U svetu od neprenosivih bolesti umre 38 miliona ljudi
Objavljeno : 19.01.2015.
U svetu od neprenosivih bolesti, poput raka i dijabetesa,
godišnje umire 38 miliona ljudi, a u 16 miliona slučajeva smrt je mogla da se
izbegne da je bilo prevencije, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) koji je predstavljen 19. januara. SZO navodi da je dovoljno
uložiti jedan do tri dolara po stanovniku da bi se suzbile posledice tih
bolesti u koje spadaju kardiovaskularne bolesti, rak, bolesti pluća i disajnih
puteva i dijabetes. U Srbiji je verovatnoća umiranja stanovništva u dobi između
30. i 70. godine od te četiri glavne neprenosive bolesti u 2012. bila 24,5%, a
u Švedskoj, na primer, 9,9%.
"Međunarodna zajednica ima priliku da preokrene trend
neprenosivih bolesti", rekla je generalna direktorka SZO Margaret Čan
predstavljajući izveštaj.
"Zemlje bi, ulaganjem između jednog i tri dolara
godišnje po stanovniku, mogle znatno da smanje broj pacijenata i smrti
uzrokovanih neprenosivim bolestima", dodala je ona.
Margaret Čan je dodala da bi u 2015. sve zemlje trebalo da
utvrde ciljeve za sprovođenje preventivnih mera, navodeći da zbog odsustva
takvih mera "milioni ljudi prerano umire".
U 2000. godini 14,6 miliona ljudi je umrlo pre vremena,
odnosno pre 70. godine, zbog neprenosivih bolesti jer nije bilo prevencije. Taj
broj se povećao na više od 16 miliona u 2012, navodi SZO.
Umiranje u ranijem dobu usled bolesti može se izbeći ako se
primenjuju politike protiv koznumiranja duvana ili alkohola, a u prilog fizičkih
aktivnosti i bavljenja sportom.
SZO posebno poziva zemlje sa srednjim prihodima da primene
takve politike jer je smrtnost od neprenosivih bolesti veća od zaraznih
bolesti. Srbija je u izveštaju SZO svrstana u zemlje sa višim srednjim
prihodima.
Gotovo tri četvrtine ili 28 miliona smrtnih slučajeva
izazvanih neprenosivim bolestima otpada na zemlje sa slabim i srednjim
prihodima. Po velikom broju preranih smrtni izdvaja se šest zemalja:
Avganistan, Fidži, Uzbekistan, Kazahstan, Mongolija i Gvajana.
Ciljevi
SZO je 2013. predstavila akcioni plan čiji je cilj da se
broj preranih smrti smanji za 25% između 2013. i 2020. Plan sadrži 9 ciljeva.
Neke zemlje su već ostvarile rezultate zahvaljujući merama
koje su odlučile da primene. U Turskoj se broj pušača smanjio za 13,4% između
2008. i 2012, pošto je cena cigareta povećana a na paklice stavljena upozorenja
o štetnosti duvana.
Takođe, potrošnja zašećerenih pića smanjena je za 20% u
Mađarskoj koja se usredsredila na kampanju o štetnosti šećera po zdravlje.
U Argentini, Brazilu, Čileu, Kanadi, Meksiku i SAD pokrenute
su kampanje kako bi se smanjila količina soli u hrani.
SZO procenjuje troškove za smanjenje posledica neprenosivih
bolesti na 11,2 milijardi dolara godišnje, što je godišnje ulaganje od između
jedan i tri dolara po osobi.
Godišnje u svetu od posledica duvana umre 6 miliona ljudi,
od posledica alkohola 3,3 miliona, a do bolesti povezanih sa nedovoljnom
fizičkom aktivnošću 3,2 miliona. Zbog preteranog korišćenja soli u hrani umire
1,7 miliona ljudi.
SZO je takođe zabinuta zbog posledica gojaznosti kod dece
kod koje se takođe javljaju kardiovaksularne bolesti, hipertenzija i bolesti
povezane sa artrozom. U svetu je 42 miliona dece mlađe od pet godina gojazno.
Prilike u Srbiji
U svetu je u 2012. godine 30-ogodišnjak imao 19% šansi da
umre od jedne od četiri glavne neprenosive bolesti pre 70. rođendana. Ta
verovatnoća je smanjena za 4 procentna poena u odnosu na 2000. godinu.
Prema izveštaju SZO, u Srbiji je verovatnoća umiranja od
četiri neprenosive bolesti u dobi između 30 i 70 godine u 2012. bila 24,5%, a u
Švedskoj 9,9%.
Ukupna godišnja potrošnja alkohola po stanovniku u dobi
iznad 15 godina iznosila je 2012. u Srbiji 12,3 litara a u Švedskoj 9,7 litara.
Udeo stanovništva starijeg od 18 godina koje nije dovoljno
fizički aktivno u Srbiji je 2010. iznosio 38,7% dok je u Švedskoj bio 28,7%.
Povišen krvni pritisak je prošle godine imalo 34,5% građana
Srbije i 25,9% Šveđana.
Takođe, u Srbiji je 19,5% punoletnih građana bilo gojazno, a
u Švedskoj 20,05%. Pod tim se podrazumeva da je Indeks telesne mase (BMI) bio
veći od 30, što znači da bi na visinu od 168 centimetara osoba imala 85
kilograma ili na 178 centimetara 95 kilograma.
Ukupno 7,8% građana Srbije i 6,4% građana Švedske je 2014.
imalo šećer iznad 7, korisilo lekove za dijabetes ili već imalo višegodišnju
dijagnozu te bolesti.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto:
Nema komentara:
Objavi komentar