Poema:"LJUDI I VETAR NAD ZEMLJOM POD SUNCEM"
Objavljena je u zbirci pesama:"DZIVDIPE MASKARO ROMA"
U prepevu:"ŽIVOT MEDJU ROMA"
Na Romskom jeziku 1988.god.
Od autora: SELJAJDIN SALIJEVIĆ - SALIJESOR
Izdanje:Zajednica za kulturu i obrazovanje - Preševo
Preko Udruženja - Susret pesnika "FENIKS" PREŠEVO
"LJUDI I VETAR NAD ZEMLJOM POD SUNCEM"
Vetar luta, svojim dugim korakom,
Luta bezglavo umoran i ludo,
Tu i tamo, padne kao žrtva,
Ili se možda pretvara,
Ali nad zemljom, užasom hara.
Suncev izlazak, vetru je pravi mrak,
On se u njemu krije,
Jer pred njim nesme uzase da sije.
Ona može da luta, velikim korakom,
Bezglavo i krišom. Ona ruku nema,
A ti ako možes, pruži joj svoje.
Onda sunce, ne bi moglo stati,
Ili na drugoj strani, još lutati.
Onda bi vetar upao u naručje svakom,
Koračao na zamlju,
Svojom velikom stravom.
Ona nikad ne bi mogla stati,
Pružiti ljudsku toplinu,
Uzjahati konja i u trku dati se, svom cilju,
Ako to, ne bi moglo,
Snašlo bi te, veliko zlo.
Kad bi moglo shvatiti, samog sebe,
Dao bih za sebe, za cilj pobeći, iz stvarnosti,
U svet šuma, ili ostati,
U svom domu i umreti, od gladi.
I u jedno i u drugo, pitao bi se za čudo.
Za tokove, sviju reka, za izvore, svih izvora,
Za pasnjake, tužnih goveda,
I za sjaj, dalekih zvezda.
U tom mišlju, našao se daleko, od sveta,
Da tamo gradi život, bez nameta.
Da se nesmetano vetrom druži i okolo kruži,
Sunce ih krišom gleda i osmehu se tužno preda,
U mislima svojim, samog sebe pita,
Ovom čoveku, treba li na zemlji hleba.
Ne brine ga užas vetra,
Vec druženje, tog čoveka. Što za svakog veka,
Ne dobi i život ljudski, ne dočeka.
Da zastane, pod drvetom hlada,
I tu usni, samog sebe, bes jada,
I dok mu na vratima očiju, zakuca, nova nada.
Da mu sunce bude, topli pokriv,
Da ga ptice, vodom nadoje,
Zemlja da mu bude, meki dušek,
I da tu prozivi, svoj vek.
Sunce, zalazi i izlazi,
Al nikome, na smetnji nije,
A vetar korača, samo pravo,
Al uzase sije.
Lep je život, kad ga živis, kao i svi drugi,
A ne u zabludi u čekanju,
Ka te gledaju ljudi,
I prstom nam pokažu, da smo ludi.
Kad tako ne bi bilo,
Zvezde bi pokrile reke,
A reke bi mirile doline,
Al čoveku, bi se to učinilo,
Da se čudan san snilo.
Tada bi mogli stati, na prozoru vetra,
I jednom reći, da živimo, ljudski život.,
A ne kao goveda.
Ali četrdest dana je, slava pokojniku,
A puška u ruci, snaga vojniku,
Ali kad se jednom, sve to pravo shvati,
Uz stid, ljudska psiha lati,
Ali život je, takva mera, uz bol i patnju,
Je radost čoveku i mala večera.
Za hleb se muči,
Radi, ustaje i pred gospodom čuči,
Go i bos, tu i tamo, jedan život da se živi,
Ali ne za vek u nadi da se čeka,
I gospodi da se divi.
Ali svaka rana je u čoveku, ljudska mana,
Ona peče i boli, a srce u čoveka,
Traži da jede i voli.
Ili pasti, kao žrtva,
U zabludi, svojih nada,
Da ce doći zivot bolji valjda,
Il ćeš se u snu, predati vetru,
Da te njiše,
A ti ćeš slatko spavati i sanjati,
Kako tvoje dete, majku sise.
U tvom snu je čekanje, na život,
Ali prava java jeste,
Da se život, na zemlji,
Drugačije plete.
Za shvatanje, samog sebe, je potrebno malo,
Ali oko tebe, je vrlo teško,
Jer ti spavaš na zemlji tvrdo,
A neko na dušeku mekom.
I odatle gleda, kako pada zvezda,
Ili sunce smije, ili kako vetar, uzase okolo sije.
Kada sve to shvatiš,
Rukama se za glavu uhvatiš.
I pitaj samog sebe, Da li ovo sanjaš, ili stvarno živiš?
Svi, koji mislite, da sam ja neki znalac,
Sve sam znanje mukom stekao,
Ruke mi izgorele, od velikih muka,
Možda vi to, sve znate,
Ja pred vama, svoj život polažem,
Jer samog sebe, novim životom lažem,
Ja osećam, ljudsku muku bol i patnju,
Zato, pred vama stojim i srcem svojim gorim.
Sve reke i sva mora,
Sve planine i tužna gora,
Nek se na mene sruše,
Samo da za vas, novi život stvore.
Za svakog, ko me u ovo spreči,
Neće moći, ništa da izleči,
Dobiće, po nosu, sve boli,
Nek oseti i on, kako srce boli.
Ja sam čovek, voleo bih živeti,.
Život, kako je lepa reč,
Smejes se, ali shvati, da sam i ja čovek,
I ne čupaj me za kosu.
Pitaš li ti mene:Ko sam? Odakle sam?
Imam li na sebe šta?
I kad bi bio go,
Srcem bi mogao oči, da ti zatvaram,
Il suzu, njih isteram.
Jer ja sam rodjen,
Da iz ljudskih srca, bol isteram,
I sreću u njega uteram.
Ali od danas ću, prsa u prsa,
Sa svakim, da se nosim.
Da mi kaže: Gde je sunce?
Vetar i moj brat,
Biće mi spas,
Želim da se moje pravo,
Na život vratiti,
da mogu živeti, plakati i voleti.
Ja sam, samom sebi, heroj vremena svog,
I biću na zemlji ovoj, kao pravi bog,
I mene će nestati,
Kad nad zemljom, zamraći svod.
Zoves me. Hajde Ramo,
Da idemo tamo,
Tamo, gde su mi nade, vrlo tanke,
I gde mogu da izgore, sve slamke.
Ja sam spavao, mnogo tužno,
Sanjao, mnogo ružno,
Da godinama, lutamo vetrom.
Sejem užase i strahote,
Da nikad, nećemo stati.
Oj živote, često tako razmišljam,
I samog sebe, ne mogu da shvatim,
Da ja sam rodjen,
Da nekom, životom platim,
I da li ću uvek tako lutati zlo i naopako.
Srce mi, ko u deteta plače,
Suzama patnju piše,
Kako u meni, srce kuca.
Moja krv diše,
Tebi i svima vama,
Stihove, ove piše, a ko može, da ih, ko shvati,
Nek ga oni, kroz ceo život prati.
autor: SELJAJDIN SALIJEVIC - SALIJESOR
Poema - E dzilji:" MANUSA THAJ I BAVLAL UPRI PHU TALO KHAM " Pecatimij tani ani cedalin dziljengir:
" D Z I V D I P E M A S K A R O R O M A "
Ki romani chib 1988. bers.
Kotar autori: SELJAJDIN SALIJESOR
so ikaldza: Jekhutni atar kultura thaj sikavdipe Preseva
Taro Lilvarno Resipe dzilabdenger gajakongor "F E N I K S" PREŠEVA
"MANUSA THAJ I BAVLAL UPRI PHUV TALO KHAM "
Bavlal phirela, pe bare haponencar,
Upri phuv, sar dilini,
Dur dromestar chindi,
Ko thana achola,
Sar mulji peravdi,
O manusa bestindoj phenena,
Dikh,soj dzandi.
Hem oj dzanela te cerelpe, sar kasuki,
Kan te na ljelpe, sose andor drumnja,
Manusen, fordela ano hevja.
O kham kana ikljola i bavlal bi chinavdi terdjola,
Atha ko than te dahini, sose oj kote nakhela,
Bi lacho lafi sihini.
A e khamestar, but darala,
Sose ov, olaker cenja tharela,
Sar o kas, kotar bavlal, kana perela,
Sose adjahare i bavlal mangela.
Oj saj te phirel, bare hapencara,
A nijekh, te na dikhella, so oj nasela,
Oj vasta nanela, a tu te mangljan dolla.
A o kham teg, nakasti te achol, ko than,
Ka ikljol, aver rigo. Sose? Isilje, but pana.
A i bavlal, phravde musjengir aver, nane. So te cerel?
Salde, upri phuv te phirel,
Thaj kote ka nakhel ,bi lacipe ,te sihinel,
Sose oj? Ko than nasti te achol, sar manus te ovel.
Te na nela vasta, saj te ukljel, upro grasta,
Teg, jekh jekhese, saj te phenel, haj akana prasta,
A te nasti, saj te achavi, odija buti. Sose?
Te dzandjolpe, so ovij ano sumnalipe, majbaro huti.
Te dikhel, korkori pes. Ov ka doljel, o ves,
Odovaj to cher, te mangeja,athe bes,
Bokhalo, athe mer. Aih!So ulo?
Nikana, na dzandza. Sose nakhena, o ljenja,
Sose thavdena, o panja? Sosej tane, du, o cerenja,
Kote carjona, o grumnja,
Kote phirena, o grasnja,
Adjahare sine, ase ov, cacimnjase,na dzanja,
Odoljese, o ves dolinja.,
Sose? Ki godi sine gndinja.
Uduri korkoro bestindoj, upral dikhindoj,
Pali bavlal prastala, olaa ovela amala,
O kham dikhelaljen thaj talo mustakja asala,
Hem ano peste gndini. Soj lji, adava manus hala?
Na irini, po cere ov, so prastala i bavlal,
Salde, o manus, so dzala palal.
Sose na besto, talo jekh dubo,
Thaj te sovel, jekh baro sojba,
Ci sarinen, te doljel, o rojba.
Te gndinen mulo, a ov na, pelo ano sojba gudlo.
O kham te ucharilje, sar jorgani,
O ciriklje te denlje pani,
A i phuv te ovelljese rasuni-diseko.
Ase ov na dzanela. Sose pali bavlal prastal
Olaa, sose mangela, te ovel amal?
O kham, buthvar irini,pe rigja,
A i bavlal, phirela, po drumo cacikano,
Hem olakor huj sakova, na dzanela savo.
A kana ovena ola, te phiren jekhavde,
Ka pheren, majbari hev,
Savi sine cerdi oljendara dujendar,
Palo but bersa, te ovel pherdi.
Suzoj, o dzivdipe, kana o manus isilje,
Kastar mangipe te ulavi i roj
Thaj o kotor maro.
Teg saj te dikhel, sar oljesor huj merel,
A ov, ko pre besel, sar andre sihimo,
Sose, kotar pre, dji i sero, ko vakti na sine merimo?
Teg, o cerenja, ka ucharen,o ljenja,
A o panja, ka huljen ano harja,
A e manusesor dzivdipe, ka ovel, po suzo,
Sose, o vakti nakhlja, o phuro.
Teg, oljeja, ka nakhen meklo, uzo chera,
Ae manusenger mareja, ka oven pherde, o pera,
A teg, ka vaceren hem oljenger godza. Sose amen,
Korkori dza, te terdjon, sar i cereni, ko phravdipe,
Kotar phravdipasor dzami thaj te vicini,
Atar, sa o lafi:Haj Ramo, vicini tuth, o khamo.
Panda tu dzaneja, ci isi dive,
Kana, ka avel, o saranda,
A saj lji te cerelpe hem, ko pindu duj,
I ceren phandela, po muj, khuvela talo asmani-suhtaj,
Sose, kana sunela, esavke lafja,
Nanelace kolaj,
Ov dikhela, o khamo thaj vaceri:
Tu sijan esavko, manusesor dzivdipe,
Cerejalje, ratvalo dikhipe,
A samci bavlalaa sudarejalje.
Ase me dzanava, so tu mangeja, te ljelje,
Tu sijan, bi vilesor, sose mereja marese,
Upral, telal, nango sijan, nane tuth,
Pa te mangeja, e bengencar restuth.
Haj dikhaa ano tute, sose isi, resol hevja,
A te peljan dajekhe thaneste,
Ka achovece athe, sose, o dengjaj tane sane,
A ase, te dzane dukhavdej amare dukha,
Nane, sar so sine,okova lane,
Chiv ti godi, kote ka mange. Akaja,e dzilji,
Saj te haljove, sose, te na haljiljan la,
Sar, o kas peravdo, ka ove,
Thaj ko denzi, athe, ka achove.
E bavlalaa,dji te mere, teg amal, ka ove,
Sose oj teg, ka kunini tuth, a tu ka sove,
Kozom, ka ovel tuth, baro suno,
Korkorop nakasti, te dzane, a ase, te na posukar,
Sose, o denzij tane sane,
Saj te pere hem adjahare, te mere,
Thaj athe, te achove.
Esavke, uzo tute, sa,o Afere.
Manus, jekhvar mulo,
Ola gndinje, ci ano sojba gudlo,
Teg, palo but, but bersa, haljilje, so ulo?
Odoborkha, majbut nane mandar a hem te dzane,
Salde jekh, ci,adala denzij tane sane.
Me gndinava, ci akavaj ce resol,
A o manus, esavko, so ulo?
Tu korkoro dikh sostar?
Kana, ka haljove-hacare, akaja, e dzilji,
Teg chiv ti godi i ceren, so ulji?
Cacimnjase lji pelji, jase,talo asmani achilji,
Jase phirela saj tuvara, ko drumo.
Cacimnjase lji, o khamo, ko than besto,
Thaj e bavlalaa, dikhela asando,
Thaj maj ko agor,
Dolje tuth, kotar sero
Thaj korkori tuth puch,
Cacimnjase lji, cacimnjase, sijum dzivdo.
Ase gndinen, ci me sijum phirdo,
Me phirdjum, palje esavko uljum,
Dikhen, me vas, soj thare,
Kotar cidle bare,
Saj dzanena tumen, odova sare.
Anglo tumende fordava, mo dzivdipe,
Ma asaan, odovaj, sa mo baripe,
A hem me sijum manus, sar sa,o manusa,
Ma gndinen, ci ka tharav tumen,
Sose, hem me vodji isima.
Me mangava tumen, salde vileja,
Me mandar dava tumen,sa me seja,
Me na sijum ruv,na sijum dilino,
Na sijum ano akava sumnalipe maj khaniro,
Tumen te gndinen, ci isima, vilo sastrnalo.
Hem me saj te rovav, sar tumende,
Te fordav, bare asva,sar ljenja,
Na pacana.Sa me bezeha achavava,ko tumare menja,
Me vazdava mo vas, sukaripe tumendar rodava,
Sose dikhena, nanamen, so te has?
A tumen amendar ljena i troha andor muj,
Ase sunen, na dzanena, mo huj,
Dandencar tumare vilja, ka pharavav,
Najencar, tumare jacha, ka ikalav,
Sose me mangava dzivdipe, sar manus te cerav.
A na e manusen te hovavav,
Sar me sijum manus thaj cerava dzivdipe,
Dzivdipe,ooo... savo suzo lafi odova,
Asaa. Ase sun bre hem me sinjum manus,
Terdjov. Me bala,ma kus.
Puceja lji tu man. Isima lji me dath?
Isima lji, upro mande gad,
Trajineja. Ase me hic, te na ovelma,
Me isiman vilo, so manuseser jacha phandela,
Jase hot oljendar, asva chorela.
Saj me sijum ano askava sumnalipe meklo,
Manusese, dukh te chivav, bah te dav,
Thaj adjahare, savo manus sijum, te na dzanav.
Ase me avdisastar, ko te ovel,
Ka dolavlje, kotar koljin.
Sar saj te mothovi maje,
Kotej, o kham i bavlal. Kotej mo phral.
Me vasta, churja isi te oven,
So manusesor dzivdipe, ka ljen,
Me jacha, isi te oven,bari dar,
So manusen, ka forden ani har,
Me prencar, ljenger vile, ka stapcerav,
Sose, me mangava, mlo riho te lav,
Nijekh, ko akava sumnalipe, nanelje cacipe,
Me dzivdipaa, te cheljel.
Sar sukaripe, sar bi lacipe, maje te ulavel,
Me sijum maje, korkori devel,
Mo dzivdipe, salde, o khamo thaj i phuv,
Saj te ljel.
Akala dakikate. Sa maje tani, sa ano dzivdipe,
Kinanava, churjencar chinava,
Ratvalipe, anglo mande cerava,
Ase, ej, hej Ramo. Ljelja te dzal, o khamo!
Uf!Soj sudroj...More. Ej, hej!Bes mudro,
Haj, haj. Vicini, o khamo.
Jekh taro phenjum ce,
Ase, as bre. Diso na sijum, basi mande,
Dikhljum suno thaj diso, mo vilo runo.
Haljovava, me jacha asvalje,
Arakh tuth, ka pere, odola denzij sane,
Hulji, po krotko. Sose, na sijan, odoborkha loko,
Haj phir anglo mande,
Kana ljeljan te dza, akava drumo.
Uf!But diso, mo vilo runo.
Ma ko dzanel. Saj me te chindiljum.
Va, va. To drumoj but baro.
Amaro dzivdipe, so isamen, hallje, o beng savoj,
Adjahare, buth, ka phira,
Ko dzan kote, ka saj, te arakha, amaro than,
Sose, adjahare cerena saree. Sine hem amare.
But taro terdjovava, harovava, me bala,
Thaj korkoro mancar gndinava,
So cerdjum thaj so ka cerav?
Hem cace lji, dji te merav, adjahare, ka achovav.
Mo vilo, sar chavoro rovela,
Thaj asvencar, o ljil, anglo mande sapancerela,
Mo vilo dukhala thaj sajo vacerela:
Ace akaja, e dzilji. Me vilestar rovamni,
Me asvendar, bersencar pani dindi,
Tu so dzilapcereja thaj tu so suneja, akaja, e dzilji,
Chiv, kote mangeja ti godi, te haljovela,
A te nasti haljiljanla. Dzan, salde jekh,
Ci adalje manusengir jazija (phenli) but kalji,
O manusa thaj i bavlal upri phuv talo kham.
autor: SELJAJDIN SALIJESOR
Nema komentara:
Objavi komentar