Jelentés a jövőnek
Írta:
Rostás - Farkas György
|
|
|
|
Nem
akartam megszólalni az ellenem indult sárdobálás okán, de a hozzám közelállók
unszolására mégis megteszem.
Nagyon remélem, sőt biztos vagyok benne, hogy
egyszer fény derül az igazságra, ahogy arra is: ki (kik) állnak az ellenem
szőtt koncepciós kreálmány mögött.
Sokan vannak, akik nem tudják
megbocsátani, hogy megpróbáltam újraidézni a vajdaság intézményét. Úgy
gondoltam, hogy a cigányság mai áldatlan helyzetében valamennyi lehetséges
kivezető utat meg kell fontolnunk.
Akik
ismernek, tudják, hogy egész munkásságom vezérelve kultúránk és hagyományaink
megmentése volt.
Tettem ezt a nyelv, az irodalom, a hagyományos mesterségek,
néprajzi és viselkedéskultúránk legjobb hagyományainak továbbörökítése terén
is. Könyveket írtam, lapot indítottam, konferenciákat szerveztem –
Negyven
év óta járom az országot, a kis falvakat, a cigány közösségeket. Sokan azt
mondják, hogy tévedek, de én úgy tapasztaltam, hogy az emberekben igenis él
az őseink hagyományai iránti tisztelet, ahogy a régi közösségi kultúra és
összetartozás utáni vágy is.
Ebből fakadt a gondolat: lehet, hogy egy, a
vajdaság hagyományaira épülő, önkéntes civil mozgalom segíthet az óhajtott
összefogás megteremtésében.
Identitás
– nyelv – kultúra: a kulcsszavak, amelyek mentén gondolkodtam.
Soha nem volt
célom, hogy ezt a kezdeményezést ráeröltessem olyan cigány honfitársaimra,
akiktől ez idegen, akiknek ősei és maguk sem tartották – tartják fontosnak
ezt a hagyományt, a cigánytörvényt.
Úgy
tapasztaltam azonban, hogy igenis sokan vannak, főként vidéken, akik számára
mindez fontos, és tekintéllyel bír. Akik úgy gondolják, hogy elődeink
hagyományai, törvényei bennünket is köteleznek.
Megpróbáltunk
már sokmindent, hogy alapvető nemzetiségi kulturális jogaink intézményes,
rendszerszerű lehetőségeit az un. demokratikus politikai eszközökkel
megteremtsük. Ebből, mint a cigány önkormányzatiság létrejöttében
animátorként is résztvevő képviselő, én is kivettem a részem. Tudjuk, a
törvény papíron nekünk is garantálja a kulturális autonómia lehetőségét. Azt
is tudjuk mindannyian, hogy a gyakorlat milyen távol áll ettől.
Nemrégiben
könyvben is kiadtuk azokat a cikkeket, amelyek a Közös Út – Kethano Drom
folyóirat hasábjain az elmúlt két évtizedben e témában megjelentek, ékes
bizonyítékül szolgálva arra, hogy ott tartunk e téren, ahonnan 20 évvel
ezelőtt indultunk.
Sajnos
sokan kidőltek már e harc során, többen vannak „odaát” azok közül, akikkel elindítottuk
kulturális egyenjogúságunkért folytatott küzdelmünket. A többiek pedig
szétszóródtak, meghasonlottak, s ami még rosszabb hagyták, hogy a hatalom
egymás ellen fordítsa őket. Több ezer éves gondolat: „....divide et
impera...”
Osztojkán
Béla halála előtt arra készült, hogy dokumentumregényben megírja
cigánymozgalmunk igaz történetét.
Már nem tudta megtenni... Jegyzetei ki
tudja hol kallódnak. Lakatos Menyhért azt mondta, hogy görkorcsolyázni fog,
amikor azt őt szidalmazók már sehol sem lesznek... Farkas Kálmán bácsi
publicisztikáiban, mint az első ismert cigány újságíró, mindig „értünk
kiáltott”. Ki az, aki ma emlegeti, rajtam kívül. Azok a roma „politikusok”
felejtkeztek el róla leghamarabb, akiket egész életében pártfogolt.
Hagytuk,
hogy idáig jussunk, hagytuk, hogy kiforgassanak bennünket elődeink történelmi
örökségéből.
Mindezt
azért tartom fontosnak felemlíteni, hogy megvilágítsam: milyen gondolatok is
vezettek engem, amikor 2007-ben kezdeményeztem a vajdaság hagyományőrző
mozgalmát.
Sok haragost szereztem magamnak, sokan próbálnak lejáratni, sokan
pedig a vajdai méltósághoz méltatlan eszközökkel próbálják önös érdekeikre
felhasználni ezt az ügyet.
Bencsik
Gábor történész barátom idézte egy velem készült, a vajdaság témáját érintő
dokumentumfilmben Napoleon híres mondását: „Nem az a tragédia, hogy minden
tehetséges ember ellenem van, az a tragédia, hogy minden tehetségtelen
mellettem van...”
Ma
azzal vádolnak, hogy anyagi előnyökért, érdekből, csalással vettem rá
egyeseket a vajdaságra. Azzal vádolnak, hogy királyságot építek. Pedig nincs
koronám, nincs kastélyom, nem ülök otthonomban aranytrónszéken, mint vádlóim
közül egyesek.
Az
én kastélyom a hitem, az őseim hite, a könyveim és azok szeretete, akik a
rágalmak ellenére is kitartanak mellettem.
Többre nincs is szükségem.
Nem
kívánok a sárdobálásra ugyanazzal válaszolni.
Soha nem fogom cigány
testvéreimet még joggal sem nyilvánosan sértegetni, bántani.
Megteszik ezt
helyettünk mások, hisz sokan csak azt várják, mikor esünk egymásnak, hogyan
lehet megosztani bennünket, hogy még véletlenül se tudjuk képviselni
népünket, kezünkbe venni sorunkat. Apám szavaival: „ malaven pe kethane e
tringone...”
Rossz
szokásom azonban, hogy mindent megőrzök. Feljegyzéseket, fotókat, videókat...
a mi kortárs történelmünk krónikája az utókornak, jelentés a jövőnek.
Remélem, lesz majd olyan nemzedék, aki leszűri belőle az igazságot és
felteszi majd a mérlegre az ügyben vádlók szavahihetőségét.
Akik
ismernek engem, akik veszik a fáradságot, hogy utánajárjanak 40 éves munkásságomnak,
tudhatják: én nem elvenni szoktam, hanem adni.
Segíteni akkor is, amikor
körülményeim szerények. Mindig ezt tettem, és a továbbiakban is ezt fogom
tenni.
hivatkozott videó:
kethanodrom.hu
|
Извештај о будућности
Вриттен
би Ростас - Џорџ Волф
|
|
|
|
Нисам
желео да говори због клеветања против мене почела, али на наговор људи
блиских мени, али ја хоћу.
Искрено се надам, у ствари сигуран сам да када је
открио истину, јер је: ко (ко) су иза идејних решења у плетене против мене.
Постоје многи који не могу опростити, покушао сам да поново цитирам
институција покрајине.
Мислио сам да Роми данашњи неприлика је све могуће
излаз треба да размотрите.
Они
који ме познају знају да је мој рад кроз водећи принцип је био да спаси нашу
културу и традицију. сам ставио ово у језику, књижевности, традиционалних
заната, народне уметности и традиције најбољег виселкедескултуранк, као и
пренос.
Писао сам књиге, почео картицу, организовао сам конференције - Ја
проповедао ову потребу на било који могући начин.
Четрдесет
година од јарма земље, малог села, ромских заједница. Многи људи кажу да сам
у праву, али сам открио да сам веома жив у народу поштовање традиције наших
предака, као старе културе и заједнице, као и заједништва жудња.
Из тога је
произашла идеја: то може бити да покрајина на основу традиције добровољног
грађанског покрета може да помогне у стварању жељене сарадње.
Идентитет
- Језик - Култура: кључне речи, које уз размишљања. То никад није била моја
намера да ову иницијативу Циганин наметне своју хонфитарсаимра кога то
странац, чије сами и сматрани су преци - се сматрају важним у овој традицији,
на циганску закон.
Али приметио сам да заиста има много људи, посебно у сеоским срединама, за
кога је ово важно и има велики углед. Они који верују да традиција наших
предака, ми смо везани законима.
Покушали
смо да имамо много ствари које институционализованих, систематске могућности
за основна права у тзв културне мањине. створити демократске политичка
средства.
Она, као и представници ромске само-управе који учествују у
стварању аниматор, ја такође узео део пода. Знамо закон на папиру за нас да
гарантује културну аутономију.
Ми такође знамо сви да је далеко од онога што
је пракса.
Недавно,
објавили смо књигу је приче које су заједнички начин - Кетхано Дром колумни у
протекле две деценије на предмет појавио, служећи доказ да смо тамо у овој
области, која је почела пре 20 година.
Нажалост,
многи су пропали током ове борбе, људи су "тамо" онима који се боре
са културном егиењогусагункерт почела.
Остали су разбацани мегхасонлоттак, и
још горе нека моћ, окренути их против другог. Хиљаде година мисли:
"Дивиде ет импера ......."
Бела
Осзтојкан пре него што је умро био је да напише свој роман документ
циганимозгалмунк истиниту причу.
Он није могао да уради ... Ко зна где је
моја занемарен. Бравар Мелкиор рекао да ће роликах кад немам где да се
клеветници њему ... Ујка Вук Калман публицисзтикаибан као први новинар познат
гипси, увек "ми плакали." Ко данас сећа, али мени.
Роми су
"политичари" заборавио све о томе што је могуће пре, који под
покровитељством читав свој живот.
Да
ли је дозвољено да се до сада, омогућила нам је да кифоргассанак историјског
наслеђа наших предака.
Све
то зато што ја то сматрам важним фелемлитени на светло: шта мисли ме је
довело у 2007, када сам иницирао покрајини традиционалистички покрет. Многи
су љути се, многи људи покушавају да дискредитују, многе војводе достојанства
значи недостојан својих себичних интереса покушавају да користе овај случај.
Бенцсик
Габор историчар цитирао мој пријатељ ме је документарац у вези покрајинских
нити Наполеон славно рекао, "То није трагедија да свака талентована
особа је против мене, трагедија је у томе што све таленат је поред мене
..."
Данас
је оптужен материјала за накнаде, камате, купио му мало превару у Војводини.
Оптужбе да граде краљевство.
Али без круне, нема замак, не седе код куће у
свом златном престолу, као што неки од оптузују.
Мој
Дворац у вери, вера мојих предака, а књиге воле, који се држи за мене упркос
клевете. Ништа друго није потребно.
Не
желим блаћење исти одговор.
Ја никада нећу видети мој брат Циганин закон још
није јавно вређа, боли.
Други урадио за нас, јер људи само очекују када падне
једно за друго, како да поделите са нама који не можемо случајно представљају
наш народ, наше руке узме на ред. Мој отац је рекао, 'Малави Кетхано ово
трингоне пе ... "
Али
лоша навика која чува све.
Белешке, фотографије, видео ... наша савремена
историја је хроника за потомство, извештаје у будућности.
Надам се да ће бити
генерација која ће филтрирати истину и ставља га на скали и кредибилитет
тужитељима у случају.
Они
који ме знају, ко одвојите време да примените мало истраживање 40 година мог
рада, начин знајући: Ја обично не предузме, али да дају.
Помозите чак и када
су околности су скромни. Увек сам то урадио, а ја ћу наставити да радим.
из
видео:
|
nakhada:Nebojša Vladisavljević
Nema komentara:
Objavi komentar