Ljiljana Božić
SAMO TE JEDNO MOLIM
Samo te jedno,
ljudski molim,
ako resis nekad,
da me ostavis,
tako ti ociju,
nemoj u zimu.
Sacekaj prolece,
za par meseci,
nista pobeci nece,
nit ce ti zelje,
ako su prave,
splasnuti za to vreme.
Za mene,
mnogo znaci,
da u sred zime,
sama ne ostanem,
da mi se suze ne zalede,
pa jedno jutro osvanem,
ukocenog pogleda,
okovanog, suzom od leda,
da mi se ociju boja,
ne prepozna.
Ja bih umrla,
tako mi zivota,
ako bih ostala sama,
u zimskim nocima,
ledom okovana,
u bolovima,
od promrzlina,
jer moja dusa juznjacka,
hladnocu ne podnosi.
Srce te samo jedno moli,
ne idi,
od mene u sred zime,
ako nekada resis,
da me ostavis.
Sacekaj malo da zazeleni,
lakse se tuga podnosi,
kada su duzi dani
i kad se na svakoj strani,
sareni cvece
i miris proleca mami
i procveta bagrem,
pa srce prevari,
da zaboravi, na boli.
Tako ti srece,
ako resis, nekad da me ostavis,
sacekaj prolece,
samo te to molim.
Ljiljana Božić
Nema komentara:
Objavi komentar