Napad u Parizu: Šarli ebdo nastavlja da izlazi
Objavljeno : 08.01.2015.
Napad na satirični časopis Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u
Parizu najsmrtonosniji je napad u Francuskoj za prethodnih pola veka. Francuski
mediji su na naslovnim stranama odali poštu ubijenim kolegama i izrazili
solidarnost. U osudi napada jedinstveni su verski zvaničnici svih veroispovesti
u Francuskoj, kao i zemlje širom sveta, od SAD do Irana. Stručnjaci, međutim,
upozoravaju da će napad poslužiti kao novi mamac za regrutovanje pripadnika za
džihadističke pokrete, a moguć je uticaj i na rast ekstremne desnice. U
međuvremenu, iz redakcije Šarli ebdoa najavljeno je da će list izaći sledeće
sedmice, mada još ne znaju u kom obliku.
Kako je za radio Evropa 1 rekao ministar unutrašnjih posova
Francuske Bernar Kaznev (Bernard Cazeneuve), do 8. januara u prepodnevnim
satima pritvoreno je sedam osoba zbog napada u kojem je poginlo 12 osoba. Jedan
izvor iz pravosuđa prethodno je rekao da je reč o osobama iz okruženja dva
brata koji su osumnjičeni za napad i još su u bekstvu.
Premijer Manuel Vals (Valls) izjavio je za radio RTL da su
policijske i pravosudne službe sigurno pratile počinioce, ali je i ukazao da za
policiju "broj osoba" koje su potencijalno opasne predstavlja
"problem".
Francuska policija je objavila fotografije dva brata
osumnjičena za napad, Šerifa i Saida Kuaši (32 i 34 godine). Šerif Kuaši je
džihadista odranije poznat antiterorističkim jedinicama. Osuđen je 2008. godine
ne tri godine zatvora, od čega 18 meseci uslovno, za učestvovanje u
organizaciji slanja ratnika u Irak, u irački ogranak Al Kaide.
Hamid Murad (18 godina), koji je osumnjičen kao saučesnik,
predao se policiji u gradu Šarlevil Mezijer u departmanu Ardeni na severoistoku
Francuske. Kako je za AFP rekao izvor blizak dosijeu, on se predao "nakon
što je video da se njegovo ime pominje na društvenim mrežama".
Desetkovana redakcija
Ovo je najsmrtonosniji napad u prethodnih pola veka u
Francuskoj. Stiče se utisak da je reč o osveti islamista protiv novina kojima
je već prećeno zato što su 2006. godine objavile karikature proroka Muhameda.
Nedeljnik Šarli Ebdo izgubio je pet čuvenih crtača, među
kojima su karikaturisti veoma poznati u Francuskoj Šarb, Kabi (Cabu), Tinju
(Tignous) i Volinski (Wolinski). Među žrtvama je i crtač Filip Onore (Philippe
Honore), autor poslednjeg crteža koji je sedmičnik objavio preko Tvitera
nekoliko trenutaka pre napada. Na crtežu je šef Islamske države Abu Bakr
al-Bagdadi kako izriče novogodišnje želje, i kaže "i zdravlje pre
svega".
Napadači su, prema izjavama očevidaca, uapli oko podneva u
sedište Šarli ebdoa otvarajući vatru na novinare tokom redakcijskog sastanka i
uzvikujući"Osvetili smo proroka" i "Alah Akbar".
Background
Odavanju pošte i
izražavanju
solidarnosti uključili su se i novinari i
građani iz Srbije i
drugih zemalja regiona.
U Ambasadi Francuske
u Beogradu
otvorena je knjiga žalosti 8. januara od 15
do 17 časova i 9.
januara, od 10 do
12 i od 14 do 16 časoca.
Ulaz je iz Pariske ulice broj 11, uz
obavezni
identifikacioni dokument.
Nezavisno udruženje
novinara Srbije
(NUNS) pozvalo je medijske radnike i
građane na skup
solidarnosti 8.
januara u 18 časova, ispred
Francuskog kulturnog centra u
Beogradu
u ulici Zmaj Jovina 11.
Novinari i građanii
iz BiH su u 12 sati
odali poštu ubijenim novinarima tako
što su ispred Ambasade
Francuske u
Sarajevu palili sveće ili ostaviti olovke.
Minutu ćutanja ispred
ambasade
prisustvovalo je 100-ak građana.
Pošta je odata i u
drugim gradovima
regiona, poput Prištine, a politički lideri
izrazili su
saučešće Francuskoj.
U snimku nakon napada vide se dva muškarca naoružana
automatskim puškama kako izlaze iz vozila , ubijaju policajca i beže.
Ubijeno je 11 muškaraca i jedna žena. Među žrtvama je osam
članova redakcije i dva policajca. Javni tužilac Pariza zadužen za istragu
Fransoa Molen rekao je da je 11 osoba povređeno, od čega je četvoro u teškom
stanju.
Šarli ebdo redovno je bio pod pretnjama, pre svega zbog
britkih crtačkih pera i neodstupanja od slobode izražavanja. List nije
antiislamski, i sve religije i raznovrsne društvene pojave su mu bile na
"tapetu".
Međutim, pažnju tvrdnih pobornika islama posebno je privukao
re-objavljivanjem karikatura proroka Muhameda iz danskog dnevnika
Jilands-Posten. Ove karikature su izazvale proteste širom Bliskog istoka i
burne reakcije.
U 2011. u prostorije lista ubačen je Molotovljev koktel, što
je izazvalo požar. Žrtava nije bilo. Napadu je prethodila najava da novi broj
uređuje prorok Muhamed, a crtač Liz je objavio karikaturu Mumameda kako kaže da
će "onaj ko ne umre od smeha dobiti 100 udaraca bičem". Broj je
nazvan Šarija ebdo, u znak "proslave" pobede islamističke partije na izborima
u Tunisu u to vreme.
Analitičar za religijska pitanja na francuskom izdanju
portala Slejt (Slate.fr) ocenio je da su karikatura, ctež, humor i ismevanje
ono što najviše preziru pobornici radikalnog Islama.
Jedan od autora u Šarli ebdou Patrik Pelu najavio je da će
ovaj satirični list izaći 14. januara.
"Nastavićemo, odlučili smo da broj izađe sledeće
sedmice. Svi smo se složili", rekao je za AFP Pelu, koji je i lekar hitne
pomoći.
Jednoglasna osuda i
solidarnost
Napad je naišao na jednoglasnu osudu širom sveta i na izraze
velike solidarnosti. U veceri nakon napada 7. januara okupljeni u Londonu su
pevali francusku himnu Marseljezu, dok se američki državni sekretar Džon Keri
Francuzima obratio na fancuskom jeziku. Slogan solidarnosti "Ja sam
Šarli" (u originalu Je suis Ćarlie) kruži internetom, postavlja se na
društvene mreže, na statuse na Fejsbuku, ali i na naslovne strane medija.
Francuski mediji osvanuli su sa crtežima kojima se odaje
počast ubijenim kolegama, i sa rečima "Svi smo mi Šarli".
U Evropskom parlamentu održan je minut ćutanja, a odavanje
pošte predviđeno je i u drugim evropskim institucijama, na kojima su i zastave
spuštene na pola koplja. Na Parlament je takođe nakačen natpis "Ja sam
Šarli".
U Francuskoj je proglašen dan žalosti. Ovo je jedna od retkih
situacija u kojima je to učinjeno predsedničkim ukazom, prvi put od 2001. kada
je odavana počast poginulima u napadu na Svetski trgovinski centar u Njujorku.
Uobičajeno je da o danu žalosti odlučuje vlada.
Zastave će biti na pola koplja tri dana. Odavanje pocasti
obuhvata i minut ćutanja širom zemlje, zvono sa Bogorodičine crkve u Parizu i
misu. Na dan napada 7. januara širom Francuske se okupilo 100.000 ljudi u više
gradova.
Skupovi su održani i u drugim zemljama, pre svega Nemačkoj,
Španiji i Velikoj Britaniji, a najviši politički zvaničnici poput američkog
predsednika Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel priključili su se
osudama, kao i Arapska liga, njene brojne zemlje članice i Iran, kao i
Al-Azhar, najistaknutija institucija sunitskog islama.
Napad su jednoglasno osudili zvaničnici raznih religija u
Francuskoj. Predsednik Francuskog saveta muslimanskog kulta Dalil Bubaker rekao
je da su napadi "udarac svim muslimanima".
Za 8. i 9. januar predviđeni su sastanci političkih lidera
francuske sa Fransoa Olandom, predsednikom Francuske.
Napad kao promocija
Napad će dzihadističkim pokretima poslužiti kao propaganda i
sredstvo za privlačenje novih pripadnika, upozorili su sutručnjaci za AFP.
Direktorka istraživačkog centra Karnegi za Bliski istok Lina
Katib rekla je da je napad osmišljen tako da izazove šok, dok je cilj
"spektakularnog izvođenja" da se pokaže uticaj džihadističkih pokreta
u Evropi.
Napad potvrđue strahovanja Zapad od napada eksresmističkih
grupa, posebno nakon uspona grupe Islamska država u Siriji i Iraku. Zapadne
obaveštajne sluzbe su već upozoravale na opasnost od povratka hiljada dizhadista
u Evropu nakon borbi.
Francuska je posebno ugrožena jer učestvuje napadima u Irak
i ima vojne snage u pet zemalja u regionu. Islamska država je uostalom tokom
prethodnih nekoliko meseci u više navrata pozvala pristalice da napadaju
Francusku. Tako je portparol te organizacija Abu Mohamad al-Adnani u septembru
pozvao pristalice dan apadaju "nevernike" u Francuskoj, a taj poziv
je širen u video snimcima ove eksremističke grupe. Na napade u Francuskoj je
pozvao i magazin Al-Kaide na Arabijskom poluostrvu Inspajer (Inspire), koji je
upisao glavnog urednika Šarli Evdoa Stefana Šarbonijea, poznatog kao Šarb, na
listu osoba koje trena ubii.
Direktorka Karnegija smatra da su karikature proroka
Muhameda u ovom listu samo "izgovor" za napad kojim se privlači
pažnja, i kojim će se poruka poslati svim drzavama koje učestvuju u borbi protiv
Islamske države. Zbog toga su, po njenim rečima, napadači i iskoristili
centralnu zonu u Parizu, jer takav napad ima jak simbolički značaj.
Stručnjak za terorizam iz SAD Maks Abrahams ocenio je da će
napad u svakom slučaju poslužiti kao katalizator za privlačenje novih
simpatizera za džihad.
"Ovaj napad će biti smatran uspehom. A kada
terorističke grupe odaju utisak da pobeđuju, lakše pridobijaju nove
članove", objasnio je on. Prema njegovim rečima, koristi će imati Islamska
država iako nije direktno odgovorna za napad, a kao problem je ukazao i da će i
ID i druge grupe smatrati taj napad kao uspeh koji treba ponoviti.
Neizvesne posledice
Rano je za procenu kako će se napad odraziti na društvo,
kako u pogledu eventualnog jačanja ekstremne desnice u Francuskoj, tako i po
pitanju slobode izražavanja.
Francuski predsednik Fransoa Oland održava konsultacije sa
političkim liderima i poziva na nacionalno jedinstvo. Njegov glavni politički
konkurent Nikola Sarkozi iz umereno desničarske Unije za narodni pokret kazao
je da je spreman da političke razmirice ostavi po strani da bi se postiglo
jedinstvo pred onima koji, kako je rekao, žele da unište civilizaciju.
S druge strane, liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog
fronta Marina Le Pen, koja se aktivno protivi imigraciji, kazala je da čeka da
bude pozvana, i ocenila da je reč o isključivanju stranke koja ima podršku
svakog četvrtog Francuza.
Karikature Šarli ebdoa prenete su u dnevnicima u Francuskoj
ali i širom Evrope.
Međutim, danski list Jilands-Posten, koji je 2005. izazvao
pravu krizu objavljivanjem karikatura proroka Muhameda, koje je nekoliko meseci
kasnije u znak solidarnosti preneo Šarli ebdo, jedini je list u Danskoj koji 8.
januara nije preuzeo karikature francuskog lista.
Policija je od 2005. više navrata sprečila napade na
Jilands-Posten, a pojačane su i mere zaštite. Glavni urednik ovog lista Jern
Mikelsen rekao je da je u odlučivanju da ne preuzme karikature Šarli Ebdoa imao
u vidu i bezbednost.
"Istina je da bi za nas bilo potpuno neogdovorno da u
ovom trenutku objavimo nove ili stare karikature proroka. Mnogi ne žele to da
priznaju. Ja da, iako nerado. Jilands-Posten ima odgovornost prema samom sebi i
zaposlenima", naveo je on u listu.
Druga dva velika dnevnika objavila su seriju karikatura a
naslovnica Šarli Ebdoa.
Izvor: AFP
Foto: Be
Nema komentara:
Objavi komentar