Građani vole Rusiju, ali žele da im deca žive u EU
Objavljeno : 02.01.2015. | Ažurirano : 05.01.2015.
U prethodnih devet meseci informisanost građana o
pristupanju EU znatno je opala, pa sada ni svaki četvrti ne zna da su sa
Srbijom otvoreni pristupni pregovori, pokazalo je istraživanje predstavljeno 2.
januara koje je za agenciju Beta u novembru 2014. sproveo Ipsos Stratedžik
marketing. Istraživanje je pokazalo da građani imaju pozitivniji stav prema
Rusiji nego prema EU, ali da bi više voleli da im deca žive u nekoj od članica
EU nego u Rusiji i da većinski podržavaju pristupanje EU.
Istraživanje je ukazalo na veliki pad informisanosti građana
o pristupanju EU, budući da manje od svakog četvrtog građanina (24%) zna da je
Srbija počela pregovore o pristupanju, što je 11 procentnih poena manje nego u
februaru 2014.
U ovom trenutku 37% građana misli da Srbija tek čeka na
datum za pregovore, dok ostali ili misle da je u ranijim fazama pristupanja ili
kažu da ne znaju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u okviru projekta Argus
koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom
uzorku od 1.000 ljudi.
Podrška članstvu ostala je nepromenjena u odnosu na februar,
pa bi se i u ovom trenutku za članstvo izjasnilo 54% građana. Svaki četvrti bi
glasao protiv, što je blagi pad u odnosu na prethodni talas istraživanja.
Rezultati o podršci članstvu u EU donekle su u neskladu sa
mišljenjem građana o međunarodnim institucijama i državama, budući da je svaki
treći (32 odsto) rekao da o EU ima pozitivno mišljenje. To ipak predstavlja
rast od pet procentnih poena u odnosu na februar 2014.
EU je najveću blagonaklonost građana Srbije imala 2008, kada
je pozitivno mišljenje imalo 40% građana, ali je od tada taj udeo više puta
opadao i ispod 20%.
U odnosu na prethodni talas istraživanja predstavljen u
martu zabeležen je i rast pozitivnog mišljenja o Rusiji sa 46% na 52%, dok 12%
ima pozitivno mišljenje o SAD i 6% o NATO.
Uprkos tome, 70% ispitanika navelo je da bi volelo da im
dete živi u EU, a samo 23% da im dete živi u Rusiji.
Od EU se očekuje korist
Tokom 2014. zabeležen je blagi rast optimizma građana da će
Srbija postati članica EU do 2020. godine, što sada misli 37% ispitanika,
nasuprot 35% u februaru.
Manje od svakog petog građanina (18%) smatra da Srbija nikad
neće ući u EU, isto toliko njih smatra da će postati članica nakon 2020, a 27%
je reklo da ne zna,
U Srbiji prevladava stav da bi članstvo u EU donelo dobrobit
zemlji i društvu, čime se po svoj prilici može delimično objasniti raskorak
između niske podrške EU i podrške pristupanju. Tako većina građana smatra da bi
se ulazak u EU pozitivno odrazio na infrastrukturu i zaštitu ljudskih prava (po
70%), pravosuđe (69%), zdravstveni sistem (67%), obrazovni sistem (66%),
ekonomsku situaciju u zemlji (64%), stopu nezaposlenosti i nivo korupcije (po
63%).
Pored toga, osetno je povećan i udeo građana koji imaju
pozitivne asocijacije na pomen Evropske unije, i to sa 36% u februaru na 46% u
novembru. Tako sada 16% građana povezuje EU sa životnim srandardom i boljim
životom, 7% sa mogućnošću da se bolje živi, 6% sa uređenim društvom i državom,
a 5% sa mogućnošću zapošljavanja. Od negativnih asocijacija najčešće su
"ništa dobro" - 4% i ispunjavanje njihovih uslova, zahteva - 3%.
Sve svesniji ekonomskih izazova
Skoro tri četvrtine građana (74%) smatra da će se Srbija
tokom pristupnih pregovora suočiti sa većim izazovima nego druge zemlje regiona
koje su pristupile EU, dok 22% smatra da je čeka isti tretman, a četiri odsto
nema stav o tome.
U pogledu uslova za pristupanje EU, od februara su u uslove
koji građani navode uvrštene i ekonomske reforme (5%) i sankcije Rusiji (4%).
O povećanoj svesti o ekonomskim izazovima koji su pred
Srbijom svedoči i odgovor ispitanika na pitanje u kojoj oblasti će Srbiji biiti
najteže da ispuni kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji. Udeo ispitanika
koji su naveli reforme u oblasti privrede, povezane sa uspostavljanjem
funkcionalne tržišne ekonomije, porastao je na 34% sa 27% u februaru. Svaki
treći (35%) smatra da će najveći izazov biti reforme u oblasti politike, 22%
smatra da je to prilagođavanje upravnih i pravosudnih struktura sa pravnim
tekovinama Evropske unije, dok je 9% njih reklo da ne zna.
Kosovo je i dalje uslov o čijem značaju za ulazak u EU se
slaže najveći broj građana, više nego svaki treći (38 odsto), dok su svi ostali
ispod 10%.
Građani Srbije smatraju da će sledeća zemlja regiona koja će
pristupiti EU biti Crna Gora (38%), 27% smatra da će to biti Srbija, 8% da će
biti Makedonija, 7% Kosovo i 8% BiH.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Nema komentara:
Objavi komentar