Roma telepek Szlovákiában
Írta: Administrator
Nem a roma telepek lebontása a cél: 2004 után második
alkalommal készült el Szlovákiában a Roma közösségek atlasza. Az idei szerint
80 ezerrel nőtt a romák száma: most 403 ezren vannak. A 2011-es népszámlálás
300 ezerrel kevesebb romát mutatott ki.
A felmérés és a népszámlálás adatai közti óriási
különbség azzal magyarázható, hogy az atlasz nem önbevalláson alapszik.
„Mintegy 402 840 romát azonosít, pontosabban olyan embereket, akiket a
környezetük romának tart” – áll a napokban nyilvánosságra hozott anyagban.
A
2004 és 2013 közti mintegy 80 ezer fős különbség a felmérés készítői szerint
részben az eltérő módszertannal és az alaposabb kutatással magyarázható. „A
2004-es atlaszba csak azok a települések kerültek be, ahol legalább 50 roma
élt, most ezt a határt 30-ra csökkentettük” – jelentette ki Alexander Mušinka
etnológus, aki részt vett mindkét felmérés készítésében.
Az emelkedés másrészt
a növekvő népességnek is köszönhető, de az eltelt időszakban született romák
száma csak mintegy harmadát teszi ki a 80 ezer fős növekedésnek.
Az atlasz elkészítését a roma közösségek helyzetének
pontosabb felmérése indokolta, Peter Pollák romaügyi kormánybiztos ez alapján
szeretné kidolgozni a telepek helyzetének rendezését.
Az atlaszban szereplő
falvak várhatóan uniós támogatásban részesülhetnek a telepek élhetőbbé tétele
érdekében. Pollák elképzelése szerint ugyanis nem felszámolni kellene ezeket a
telepeket, hanem rendezni a tulajdonviszonyokat és elvégezni legalább a
minimális közművesítésüket.
A 804 roma telep közel negyedében egyáltalán nincs
ivóvíz, sok esetben csak földutak vezetnek a telepre, az épületekben legfeljebb
az áramszolgáltatás megoldott.
Ravasz Ábel szociológus szerint az atlasz azt mutatja,
hogy pozitív fordulat ugyan nem állt be, de legalább nem romlott jelentősebb
mértékben a romák helyzete. „A roma közösség elszigeteltsége arányaiban nem
különösebben növekedett az elmúlt tíz évben, igaz ez csak a minimális elvárás,
arra kellene törekedni, hogy csökkenjen” – nyilatkozta lapunknak Ravasz, aki
szociológusként foglalkozik a romakérdéssel.
Szerinte a stagnálás oka, hogy a
legfontosabb területek – az oktatásügyi reform, a munkaerőpiac, a lakhatás –
nem kaptak elegendő figyelmet. „Ennek egyik oka, hogy a pártok félnek a
romakérdéstől.
Úgy érzik, szavazóik radikálisabb megoldásokat várnának, mint
amiket tenni szeretnének, így inkább ki sem nyitják a kérdéseket” – véli a
szociológus.
Ravasz szerint nem lehet egységes, minden roma telepre
érvényes megoldást találni. „Nem lehet egyformán kezelni a Luník IX-féle
paneltelepeket, a tradicionális roma telepeket és a roma többségűvé váló
falvakat” – mondta Ravasz.
A Pollák-féle váltást nem tartja rossz iránynak. „A
XX. században a telepek felszámolását tartották a legjobb megoldásnak, de ez
káros zsákutcának bizonyult – a tradicionális közegükből kidobott,
elbizonytalanodott roma közösségek a városi gettók rabjaivá váltak” – állítja a
szakember. (lpj, sme)
Ромска насеља у Словачкој
Написао Администратор
Не демонтажа ромских насеља у граду: по други пут после 2004 од стране ромских
заједница у Словачкој Атласа. Повећање Овогодишњи броја под 80 хиљада Рома,
сада има 403 хиљада људи. Попис 2011 показала 300 хиљада, мањи број Рома се.
Огроман разлика између истраживања и пописа је објаснио
да атлас није заснован на самоизвештавања. "О 402.840 Роми су
идентификовани, посебно за људе који држе своје окружење Роми" - је
материјал направљен јавни дана.
Око 80 хиљада разлика између 2004 и 2013
истраживања у делу са различитим ауторима методологије и објаснио дубље
истраживање. "Атлас 2004 су били само они насеља, где најмање 50 Роми
живели, сада ово ограничење је смањен на 30," - рекао је Александар Мушинка
етнолог који је учествовао у оба истраживања.
С друге стране, раст растуће
популације је и због међувремену, већ је само око трећине Рома у 80 хиљада
повећања.
Припрема атласа прецизнија процена ситуације ромских
заједница мотивисани жељом да развије ову врсту ситуације у колонијама на
основу комесара Владе Петер Поллак Рома.
Села у Атласу се очекује да имају
користи од фондова ЕУ како би се биљке више подношљив. Поллак визија, не треба
да пуните ове батерије, али да измири власништво и да направи бар минимум њихових
јавних радова. Подручје од скоро 804 ромских насеља апсолутно немају пијаћу
воду, у многим случајевима, само земљани путеви који воде до постројења, зграде
до напајања је решен.
Лукав Абел социолог атласа показује да позитивне
промене не дешавају на исти или бар не пропадају у већој мери ситуацију Рома.
"Изолација ромске заједнице у сразмери није нарочито повећана у последњих
десет година, то је само минимални услов треба да тежи да смањи" - рекао
је Црафти ове новине, као социолог који се бави ромском питању.
Према његовим
речима, стагнација је због најважнијих области - реформа образовања, тржишта
рада, становања - не дају довољно пажње. "Један од разлога је што су
странке плаше ромакердестол. Они осећају да гласачи очекују радикалнија решења
од оног што желите да урадите, тако да нисам отворити питања "- каже
социолог.
Лукава, не буде јединствена, да се пронађе решење за
важећу свим ромским насељима. "Не можете бити једнако третирани у
колонијама Луник ИКС Комисије, традиционалних ромских насеља и ромске већине у
селима," - рекао је он лукаво.
Промена Полак не иде у погрешном правцу.
"КСКС. век елиминација колонија је сматран најбоље решење, али је штетно у
ћорсокак - традиционална козегукбол отпада, оклевао ромске заједнице у урбаним
гетоима су постали зависници "- каже експерт. (ЛПЈ, МСП)
Nema komentara:
Objavi komentar