"U prevodu:"Na mestu ostavljen"
Objavljena je u zbirci pesama:"DZIVDIPE MASKARO ROMA"
U prepevu:"ŽIVOT MEDJU ROMA" Na romskom jeziku 1988.god.
Od autora: SELJAJDIN SALIJESOR
Izdanje:Zajednica za kulturu i obrazovanje - Preševo
Preko Književno udruženje.
Susret pesnika "FENIKS" Preševo.
"NA MESTU OSTAVLJEN"
Taj dan, nezaboravljen dan,
U nasem secćanju je bio kišovit.
Ja neznam, ali tako mislim,
Taj čovek je na putu ostao,
Je li stvarno, on je bio,
Izvor svega, ili kisžša,
Neznam, ali tako razmišljam.
Šta mislite vi redom.
On je na putu ostao,
Poput, pokošene žrtve,
A svi se sećaju,
Da je taj dan, bio kišovit.
I izvor, svaki dan je izvirao,
Ko god prolazi, tu zastane, osveži se,
A on je tu ostao,
Izvirući, na sve strane.
Popu, neke jake kiše.
Neznam, razmišljam, o tom danu,
Da su ga svi slavili,
Posvećen, tom čoveku.
On je na putu ostao,
Kao spomen, duh vremena,
Bez tajni, prepun znanja,
Tu, medju Romima, mukom napaćen.
Dan, po sećanju je bio kisovit,
I ptice su ga opevale,
Voće se slatko sladilo,
Deca su bosa trčala.
Svi znaju, da je on, na putu ostao,
Medju, četiri zida je godinama ležao,
Teškim, božjim mukama izdržao,
I uspone i padove i pobede i poraze.
Izmedju ta, četiri crna zida,
Voda je tekla.
On je tu ležao, ispruženih ruku,
Tražio je i sanjao, o onome, što je radio?
O spasu čarobnom ključu, života roma.
Iz četiri crna zida, širio se, užasan zadah,
On je tu pao, ležao proboden, ponižen,
Al prepun znanja.
Sećam se, taj dan je bio kišovit,
Romi, za taj dan poštuju i zato ga slave.
O je ostao, na sred puta, tu kraj kamena,
Da gleda, kako raste trava?
Otvara usta,z a duh vremena,
Za isčupane uši, ne nošenih mindjuša,
Tu na sred puta, ostade uspomena,
Na glavu, znanjem napunjena.
Pred njim zid,
Iza njega on,
Ali sećanje na njega je slava,
Kad se noge peru i voda pije,
Tog dana se sve može desiti,
Što se drugim danima, ne dešava.
Sećanje, na čoveka, koji je ,na putu ostao,
I slavom, samog sebe proslavio.
Ka on zažmuri, insekti ga jure,
Za poglede njegove velečanstvene.
Dan, kada je kiša padala,
Kad je na kamen stao,
Čovek je hteo,
Svoj život da promeni.
Ali je tako, to bilo, znaju svi.
Čovek...nož...kiša...izvor...
Romi...zid... i kamen,
Sve je to bilo bačeno u provaliju.
Ali svima je u sećanje,
Kamen...izvor... i taj čovek.
Tu, na tom mestu, raste trava,
Koju pase, naš konj,
I sa tog izvora, pije vodu.
Ponos, dizanje glave,
Zid... kamen... i čovek izvor i poniznost.
Da li će doći vreme,
Kada će izaći, iz provalije,
Provalije poniznosti.
Možda, kad se konj napase, te trave,
Ka će izvor presušiti,
I čovek, ne napravi kuću.
Ali ja, tu sedim,.
Kraj izvora,
Jer, on, još izvire.
autor: SELJAJDIN SALIJEVIĆ
POEMA - E DZILJI:" KO THAN ACHAVDO "
Pecatimij tani ani cedalin dziljengir:
" D Z I V D I P E M A S K A R O R O M A"
Ki romani chib 1988 bers.
Kotar autori: SELJAJDIN SALIJESOR
Ikaldza: JEKHUTNI ATAR KULTURA THAJ SIKAVDIPE – PREŠEVA
Taro Lilvarmo Resipe - dzilabdenger gajakongor "FENIKS" PREŠEVA
" K O T H A N A C H A V D O "
Odova dive, dive borsinalo,
Ani amari godi, sine borsinalo.
Me na dzanava, ase adjahare, mi godi phenela,
Odova manus,ko maskar sine achilo.
Cacimnjase lji ov, thavli (cesma) So thavdela?
Jase borsin.
So perela?
Na dzanav, ase mi godi, a djahare phenela.
Sar pheneja tu, tumen odola,s arine ko seras?
Ov,ko maskar achilo, sar mulo peravdo,
A sarine dzanena, odova dive, sine borsinalo.
I thavli (cesma) sakova dive thavdela,
Ko ovela te nakhel, athe besela,
Pe pre thovela, pani pijela.
Suneja phrala, pani, pani.
A ov, ko maskar achilo,
Ko sa, o rigja posavdo.
Cacimnjase lji, othare pani thavdela,
Jase maje, adjahare dichola,
Boze, borsin dzala.
Na dzanava, ase mi godi, adjahare phenela.
Adava dive, sa,o Roma, ki godi icerena,
Sose adalje diveste,sarine, pe pre thovena,
Pani pijena, a hem odolje manuse dani,
Ki godi icerena.
Ov sine, ko maskar achilo, sar bi lacho sej achavdo,
Na sine ov, garavdo.
Sarine phenena, ov sine dzando,
Maskaro Roma meklo,
Andor suvjaker kana nakhavdo.
A o dive, sine borsinalo,
Sarine dzanena, adalje diveste, o ciriklje dzilabena,
O phabaja, ki phuv perena,o chave, prnange prastana,
Adjahare, odova dive, sarine nakhavena.
A sarine dzanena, ov ko maskar, so achilo,
Maskaro star duvarja sine paslo,
E devljese ano vas pelo.
Odobor, o devel,silje bare vas, manuse te doljel,
Te fordellje ano gras, te peravilje, te vazdellje,
Hem adjahare, but taro, te cerel.
Maskaro star duvarja,
Odola duvarja kalje, andor ljende, pani thavdela.
O manus terdjola, pe vasta mekela,
Mangela diso, ase na dzanela.
So ov ,naupre dikhela?
Andor peste, so fordela? Gndini, bare udara phravela.
Phenjan udara,
Va, va. Ov udara phravela.
Ase korkoro, he, akala star duvarja,
Kalje, melalje, andor ljende, disavi diha.
Ov sine, athe achavdo,
Paslo, peravdo, posavdo, ase sine hem dzando.
Adava dive, sine but borsinalo,
Sa, o Roma, adava dive dzanena,
Odova dive icerena.
O manus, bestoj tano maskaral,
Uzo bar dikhela, andor phravdipe,
Sar barjola i car.
Phravela, po muj.
Ah!Odova, bi lacho sej,
Isilje, disavo huj.
Oljeser kana posavde,
Saj manglja, cenja, te akhari,
Ase phrala, khanikase, na cerdza bi lachipe.
Paslo, posavdo, sar mulo peravdo,
Sa, o dzandipe ano sero akhari.
Anglo ljeste, o duvari,
Palo ljeste o...
Odova dive,o Roma,so icerena?
Asalje diveste,pe pre thovena,
Pani pijena,pani phrala...pani...
Odolje diveste,but buca cerena.
Sa phravdjola,sa phandljola,
Sa adalje diveste ovela.
Odova manus,ko maskar achilo,
Hem but,but,pharo ulo,
Kotar dzandipe barilo,
Dikhindoj avri, so o vakti, sine borsinalo.
Podajekhvar ov, phandela, pe jacha,
Teg, upro ljeste, chedenape , o macha,
Ov na irini, po sero, sar hem pe vasta,
But, baro dikhiba dela.
Sose? Sar sose? Avri, borsin perela.
Me pre, ko bar marunena,
Sa adava, o Roma dzanena.
Me besava hem ka besav,
Sose mangava, mo cher, te cerav,
Akala, star duvarja melalje,kalje,
Maje ani godi achilje.
Na dzanava sose?
Ase adjahare, sine odova.
Dzanena sare,
O manus, o churja, o borsin, i thavli (cesma)
O Roma, o duvarja,o bar,
Sa sine chedime thaj fordime ani bari har.
Uzi thavli (cesma) Ko odova, baro bar.
Ki godi icerava,
Odola, star duvarja,
Odolje manuse thaj odova bar.
Me nakhava, nakhava athe, ki odija har besava.
odolje thaneste, barjola, bari car,
So amaro gras, sakova dive hala,
Thaj, so, ki okija thavli (cesma) pani pijela.
A vazdela, po sero hem ov, naupre dikhela.
O manus, o duvarja, o bar i thavli (cesma)
O gras thaj i car.
Saj tane andre ani har.
Kavel lji, dajekhvar dive,
Te ikljovel, andir har.
Saj phrala saj. Kana, ka hal, o gras, sa adaja car,
Kana i thavli (cesma), ka terdjol te thavdel,
Thaj o manus,po cher,kana nakasti cerel.
Me besava, ki thavli (cesma) Savi po hari thavdela,
Hem u pral borsin perela.
Odova manus, maskaral achilo,
Ase, sa, o Roma dzanena,
So adalje diveste, borsin djelo.
autor: SELJAJDIN SALIJESOR
Nema komentara:
Objavi komentar