Jedinstvo bez presedana u Parizu
Objavljeno : 12.01.2015.
Skup protiv terorizma u Parizu 11. januara bio je najveći
skup ikada zabeležen u Parizu, a ukupno u Francuskoj na ulice je izašlo oko 3,7
miliona ljudi, što je oko 5% stanovništva. Taj istorijski događaj bio je i
prilika da se rame uz rame nađu lideri zemalja među kojima su za sada
nepremostive razlike. Uprkos velikom jedinstvu u osudi napada, neke nevladine
organizacije usprotivile su se tome što su na skupu u Parizu bili i
predstavnici zemalja koje se odlikuju slobodom javne reči, a i u samom Šarli
ebdou (Charlie Hebdo) mišljenja su podeljena o ovoj masovnoj podršci.
Na skupu su bili šefovi država i vlada 50-ak zemalja, što su
okupljeni dočekali aplauzom. Tako su se na samo nekoliko metara jedan od drugog
u svečanoj povorci našli premijer Izraela Benjamin Netanjahu i predsednik
Palestine Mahmud Abas, koji je išao ruku pod ruku sa kraljevskim parom Jordana.
Između palestinskog i izraelskog zvaničnika bili su samo predsednik Malija
Ibrahim Bubakar Keita, "francusko-nemački par" Fransoa Oland i Angela
Merkel i predsednik Evropskog saveta, Poljak Donald Tusk.
Abas i Netanjahu se odavno nisu našli toliko blizu. Ipak, ta
blizina je bila samo simbolična, budući da seni u Parizu nisu sastali da
razgovaraju, budući da je dijalog između Izraela i Palestine u ćorsokaku, bez
izgleda da će se dve strane uskoro vratiti za pregovarački sto. Poslednja runda
pregovora okončana je u proleće 2014. godine, nakon devet meseci razgovora pod
vođstvom američkog državnog sekretara Džona Kerija.
Na skupu u Parizu takođe su gotovo rame uz rame bili
predsednik Ukrajine Petro Porošenko i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej
Lavrov, koji su u ovom trenutku takođe na suprotestavljenim stranama.
Porošenko, koji je u predsedničku Jelisejsku palatu stigao nešto posle podneva,
nakratko se sastao sa Olandom i Angelom Merkel povodom krize u Ukrajini, dok
Lavrov na tom sastanku nije učestvovao, iščekujući sastanak zakazan za 12.
januar u Berlinu između ministara spoljnih poslova Rusije, Ukrajine, Nemačke i
Francuske.
Background
U Parizu se okupilo oko 1,5 miliona
ljudi, a ukupno u
Francuskoj na
skupovima podrške bilo je 3,7 miliona
ljudi prema izvorima iz
policije. To
znači da su ovi skupovi najbrojniji do sada.
Skupovi su održani i širom sveta.
Učesnici su u Madridu
pevali fancusku
himnu, u Londonu osili francusku
zastavu. U Montrealu se
okupilo
25.000 ljudi na čelu sa
gradonačelnikom, u Briselu je skupu
pod
sloganom "Zajedno protiv mržnje"
prisustvovalo 20.000 ljudi, u Beču
12.000, u Berlinu 18.000. Skup je
održan i u Vašingtonu, uz prisustvo
nekoliko
hiljada ljudi, kao i u nizu
gradova i u Evropi i na drugim
kontinentima
U Francuskoj je 12. januara
pgorlašena mobilizacija hiljade
pripadnika vojske i policije kako bi se
odvratila opasnost o novih napada.
Pod
posebnom zastitom su jevrejske
škole i verski objekti.
Predviđeno je da od 13. januara uveče
bude raspoređeno
10.000 vojnika da
bi se osigurale "slabe tačke. Prema
rečima ministra
odbrane Žan-Iva
Drijana nikada u Francuskoj nije
sprovedena takva mobilizacija.
Ranije je ministar unutrašnjih poslova
Bernar Kaznev objavio
angažovanje
4.700 policajaca i žandarma da bi se
zaštiitlo 717 jevrejskih škola
i verskih
objekata.
Potraga je u toku i za sauočesnicima u
napadima koji su
sprovedeni u
Francuskoj i u kojima je poginulo 17
osoba, od čega 12 u napadu na
Šarli
ebdo, dok je jedna policajka ubijena
na jugu Pariza, a četiri jevreja
ubijeno
u košer supermarketu u Parizu.
Jedna od najuticajnijih političara u Evropi Angela Merkel
rekla je da joj je bila čast da učerstvuje na skupu, i pozdravila je podršku
koja je iz celog sveta stigla u Francusku.
"To pokazuje da se mnogi angažuju za idealse slobode,
jednakosti i bratstva", dodala je ona, pominjući moto Francuske.
Politizacija tragedije?
Pisanje izraelskih medija moglo bi da naruši gotovo idiličnu
sliku jedinstva protiv terorističkog napada. Naime, kako je prenelo više medija
u Izraelu, premijer Izraela nije bio pozvan na skup u Pariz da bi se izbeglo da
izraelsko-palestinski sukob ili pitanje odnosa jevreja i muslimana odvrate
pažnju od poruke okupljanja.
Netanjahu je, prema pisanju lista Haarec, prvo prihvatio
ovakav stav, ali kada je saznao da će na skupu biti ministri spoljnih poslova i
ekonomije i da će se sastati u Parizu i sa jevrejskom zajednicom, obavestio je
Francuze da će doći i on. Pomenuti ministri su na čelu desničarskih lista,
rivalskih Netanjahuovoj.
Prema pisanju ovog lista, u Parizu su onda odlučili da
pozovu Abasa.
Učešće Abasa i Netanjahua objavljeno je tek kasno u subotu,
dan uoči skupa.
Ipak bez jednoglasne podrške
Organizacije za odbranu slobode medija i ljudskih prava
negodovale su što su na skupu bili predstavnici zemalja u kojima se krše ove
slobode.
"U ime čega su predstavnici režima koji ugrožavaju slobodu
štampe došli da defiluju u Parizu tokom odavanja pošte listu koji je uvek
branio najviši standard slobode izražavanja?", upitali su Reporteri bez
granica.
Ova nevladina organizacija posebno je uprla prste u turskog
premijera Ahmeta Davutoglua, šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, kao i
njegove kolege iz Alžira, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U istom tonu, jedan zvaničnik Hjuman rajts voča (Human
Rights Watch) Endrju Strelajn je ocenio da je reč o "licemerju od kojeg
pripada muka".
Crtač Šarli ebdoa Liz (Luz), koji je preživeo zahvaljujući
tome što je zakasnio na redakcijski sastanak onog dana kada se dogodio napad,
nije pokazao veliko oduševljenje prema izrazima solidarnosti.
"Šta će kroz godinu dana ostati od tog velikog elana za
slobodu izražavanja, koji jeste veoma napredan"? Da li će biti pomoći za
određenu štampu? Da li će se ljudi protiviti zatvaranju dnevnika? Kioska? Da li
će ljudi kupovati novine? Šta će ostati od tog zanosa? Možda nešto. Ali možda i
neće", kazao je on.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Nema komentara:
Objavi komentar