Translate

26. 11. 2013.

Uobičajeni način - Savremeni književni Gipsi - Kőzős ut- Kortárs cigányirodalmi est



Kőzős ut- Kortárs cigányirodalmi est



Írta: Fodor György   

Összefonódás címmel zenés irodalmi estre invitált a Körös Irodalmi Társaság (Békéscsabai Jókai Színház, Kisvigadó 2013. november 11. ) A vendégeik jeles névsorában voltak: a József Attila-díjas, újkígyósi születésű Rostás-Farkas György (RFGY) író, költő, műfordító, újságíró, népművelő, a cigányság hagyományainak és nyelveinek kutatója (első vendégszereplő a 6 állomásos turnén), Bai Károly versmondó (felismerhető, élvezetes bihari nyelvjárással, hangképzéssel), Kocsis Csaba költő-énekmondó (a nagyrábéi művelődési ház igazgatója) és Miczura Károly prímás.


Megérkezésem után rögtön megállapítom, hogy az értelmiségi, autentikus, művelt romaelit képviselteti magát. Hangulatteremtő kellékek lengnek körbe minket: indiai és magyar zászló, valamint egy roma zászló, amelynek belsejébe az Európai Unió csillagait is belehímezték; füstölőillat, Mária- és Krisztus-szobrok az asztalon; a gitáron magyar trikolor-szalag.

Identitáskeveredések? Nemzetiségek? Etnikumok? Magyarság? Romák? Cigányság? Indek? E kérdésekkel felvértezve érkeztünk, hol a helyünk, mit várunk? Elek Tibor köszöntőjében nyomban helyére teszi az értékrendet: „Ha magyar nyelven születik egy irodalmi alkotás, akkor az a magyar irodalom része, mindegy, hogy milyen származású ember írta.”

A bemutatott, megzenésített versek java Békés, ill. Bihar megye romáihoz kapcsolódik, így aktuálisnak tűnik első állomásként Békéscsabáról indítani azt a turnét (terveztek még Hajdú-Bihar megyei, biharországi, berettyóújfalui és nagyrábéi vendégművészek bevonásával 5 másik helyszínt meglátogatni), amely a kortárs roma irodalomban kalandoz.
Az ötlet már 20 éve megfogalmazódott, hiszen Kocsis Csaba 1993-ban vetette fel ennek a kultúrmissziónak a lehetőségét, hogy mi lenne, ha többek között a cigányok kortárs irodalmával foglalkozva tanítanák meg a nemzet legjelentősebb kisebbségét a saját kultúrájának megőrzésére.

A kultúravesztés állandóan kísérti a Kárpát-medence kisebbségeit, ahogy a magyarokat is a történelmi Magyarhon peremvidékein. RFGY Azt álmodtam versének megzenésített szavai méltán kifejezik ezt: „azt álmodtam, hogy a túlsó parton voltam, ahol mindenki egyforma, ahol nincsenek különbségek, ahol egyformán nézik az emberséget.” Mintha a szabadság-egyenlőség-testvériség örök hármasa fejeződne ki újra.

A jelenlévők életcélja, hogy szándékoltan cigány közösségben, cigány nyelven és szellemiséggel közvetítsék a szabadságélményt lélektől lélekig. 

A rendezvény plakátja is – amelyet az RFGY könyvekben rendszeresen bedolgozó F. Tóth Zsuzsa készített – sugallja az összefonódás néphagyományos jellegét. Azt est folyamán halmozottan kiderül, hogy a cigányság integrálódni mindig akart ugyan, de asszimilálódni sohasem. 

Isten megteremtette a világot, benne a cigánysággal, de Indiában. Ők üldözöttként elhagyták hazájukat, és a világvándorlás közben csak a magyarok fogadták őket igazi szeretettel, így ez a terület lett új, választott hazájuk. Itt tapasztalták meg, hogy minél többet adnak a szeretetből, annál több marad.

A múltat feledni nem lehet, tisztelni kell, a nélkül nincs jövőkép sem. A múlt él a művészetekben (zene, képzőművészet), a mesterségekben, a nyelvben, nyelvjárásokban, a vallásban. Messzemenően jelen van a törvényekben. 

Ezek azonban a cigány törvények, amelyek a magyar alkotmányozásnál jóval ősibbek! Amelyek a vajdarendszerből kiindulva sokkal szigorúbban járnak el, mint olykor a magyar jogalkotás.

Sajnos, manapság e törvénykezést a romák ellen használja fel a politika. Osztojkán Béla csengeri származású, 2008-ban elhunyt roma író szerint „a sírás minden nyelven érthető”. A szeretet (amely gyógyít, és szívmelengető, különösen, ha az ember saját „törzse” leszármazottaival érintkezik), a mély áhítat, az igény a kultúrára nem politika vagy pártfüggő.

A cigányság sorstragédiája – kesereg RFGY – abban rejlik, hogy a nagyapa még tud, beszél roma nyelvjárást/nyelvet, az unoka már nem, generációs ellentétek Márai-félelmére hangolva (?!). A roma szégyelli származását, tagadja kultúráját, mert ugyan mit ér a kultúra, ha roma? 

A kérdést több száz éve feletették már, azonban először csak Széchenyinél nem került hierarchikus viszonyba a „nemzet” és „nemzetiség” kategóriája.


Szép eszme az egyenlőség-testvériség kettősére építve. Ezt támasztja alá, hogy még ma is akadnak olyan családok, ahol a számos gyermeket a nagy szegénység ellenére vagy éppen a miatt a falu neveli fel. 

RFGY-nek 9 testvére van: „olyan mélyen voltunk, hogy oda lemenni vacogott a fény”. Önzetlen segítség, szándék és kiváló, erkölcsös emberek kellenek ahhoz, hogy megvalósuljon a roma álom: „minden cigánygyerek iskolázott legyen és szakmát tanuljon”.

Ebben van elsődleges szerepe a mintaadó szülőknek (RFGY: „szüleimnek oltárt emelek a szívemben”), másodlagos felelőssége a pedagógusoknak (Marosvölgyi Károly tanár úr még tanúja lehetett tanítványa „felemelkedésének”, és jelen is van az esten), a munkaadóknak (Siklósi Norbert: kiemelkedő érdemeket szerzett a magyar újságírók képzésének megszervezésében, szociális ellátásuk fejlesztésében), a kapcsolati tőkének.

Utóbbinak hála a roma hagyományok élnek, az összefonódások aktuálisak. Felcsendülnek Ruva Farkas Pál (RFGY öccse),Balogh Gyula, Bari Károly, Choli DarócziJózsef (aki a magyar-roma közélet ikonikus, igazi indiai figurája), Lakatos Menyhért, Szepesi József versei. Miközben Bai szaval, Kocsis és Miczura duettben pengetik hangszereiket. Megállapítom, hogy hegedűn zenélni, vonót fogni csak roma tud hitelesen, ahogy kung-fuzni csak kínai, futni és kosárlabdázni csak néger, úszni csak fehér ember.
Az egész est hangulatát az elfogadás, összeölelkezés jellemzi. Megtölteni a szívet (Bari: Szívpiros vers) szeretettel, hányattatott sorsokról számot adni (Choli: Gödörszéli ház), a felnőtté válásról elmélkedni, megmaradni magyarnak és romának. 
Az összefonódás megtörténik, a közös út álma, értelme megszületik, az est végén a közönség együtt énekli Choli sorait az előadókkal, Magyarország (Ungriko them):

"Magyarország, te szent nagy békesség,
melled élettől dagad.
Van kenyered, van vized elég,
mégis éhezik sok szegény fiad.
Éhezik kenyérre,
éhezik észre,
éhezik nagyon
az emberségre."
(Weöres Sándor fordítása)

(Forrás: Bárka folyóirat, fotók: Bontovics Ilona)






Uobičajeni način - Savremeni književni Gipsi




Постед би: Георге Фодор   

Концентрација под називом музички књижевно вече позвао Црис књижевног друштва (Бекесцсабаи Јокаи позориште, Кисвигадо 11 новембар 2013тх) био гост истакнути име међу Атила Јожеф награде, Ујкигиоси рођен Ростас-Фаркаш, Џорџ (РФГИ), писац, песник, преводилац, новинар , образовање одраслих, ромска традиција и језици истраживач (први гост у шест датум турнеје), Чарлс Баи поезија (препознатљив, пријатно Бихари дијалект, обука глас), Чаба Кочиш песник-Бард (директор нагирабеи заједница центар) и Чарлс мицзу примат.

Одмах након мог доласка, ја закључујем да интелектуалац, аутентичан, образовани Роми елита представљени.Расположење Цреатор прибор љуљање око нас: индијске и мађарско заставу и заставу Рома, чији ентеријер белехимезтек звезде Европске уније, као и, тамјан мирис, статуе Марије и Христа на столу, а гитара-мађарски тробојка риббон.
Идентитаскевередесек?Националности? Етничке групе?Мађари? Роми? Роми? Индија?Наоружан овим питањима, стигли смо на мом месту, шта чекамо? Тибор ЈаваСкрипт добродошли сте одмах ставља вредности:. "Када сте рођени Мађар књижевна дела, то је део мађарске књижевности, без обзира на то шта та особа пореклом"
Приказани песме постављена на музику углавном мирно, респективно. Бихар повезан са Римљанима, тако изгледа на време као прва станица на турнеји почети Бекешчаба (дизајниран Хајду-Бихар, Бихар Република, Береттиоујфалуи нагирабеи и гостујуће уметнике, који укључује пет различитих локација у посету) да Роми савремена уметност авантура.
Идеја је формулисан за 20 година, од 1993, Чаба Кочиш ово културмиссзионак подигао могућност шта ће се десити ако, између осталог, његова литература суоче са савременим Цигане уче у већини мањих народа да очувају своју културу.

Култура је стално прогони губитка мањина у Карпатском басену, Мађара као историјских Магиархон пруга. РФГИ сам сањао песму сет музику речи исправно је изразио: "Сањала сам да сам била на супротној обали, где су сви били једнаки, где постоје разлике, које су једнако гледа на човечанство." То је као слобода-једнакост-братство вечно тројство се поново завршена.

Учесници у животу је да намерно ромске заједнице, ромски језик и етос да пренесе искуство слободе из душе до душе. Плакат за догађај, као и - који се редовно плуг књиге РФГИ Ф. Жужа Тот је - сугерише спајања популарне неконвенционални карактер. 

Она има више окреће током вечери да се интегришу Роми одувек желела, али никада асимилује. Бог је створио свет, укључујући и Цигана, али у Индији. Они ловио као они напустили своју домовину, док је лутао светом примили им само мађарску праву љубав, тако да је то била нова област, изабран домовина. Овде је установљено да више сами, више воле остатке.
Прошлост не може заборавити, да се поштује, не без визије, било. Прошлост живи у уметности (музика, уметност) и заната, језика, дијалеката и религија. Ово је далеко закон. 

Ови закони, међутим, Роми, што је много више древни Мађарски алкотманиозаснал! Које су основа више ригорозног система Воивод делују као некад мађарски закон.
Нажалост, данас ови правосуђа користе против Рома у политици. 

Бела Осзтојкан Цсенгер рођен 2008, умро је у ромском писца да "на свим језицима разумљивим да плаче." Лове (који лечи и топла, нарочито када је сопствени "племе" је у контакту са потомцима), дубоко посвећеност потребама културе није политика или партијског у вези.

Роми трагедија - јадикује РФГИ - лежи у чињеници да још увек може да говори деда ромски дијалект / језик није рођак, генерацијске разлике Мараи страх-тунед (?). Роми стиди порекла, негирајући култура, јер шта вреди иста култура, када у Риму? Питање безбб полувремену су стотинама година, али први пут није био само Сзецхениинел хијерархијски категорија "нације" и "националност".
Лепо идеја заснована на равноправности, братства два поступка. Ово је подржан од стране чињеница да и данас постоје породице у којима је број прстена кованица Упркос високој сиромаштва или чак због подиже села. РФГИ има девет браћа и сестре "су тако ниско да иде тамо доле дрхти у светлу." Несебичну помоћ и одлични намере, морални људи треба да схвате сан Рома "Циган свако дете треба да се образују и уче занат."

Ово је основна улога модела пореских родитеља (РФГИ "родитељи олтар подићи своје срце"), секундарна одговорност наставника (господин Чарлс Маросволгии наставник је сведок студент "Рисе", а ово је вече), послодавци (Шиклош Норберт изузетан заслуга у организовању обуке мађарских новинара, развој социјалних услуга), релационе капитала.

Потоње захваљујући живи у римској традицији, актуелним спајања. Одјекнути Рува Паул Волф (РФГИ брат), Гиула Балогх, Карољ Бари, Цхоли ДароцзиЈозсеф (који је од мађарског Рома-јавни живот икона фигура у индијској Реал), клупа Мелцхиор, Јосиф Спис песме. 

Док Бај рецитује аутомобила и мицзу дуо чупао своје инструменте.Закључујем да виолина за репродукцију музике, Роми могу само сагнути да ухвати аутентичан, као једини кинески кунг фу, трчи и игра кошарку само црно, само белци пливају.

Током вечери атмосфера прихватања, мази заједно могуће. Попуните своје срце (Бари: Аре Ред песма) љубав, проблематичне судбине да објасни (Цхоли: Едге каменог куће), око растућег медитирате, остају на мађарском и румунском језику. Спајање се дешава, заједнички начин тумачење снова се узима, на крају вечери публика пева на линији Цхоли уметника, Мађарска (Унгрико Тхем)

"Мађарска, свети велики мир,
груди набубри живот.
Ту је хлеб, твоја вода је довољно
Ипак, многи од глади лоше сина.
Глад за хлеб,
Обавештење глад
веома гладан
одговорна народу. "
(Превод Александра Веорес)

(Извор: Л'Арцхе Магазине фото: Бонтовицс Хелена)
Ковчег фото-архиве

                       Nebojša Vladisavljević

Nema komentara:

Objavi komentar