rasta Bugarske u
2015, na 0,8% sa septembarskih 2%, a zbog problema u bankarskom sektoru i slabe
domaće tražnje. Kako se navodi, domaću tražnju dodatno će ograničiti manje
investicije zbog odustajanja od projekta gasovoda Južni tok.
Istovremeno je prognoza ovogodišnjeg privrednog rasta Crne
Gore povećana na 3% sa 2,5% zbog većeg priliva direktnih stranih ulaganja i
napretka u velikim infrastrukturnim projektima.
I Makedonija će imati veći rast, od 3,5% prema u septembru
prognozirana 3%, čemu će najviše doprineti snažan izvoz.
Prognoze rasta u 2015. godini za Albaniju, Bosnu i
Hercegovinu (BiH) i Kosovo EBRD je ostavio na septembarskom nivou od 2,5 odnosno
2,7 odnosno 3,5%.
EBRD nije promenio ni procenu rasta Rumunije (2,8%), najveće
ekonomije u regionu SEE. U toj zemlji kreditor očekuje da rast poverenja i
investicija, kao i niže cene nafte, deluju kao protivteža pojačanim
geopolitičkim tenzijama i neizvesnosti oko ekonomije zone evra.
Ekonomski rast u Jugoistočnoj Evropi u 2015. godini EBRD
sada prognozira na 2,2% prema 2,6% jesenas.
Za ceo region u kojem je angažovan EBRD za 2015. prognozira
pad privrednih aktivnosti od 0,3% dok se u septembru 2014. godine računalo na
rast od 1,7%.
EBRD navodi da je pad svetskih cena nafte pojačao pritisak
na Rusiju, čija ekonomija i tako nije u dobrom stanju, i takođe pogodio
ekonomski rast u zemljama izvoznicama energenata i drugim zemljama blisko
povezanim sa najvećom ekonomijom na istoku Evrope.
Ekonomsti EBRD prognoziraju da će bruto domaći proizvod
(BDP) Rusije u 2015. pasti za gotovo 5%. U septembru je u Rusiji očekivan pad
BDP od samo 0,2%.
Međutim, EBRD napominje da od nižih cena sirovina koristi imaju
zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope, kao i Južnog i Istočnog Mediterana, što
će im pomoći da delom nadoknade negativne efekte slabe tražnje u zemljama zone
evra.
Rizici
Vodeći rizik za rast u regionu EBRD vidi u daljem padu cena
nafte koji bi pojačao pritisak na ekonomiju Rusije, njen bankarski sistem i
rublju, posebno u svetlu činjenice da Rusija u 2015. treba da vrati
inostranstvu dug koji se procenjuje na oko 150 milijardi dolara. Tu su i
smanjenje ruskih deviznih rezervi, koje su ipak još uvek velike, i ograničen
pristup međunarodnom tržištu kapitala.
Produbljivanje krize likvidnosti u Rusiji negativno bi
delovalo na ekonomije Istočne Evrope i Kavkaza i Centralne Azije, što se već
pokazalo u decembru 2014, navodi se u novom izveštaju EBRD.
I dalje je veliki geopolitčki rizik vezan za moguću
eskalaciju krize oko Ukrajine i Rusije, koja bi imala ozbiljne posledice po ceo
region u kojem je EBRD angažovan, upozorava kreditor dodajući da, uprkos
trilateralnom sporazumu koji su postigle Ukrajina, Rusija i EU, postoji rizik
od prekida isporuka ruskog gasa Evropi tokom zime.
Takođe, eskalacija geopolitičkih potresa na Bliskom istoku i
u Severnoj Africi može da predstavlja ozbiljan rizik za zemlje Južnog i
Istočnog Mediterana i Tursku.
Rizik, posebno za ekonomije zone evra, predstavlja i razlika
između ekonomskih performansi SAD i zone evra, uz slabiju tražnju iz Kine.
Ishod izbora u Grčkoj 25. januara takođe bi mogao da
doprinese povećanju ekonomskih neizvesnosti u zoni evra, kao i izbori u još
nekim zemljama EU u narednim mesecima, uključujući Veliku Britaniju.
Turbulencije u zoni evra najveći uticaj imale bi na
ekonomije Centralne Evrope i baltičke zemlje i SEE, koje su trgovinski i
finansijski najviše povezane sa zonom evra.
Postoji međutim i mogućnost da ekonomski rast u regionu EBRD
bude veći nego što prognozira kreditor u novom izveštaju, posebno ukoliko rast
trgovine da veći podstrek svetskoj ekonomiji nego što se očekuje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar