Velibor Antanasijević
Nene Miljanović-Daniluškin romansero...i dve pesme iz
te zbirke........Iz moje knjige DANILUŠKIN ROMANSERO ...Poeme su pisane u
muškom i ženskom rodu u srpskociganskom dijalektu i po svim gramatičkim
(ne)pravilnostima karakterestičnim za taj dijalekt .
R O M N I (žena) DANILUŠKA
Sutra kad ti
javu da me nema više Nemoj da dođeš da
me vidiš u sanduk Ni da me ljubiš u
ladno čelo Ja nisam tamo pod beli pokrov Na drugo mesto sam živa i tvoja I nemoj da
pitaš moju mater Od čega sam mrtva Ja ću da ti šapnem Sa glas od vetar Od
žalost mi puklo srce u prsa Svo se od tugu nadulo i prslo Što nisam bila tvoja
žena Što si sa drugu pravio decu A meni od žalost trulio stomak Ko crna gljiva
pod truo panj I što mi nisi bio jastuk Na tvoje rame sretna da spavam Boga da sanjam
Na tebe da liči Nemoj da plačeš Nisam ja mrtva To je samo ljuska mene u sanduk
Na drugo sam mesto U nešto drugo Tamo me nađi Pođi u podne sa sunce za leđa Za
senku svoju gazi i pazi Ja sam u senku uvek sa tebe Dokle je tebe Dokle je
sunca Pođi u ponoć sa mesec pred sebe Nađi me u polje pusto bez travu Di u
polje ruža iz kamen niče Crvena od prkos Sa bodlje ko sablje Ja sam u ružu
Kidaj je i metni sebi u nedra Tu da mi budne spomenik i duša Sa trn od ružu
ispiši slova Na svoja prsa ureži u kožu "MOJA DANILUŠKA" Bio si moj
život I grob da mi budneš Makar u smrt da sam ti žena R O M (čovek) CRNI LABUD
Ej mati mati Al mi je žao i krivo na tebe Vidi kaki sam crn u lice Ko zadno od
kotlić na ovu vatru A što me nisi rodila beljeg Sa belu kožu sretan da budnem
Sa belu da se ženim Decu da pravim Ko beli tići da mi se ležu Svi da i volu što
su beli Svi da i zovu Da niko na nji ne pušta kera I da i sa vrata sa sovku ne
tera Ej mati mati Neću da se ženim Neću da pravim moju jadnu decu Ima da umrem
sam ko panj Evo me ležem na tvoje krilo Sad ću da pustim dušu iz mene Crn će mi
leptir iz moja usta Sa ruke da ga vataš Sa usta da gutaš U stomak da me mećeš
Opet da me rodiš Od crni leptir beli da budnem U beli povoj da me umotaš Sa
crnu sisu da me ne dojiš Ko tića da me raniš Sa tičije mleko od bele tice Sa
belu da se ženim Decu da pravim Ko beli labudi da mi se ležu Sretni među svetom
Nesretna mati A što me rodi među vake ljude Strašni ko tice Crni u dušu Pod
belo perje.
od: Nena Miljanović
Nema komentara:
Objavi komentar