Građani Srbije ne veruju institucijama
Objavljeno : 02.01.2015.
Građani Srbije uglavnom ne veruju institucijama, posebno
pravosuđu, zakone i njihovu primenu smatraju lošim i manji su optimisti u
pogledu borbe protiv korupcije nego ranije, pokazalo je istraživanje o
percepciji poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU, koje je sprovedeno
u novembru 2014. Građani o pravosuđu imaju bolje mišljenje kada se posmatra iz
ugla borbe protiv korupcije, jer je porastao broj onih koji smatraju da
pravosuđe ima dovoljno stručnjaka za to. Za većinu građana korupcija na visokom
nivou i dalje predstavlja veći problem od korupcije na nižim nivoima. Većina
građana smatra da je diskriminacija prisutna u Srbiji, a sada su nešto otvoreniji
prema prijemu azilanata.
Istraživanje koje je sporvedeno u novembru prošle godine u
okviru projekta Argus Novinske agencije Beta, koji je podržala Delegacija EU u
Srbiji, pokazalo je da građani uglavnom nemaju poverenja u institicije, s
obzirom da je poverenje građana u većinu institucija ispod 50%.
Kao i u istraživanju iz februara građani Srbije najviše
poverenja imaju u policiju (48%), kao i u Vladu Srbije u koju je poverenje
poraslo u novembru na 48% sa 44% u februaru. U Vladu nema poverenja 50%
ispitanika, što je 4 procentna poena manje nego u februaru, pokazalo je
istraživanje koje je sproveo Ipsos Stratedžik Marketing (Strategic) na 1.000
ispitanika.
Građani kao i devet meseci ranije najmanje veruju tužilaštvu
i sudovima iako se nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar. Prema
istraživanju, 68% građana ne veruje u sudove a 66% u tužilastvo.
U Skupštinu Srbije nema poverenja 59%, medijima ne veruje
57% gradana, a nevladinim organizacijama 61%, mada se i tu beleži blagi pad
nepovrerenja.
Građani ne veruju pravosuđu
Velika većina građana kao i u februaru smatra da pravosuđe
nije efikasno, nezavisno, nepristrano i dovoljno profesionalno, što su
standardi koje zemlja mora da ostvari u okviru usklađivanja u poglavlju 23 u
pregovorima o članstvu sa EU.
Prema istraživanju, 82% ispitanika ne slaže se sa tvrdnjom
da je pravosuđe u Srbiji efikasno, 81% sa tvrdnjom da je nezavisno od politike
i drugih interesnih grupacija, 79% da je nepristrasno i 69% sa tvrdnjom da je
profesionalno. Stopa građana sa negativnim stavom je donekle opala u odnosu na
februar.
Velika većina građana, 87%, smatra da sudski postupci u
Srbiji traju duže nego što bi trebalo, 8% smatra da traju "taman koliko bi
trebalo", a 2% da traju kraće nego što bi trebalo. Beleži se blagi rast
pozitivnog i pad negativnog mišljenja.
Ukupno 65% građana smatra da će se usklađivanje sa pravnim
tekovinama EU pozitivno odraziti na pravosudni sistem u Srbiji dok oko 19%
smatra da će se negativno odražiti.
Manje optimizma u pogledu borbe protiv korupcije
U novembru se u odnosu na mart znatno smanjio broj građana
koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije. Dok je u
februaru 52% građana smatralo da su Vlada Srbije i njene institucije uspešne u
borbi protiv korupcije, to sada smatra 42% građana. Broj građana koji smatra da
vlada i institucije nisu uspešne porastao je sa 46% u februaru na 54% u
novembru.
Velika većina gradana (71%) i dalje smatra da je korupcija
na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima - u bolnicama,
školi, među policajcima i drugim službenicima (26%).
Građani Srbije smatraju da sudovi, tužilastvo i policija,
međutim, imaju dovoljno stručnjaka za borbu protiv korupcije, posebno sudovi
(56%) i tužilaštvo (55%), što je u oba slučaja rast od 10 procentnih poena u
odnosu na februar.
Stav je građana da je za smanjenje korupcije potrebno brže
procesuiranje sudskih slučajeva (45%), bolja kontrola porekla imovine
političara (42%) i kontrola finansiranja političkih partija (38%) dok je broj
građana koji smatraju da je bitno raditi na oduzimanju imovine stečene
kriminalom znatno opao sa 42% u februaru na 31% u novembru.
Građani svesni prisustva diskriminacije
Preko dve trećine građana, 73%, smatra da je diskriminacija
prisutna u Srbiji, a 20% da nije. Takođe, više od polovine, 55%, slaže sa
tvrdnjom da je diskriminacija izraženija nego u zemljama EU, što je 7
procentnih poena više nego u februaru 2014.
Kao oblasti u kojima je bitno unaprediti prava građani
navode zaštitu prava zena (55%), gde se beleži rast od 6 procentnih poena u
odnosu na februar, prava dece (54%) i prava osoba sa invaliditetom (53%) gde se
beleži rast od 7 procentnih poena.
Građani kao i u februaru ređe navode prava nacionalnih
manjina kao ona koja treba unaprediti (16%), uključujuci prava Roma (12%) i
prava seksualnih manjina (5%).
Poboljšanje slobode medija kao jednu od tri najvažnije
oblasti za unapređenje osnovnih prava navelo je 19% ispitanika, a poboljšanje
zaštite podataka o ličnosti 25%, i tu nema promena u odnosu na februar.
Građani smatraju da će pridruživanje EU najviše doprineti
unapređenju zaštite prava seksualnih manjina 68% i prava dece 63%, zatim osoba
sa invaliditetom (63%) i žena (59%).
Veća otvorenost prema azilantima
Građani smatraju da je potrebno da država uloži napore kako
bi se stvorili bolji uslovi za azilanate u Srbiji, ali da to ne treba da bude
prioritet.
Više od polovine građana, 53%, smatra da Srbija treba da
uloži napore kako bi stvorila bolje uslove za prijem azilanata, ali da to ne
treba da bude prioritet, dok 11% smatra da to treba da bude prioritet, što
predstavlja rast od 4 procentna poena u odnosu na februar. Ukupno 22%
ispitanika je izjavilo da država ne treba da se bavi tim pitanjem, što je blagi
pad u odnosu na februar.
Opao je, međutim, broj građana koji bi se otvoreno protivili
tome da se u njihovom komšiluku izgradi prihvatilište za azilante: dok je u
novembru 11% grđana otvoreno protivilo izgradnji privatilišta za azilante, u
martu je to bilo 29% ispitanika.
Trećina građana je rekla da bi im to smetalo ali da ne bi
reagovali, a trećina da im ne bi uopšte smetala izgradnja takvih prihvatilišta
u sredinama u kojima žive, što je rast od 6 procentnih poena u odnosu na mart.
Mišljenje o zakonima podeljena, više negativna
Mišljenje građana Srbije o zakonima su podeljena, ali
naginju ka negativnom. Trećina građana, 32%, smatraju da su loši, a petina,
21%, da su dobri.
Većina građana kao i u februaru, 59%, smatra da su zakoni u
Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU. Prema istraživanju, 34%
isptanika smatra da su zakoni jednako dobri kao i evropski a 8% da su
kvalitetniji.
Kada je reč o primeni zakona, većina građana, 59%, i dalje smatra
da se oni sprovode veoma loše ili loše, ali se njihov broj smanjio za 4
procentna poena u odnosu na februaru.
Da se zakoni dobro primenjuju smatra 8% građana, među kojima
samo 2% smatra primenu odličnom, i tu, osim vrlo blagog rasta, nema većih
promena u odnosu na februar.
Migracije i bezbednost
Ukupno 35% građana je reklo da su kapaciteti graničnih
službi za kontrolu na graničnim prelazima dobri, ocenivši ih ocenom 4 i 5, dok
ocenom tri te kapacitete ocenjuje 35%. Lošim ih smatra 16% građana.
Napore vlasti u sprečavanju ilegalnih migracija iz Srbije u
zemlje EU lošim smatra 23% (ocene 1 i 2), dobrim 33% (ocene 4 i 5), što je rast
od 10 procentnih poena u odnosu na mart, dok ocenu 3 daje 30% građana.
Većina građana smatra da se u Srbiji uglavnom ne poklanja
dovoljno pažnje trgovini ljudima. Tako kao i u februaru misli 68% ispitanika,
dok 23% smatra da se poklanja dovoljno pažnje tom problemu.
Građani napore vlasti u borbe protiv trgovine drogom,
takođe, smatraju lošim ili su stavovi neutralni. Prema istrazivanju, 40%
građana ocenjuje kao loše napore vlasti u borbi protiv trgovine drogom u
Srbiji, 22% ih ocenjuje kao dobre ocenom 4 i 5, dok 25% daje ocenu 3 tim
naporima.
Napore vlasti u cilju prekidanja lanca trgovine drogom koji
vodi preko Srbije u zemlje EU građani smatraju lošim ili osrednjim. Lošim ih
ocenjuje 37% gradana, a dobrim 24%. Trećina ocenjuje te napore ocenom 3.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Nema komentara:
Objavi komentar